UPRKOS REPUBLICKOM PROGRAMU POMOCI METALSKI KOMPLEKS U BEOGRADU STOJI

“Rastimovani" i traktori i rukovodstvo

U “Rekordu" i IMR strajkovi, a u IMT nesuglasice izmedju Skupstine i Upravnog odbora na jednoj i kolegijuma direktora na drugoj strani. Traznja za traktorima postoji, ali nema delova za kompletiranje

Zorica Mihajlovic

Maltene sve beogradske fabrike metalskog kompleksa vezane za republicki program revitalizacije poljoprivredne mehanizacije su u strajku. Poceo je IMR, pridruzio im se “Rekord". Razlog - neredovne plate. U IMT imaju drugih problema. Prosle nedelje oglasio se predsednik Upravnog odbora, optuzujuci generalnog direktora za ukidanje legalno izabranih organa upravljanja sa ciljem da izborom sebi podobnih ljudi zataska nesavesno poslovanje direktorskog tima

- Clanovi Upravnog odbora su u ostavci, tako da je oglasavanje pojedinaca preko medija samo rezultat licne sujete. Ne zelim da se od IMT pravi cirkus, sigurno je da problemi postoje, ali moraju da se resavaju unutar preduzeca. IMT je dobio sve prelazne ocene od strane republicke vlade za realizaciju programa revitalizacije poljoprivredne mehanizacije i izvoz traktora za Kinu, jer smo se pokazali kao najbolji od svih beogradskih metalskih kolektiva. U preduzecu nije bilo godinu i po dana strajka, prosle godine povecali smo proizvodnju u odnosu na prethodnu godinu za 120 odsto, a ove godine imamo elemenata da je takodje unapredimo za vise nego duplo. Na zboru radnika odrzanom u sredu, 27. marta, preko 1.000 radnika zahtevalo je od mene da pokrenem izbor za novu Skupstinu preduzeca, sto sam i uradio. Predstavnici Skupstine dali su ostavku na redovnoj sednici, a clanovi Upravnog odbora su obecali da ce takodje podneti ostavku na konstitutivnoj sednici Skupstine i doneti odluku o izboru novog. Posto se sa tim odugovlacilo zbog situacije u kolektivu, doneo sam odluku o raspisivanju novih izbora, a nakon konsultacija sa nasom pravnom sluzbom, kaze Vidan Djokovic, generalni direktor Industrije motora i traktora.

Das dinar, dobijes sipak
U ovom trenutku traktor je jedan od najatraktivnijih izvoznih artikala zbog najviseg stepena finalizacije i cinjenice da se na ulozeni dolar dobije dva. Na domacem terenu proda se za 39.950 dinara istog momenta kada se montira. Inostrana trzista odmah bi mogla da "progutaju" 10.000 komada. Povoljna cena od samo 11.000 nemackih maraka "zahvalnost" duguje i smesno niskoj ceni rada. Ipak, pokazalo se da domaca neorganizovanost metalskog kompleksa i prolongiranje donosenja socijalnog programa za prekobrojne "guta" i pre vremena placene traktore.

Zataskavanje minusa u poslovanju

Slobodan Pavlovic, predsednik Upravnog odbora, izabranog pre godinu i po dana, nije uspeo da okupi novinare na redovnoj sednici koja je trebalo da se odrzi proslog cetvrtka. Umesto toga, optuzbe na racun kolegijuma direktora izneo je ispred fabricke kapije. Po njemu, generalni direktor, prekoracujuci svoja zakonska ovlascenja pokusava da ukine legalno izabrane organe upravljanja, raspisujuci izbore za predstavnike drustvenog kapitala kojih je 95 odsto. Odluka direktora je u suprotnosti sa Zakonom o preduzecu i Statutom, jer je za raspisivanje izbora nadlezna samo Skupstina. U slucaju da clanovi daju ostavku mandat im ne prestaje do izbora novih, kaze Pavlovic koji smatra da iza svega stoji zataskavanje negativnog poslovanja za proslu godinu u iznosu od 145 miliona dinara i prikrivanje odgovornosti dvojice direktora za manjak od blizu 6 miliona dinara. Gubitak je zapravo oko 377, miliona dinara, ali najveci deo otpada na kamate “Beobanke" iz ’94. godine kada je novac zajmljen za kupovinu socijalnog mira.

Proci ce meseci, doci ce godisnji odmori i dok budu izabrani novi organi upravljanja, vise nikome nece biti vazno kakav je zavrsni racun. Cinjenica je da su nase trzisne perspektive dobre, iz bivsih jugoslovenskih republika veliki su pritisci kupaca koji bi hteli da nas zastupaju na tim trzistima. Postoji i mogucnost da posredstvom Svetske banke izvozimo traktore u Federaciju BIH. Nas jedini problem su kvalitetna sredstva za proizvodnju, jer ciklus proizvodnje traje nekoliko meseci. Medjutim, imamo i tu nekih dobrih ponuda od firmi iz bivsih jugoslovenskih republika koje su spremne da tim putem kreditiraju nas izvoz. Javljaju se i Bugari i Madjari koji i nemaju domacu proizvodnju traktora, iznosi Pavlovic.

Avans "guta" traktore
IMT je vrlo interesantan, jer je veliki kupac posto pare dobija od republicke vlade. Rasprostanjeno je avansno poslovanje i sa privatnim firmama koje se bave trgovinom, a ciji su vlasnici bivsi direktori i njihova deca. Navescu samo neka, "Agromehanika komerc", Pecinci, "Jula komerc", Smederevo, "Oplenac", Topola, "Bangi komerc", "Blank", "Betra komerc", "Altios" iz Beograda. IMT je stalno u avansu kod drugih firmi za preko 55 miliona dinara, kaze Dragan Milovanovic.

Prebrojavanje traktora

U IMT poslednje dve godine Skupstina nije usvajala zavrsni racun, jer zaposleni nisu bili zadovoljni rezultatima poslovanja. Zbog toga je i prethodni direktor morao da podnese ostavku sto je, imajuci u vidu stanje nase privrede, ipak pionirski cin. Kao glavnu zamerku Kolegijumu direktora, Pavlovic iznosi slabu realizaciju vladinog Programa II, jer je od ugovorena i placena 3.976 traktora isporuceno samo 551, a od famoznog kineskog barter aranzmana od l.000 ugovorenih traktora, do kraja marta umesto l00 montiran samo 31, a kompletirana samo dva, tvrdi predsednik Upravnog odbora.

- Koliko smo motora dobili, toliko smo traktora kompletirali iz vladinog Programa II. Nije krivica do nas nego do IMR, koji nam motore nije isporucio. Sto se tice traktora namenjenih Kini, tehnoloski finalizovanih shodno broju isporucenih motora, u ovom momentu je 52 traktora. Krivica nije do nas, jer nijedan motor nemamo u skladistu, kaze Djokovic

U IMT je blizu 4.000 radnika koji su nedavno primili prvi deo januarske plate od 500-600 dinara. Uobicajila se praksa jos od pocetka sankcija da se radnici naizmenicno uposljavaju na po 15 dana. Samostalni sindikat se nije oglasio povodom optuzbi na racun generalnog direktora dok predsednik Nezavisnog sindikata i clan Upravnog odbora Dragan Milovanovic jos radikalnije optuzuje poslovodstvo fabrike.

- Pitanje je hoce li vlada vise finansirati nasu proizvodnju, kad i ono sto je placeno nismo odradili. Poslovodstvo je dalo IMR avans, a oni vec dve nedelje strajkuju.Kod njih smo vec sada u pretplati za 3.000 motora. Krivicu ne snosi IMR, vec nas direktor. Uobicajila se praksa davanja avansa bez bilo kakve kontragarancije, cesto se radi o privatnim posrednicima koji isporucuju delove domace izrade. Nasi direktori nisu znali da organizuju proizvodnju, jer posluju jos uvek po socrealistickim principima. Puno je nesavesnog poslovanja, ocigledno je da neko zeli da izvuce korist iz svega ovoga. Primarno je da su sa jedne strane ljudi koji nemaju nista osim ove fabrike i drugi koji se izgleda dobro pripremaju za predstojecu privatizaciju. Za celu proslu godinu uradili smo samo 2.845 traktora, a kapaciteti su nam 30.000. Mogli smo bar da uradimo duplo vise, jer nam je to placeno, kaze Milovanovic.

Suptilna sredstva zastrasivanja

Svi se slazu da sukoba izmedju generalnog direktora, Skupstine i Upravnog odbora nije dosada bilo. Niko ne spori i da je proizvodnja IMT vezana u lancu sa bar 25.000 radnika iz ostalih metalskih fabrika. Potraznje ima, u prosloj godini u Makedoniju je izvezeno 931, a u Sloveniju 126 traktora. Nekada najveci evropski proizvodjac traktora sada potresaju neke druge, a ne trzisne bitke. Direktor, po recima Milovanovica, cija sindikalna centrala okuplja oko 1.500 radnika, ne dozvoljava odrzavanje Skupstine ni Upravnog odbora. Pribegava se suptilnim sredstvima zastrasivanja ljudi koji naprasno podnose ostavke ili se ne pojavljuju na zakazanoj sednici koja se zbog nedostaka kvoruma i ne odrzi. Nas direktor prima 9.000 dinara, ostali duplo manje, to je njihovo pravo, ali samo ako bi iza toga stajali i dobri poslovni rezultati, iznosi predsednik Nezavisnog sindikata.

Kako nam je objasnio Pavlovic, a potvrdio pravni strucnjak u republickom sindikalnom Odboru metalaca Slobodan Lalovic u ovakvim slucajevima nadlezan je samo sud koji treba da presece da li je direktor, raspisujuci nove kandidacione izbore prekrsio Zakon o preduzecu jer mandat clanovima Skupstine i Upravnog odbora nije prestao. Predsednik Upravnog odbora moze se obratiti i nadleznom saveznom Ministarstvu za industriju za tumacenje koje nema i nuzni atribut obaveznosti.

Nedorecen Statut i rodjaci
Statut preduzeca ne propisuje da li direktori mogu da sklapaju poslove sa privatnim firmama sa cijim vlasnicima su u bliskom rodjackom srodstvu. A takvih, je tvrde neki clanovi Upravnog odbora, podosta. Tamo samo pise da je predstavniku Skupstine prestao mandat opozivom, ostavkom ili ne daj boze smrcu. Cak i posle davanja ostavke funkcija mu ne prestaje dok je ne potvrdi Skupstina na narednoj redovnoj sednici. Inace, mandat ne moze biti duzi od pet godina, propisuje Zakon o preduzecu. Po nekim tumacenjima, na referendumu za izbor predstavnika mora se pojaviti bar 90 odsto zaposlenih, nije receno da li fiktivno ili stvarno uposlenih.
Jedan od radnika koji je taman stigao sa bolovanja, koje je prinudno ucestalo, kaze da je “za izbore ako ih narod trazi".
Predsednik Nadzornog odbora Cedo Djukic , zaposlen u komercijalnom sektoru, na pitanje zasto nije sazvana sednica na kojoj bi se doneo stav o radu Skupstine, Upravnog odbora i generalnog direktora, koji je inace u hijerarhijskom triju na zacelju, samo je izjavio: “Sve ce biti zavrseno kako treba, a sa vama nisam ni razgovarao".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /