POVODOM INICIJATIVE ZA RASPISIVANJE REFERENDUMA U SRBIJI

Nakon jednog neuspelog referenduma koji je, pre sest godina, odrzan kad i poslanicki izbori, republicka skupstina donela je preporuku o koriscenju drzavne zastave bez petokrake

Ako se izuzmu referendumi koji su bili cesti instrumenti samoupravljanja, i po pravilu su sluzili za sondiranje javnog mnjenja uoci uvodjenja mesnog samodoprinosa, ta vrsta narodnog izjasnjavanja nije cesto koriscena u novijoj parlamentarnoj praksi Srbije. Za razliku od Crne Gore, nije proveravano ni raspolozenje gradjana kada je trebalo odlucivati da li ostati u sastavu zajednicke drzave.

Stoga, ukoliko bi, prema preporuci sefa savezne drzave, u Srbiji bio raspisan referendum o resavanju pitanja Kosova uz posredovanje stranaca, to bi, po oceni pravnih strucnjaka, bilo prvo samostalno, odnosno, “tematsko" izjasnjavanje gradjana za poslednjih desetak godina. Dakako, ako se izuzme neuspeli referendum od pre sest godina, kada su gradjani Srbije izasli na biralista da bi glasali za svoje predstavnike u parlamentu i o jednom trosku se izjasnjavali o drzavnim simbolima. Kako se na referendum nije odazvala potrebna natpolovicna vecina gradjana, to petokraka nikada zvanicno nije ni skinuta sa trobojke. Polazeci, medjutim, od raspolozenja vise od 90 odsto onih koji su glasali, Skupstina Srbije donela je preporuku o koriscenju zastave Republike Srbije. Tada je, prakticno mimo Ustava, zvezda i nestala sa zastave.

Po vazecem Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je Skupstina Srbije donela 1994. godine, od raspisivanja do odrzavanja referenduma ne moze proteci manje od 30, ni vise od 90 dana. Ovaj vid narodnog izjasnjavanja smatra se punovaznim ako na njemu glasa vecina gradjana koji imaju biracko pravo, a odluka je doneta ako je podrzi vecina izaslih na biralista. Ako se gradjani na referendumu ne izjasne za pitanje koje je i predmet izjasnjavanja, novi referendum moguc je najranije sest meseci nakon glasanja.

Ustav ne odredjuje predmet izjasnjavanja na referendumu, sto znaci da je moguce sve sto nije izricito zabranjeno, ukljucujuci i izjasnjavanje o, ilustracije radi, razmestanju deponija. Stoga bi Skupstina Srbije, prilikom odlucivanja o tome da li, uopste, raspisivati referendum o resavanju kosovskih problema uz prisustvo stranih predstavnika, mogla da podje, tvrde pravni strucnjaci, od politicke procene. Pri tom ne mora, kao sto je to uobicajeno kada se donose zakoni, da se poziva na republicki Ustav, iako bi, u slucaju Kosova, i mogla da ga citira, buduci da najvisi republicki pravni akt kaze, izmedju ostalog, da “gradjani ostvaruju suverenost referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika". U drugom clanu kaze se i to da je “teritorija Republike Srbije jedinstvena i neotudjiva", te da “o promeni granice Republike Srbije odlucuju gradjani referendumom".

Ustav Srbije precizira samo da republicki referendum raspisuje republicka skupstina na predlog najmanje 50 poslanika, vlade, ili 100.000 biraca. Moze se, dakle, ocekivati da ce Skupstina Srbije, bas kao sto je Ustav i predvideo, na predlog vlade, u ponedeljak glatko doneti odluku o raspisivanju pomenutog referenduma. Za to nije, naime, potrebno da glasa ni dvotrecinska vecina ukupnog poslanickog sastava kao kada se menja Ustav, ni natpolovicna vecina. Dovoljno je da iza nje stane prosta, odnosno vecina prisutnih. Sudeci prema prvim reakcijama stranackih lidera, moze se ocekivati da je vladajuca vecina u ponedeljak i izglasa.

M. Torov