OCENA KONKURENTNOSTI JUGOSLOVENSKIH INDUSTRIJSKIH PROIZVODA NA INOSTRANOM TRZISTU

Vladana Hamovic

Imajuci u vidu da je intenziviranje izvoznih aktivnosti jedan od osnovnih ciljeva ekonomske politike jugoslovenske privrede u 1997. godini i godinama koje slede, osim uspostavljanja odnosa sa svetskim trgovinskim i finansijskim organizacijama, neophodno je stvoriti stabilne trzisne uslove privredjivanja, koji ce omoguciti podizanje nivoa konkurentnosti na ino trzistu. To se, pre svega, odnosi na uskladjivanje proizvodnog asortimana nasih preduzeca zahtevima ino trzista u pogledu cena, kvaliteta, dizajna, i sl. Prema rezultatima istrazivanja Instituta za trzisna istrazivanja, samo petina anketiranih privrednika je ocenila da je proizvodni asortiman njihovog preduzeca u potpunosti uskladjen sa zahtevima ino trzista, dok 73,34 odsto anketiranih smatra da je on samo delimicno uskladjen, a oko pet odsto ocenjuje da postoji potpuna disharmonija izmedju njihove ponude i zahteva ino partnera.

Navedeni podaci ukazuju na nezadovoljavajucu uskladjenost proizvodnog asortimana nasih preduzeca sa zahtevima ino trzista, sto upucuje na potrebu da se u narednom periodu mora izvrsiti restrukturiranje nase privrede u pravcu investiranja i ulaska u proizvodnju onih proizvoda koji imaju prodju na stranom trzistu, a napustanja onih grana koje ne mogu ostvariti dobit iz poslovanja sa insotranstvom. S tim u vezi, anketirani privrednici upucuju na probleme koji predstavljaju najvece prepreke ostvarenja restrukturiranja njihovih preduzeca. Tako je cak 64,3 odsto anketiranih privrednika navelo da nedostatak savremene tehnologije i sirovina odgovarajuceg kvaliteta predstavlja glavni uzrok neadekvatne ponude nasih preduzeca na ino trzistu u pogledu kvaliteta, dizajna, ambalaze, itd. Istovremeno, zaostala oprema i los kvalitet sirovina cija je cena na domacem trzistu veca u odnosu na strano, cesto dovodi do zastoja i prekida u procesu proizvodnje, sto poskupljuje krajnji produkt, tako da ioanko oskudan proizvodni asortiman nasih preduzeca postaje cenovno nekonkurentan. S druge strane, za uskladjivanje proizvodnog asortimana nasih preduzeca sa potrebama ino trzista neophodna su odgovarajuca finansijska sredstva, tako da 17,8 odsto anketiranih privrednika upravo u sopstvenoj nelikvidnosti i nepovoljnoj kreditnoj podrsci banaka vidi drugu znacajnu prepreku u pravcu restrukturiranja preduzeca.

Od ostalih problema s kojima se privrednici suocavaju na ovom polju izdvaja se i nerazvijena menadzment politika, kao i velika fiskalna opterecenja.

Jedan od neophodnih preduslova podizanja kvaliteta i uskladjenosti proizvodnog asortimana sa zahtevima ino trzista jeste i veca liberalizacija domaceg trzista. Posmatrano po pojedinim granama, ocenjujuci intenzitet konkurencije, 52,12 odsto anketiranih privrednika je ocenilo da je stepen konkurencije u njihovoj grani umeren, 38,97 da je jak, a svega 8,91 odsto kao slab. Pri tome, u vecini grana procentualno ucesce tri najveca proizvodjaca iznosi oko 70 odsto, sto je predodredjeno i sadasnjeom strukturom privrede u novim granicama zemlje.

Posmatrano po granama, najostrija konkurencija postoji u industriji papira, nemetala, drvne industrije, metaloprerade, itd. S druge strane, najnizi stepen konkurentnosti, ili bolje receno, monopolisticki uslovi poslovanja su prisutni u naftnoj industriji. Istovremeno, u vecini grana dominira ucesce tri najveca proizvodjaca, pri cemu je to narocito izrazeno u duvanskoj industriji, proizvodnji nemetala, hemijskih proizvoda, kaucuka, itd.

Iz gore navedenih podataka, proizilazi zakljucak da trenutni stepen konkurentnosti preduzeca u okviru grane nije dovoljan, sto je rezultat sadasnje strukture privrede, ogranicenog liberalizovanog trzista i vrlo sporog prilagodjavanja trzisnim uslovima poslovanja.

Prema rezultatima dopunskog upitnika "Konjunkturnog testa" IZIT-a, cak 25 odsto anketiranih privrednika u protekle dve godine nije uvelo ni jedan novi proizvod u svoj proizvodni program. Istovremeno, 42,3 odsto anketiranih je prosirilo svoj proizvodni program sa svega jedan do cetiri nova proizvoda, dok je samo 15,4 odsto uvelo u proizvodnju vise od deset proizvoda. Upravo ovi rezultati govore o kvalitetu trzisnog ambijenta koji nedovoljno stimulise i motivise na dinamicno marketinsko ponasanje i profilisanje proizvoda.

U dopunskom "Konjunkturnom testu" IZIT, posvecena je znacajna paznja konkurentnosti proizvoda nase industrije na inostranom trzistu i odnosima proizvodjackih i izvoznih cena. Anketirani privrednici su ocenili konkurentnost svojih proizvoda u pogledu kvaliteta, cena i rokova isporuke. Rezultati ankete sao potvrdjuju da je nasa industrija u pogledu konkurentnosti u nezavidnom polozaju. Posebno kad je u pitanju konkurentnost u pogledu cena i rokova isporuke. Kada je u pitanju konkurentnost po kvalitetu, situacija je nesto povoljnija, ali ni ona nije zadovoljavajuca.

Prema ocenama privrednika iz industrije, kada je u pitanju kvalitet proizvoda, u 49,3 odsto slucajeva obezbedjena je konkurentnost kojom moze da se uspesno suprotstavlja insotranoj ponudi, 45,3 odsto nasih proizvoda koji se izvoze, nalaze se na granici konkurentnosti po pitanju kvaliteta, a u samo 4,4 odsto slucajeva oni su nekonkurentni na inostranom trzistu. To prakticno znaci da bi posebnu paznju trebalo posvetiti onom delu izvoznih proizvoda koji se po kvalitetu nalaze na ivici konkurentnosti, jer od njihovih buducih performansi zavisi da li ce oni preci u zonu konkurentnih ili ce se preseliti u zonu nekonkurentnih roba. Poboljsanje njihovog kvaliteta, sto je uslov za ulazak u zonu konkurentnosti, zavisan je, pre svega, od finansijskih mogucnosti, rekonstrukcije i modernizacije njihovih proizvodnih kapaciteta, obezbedjenja kvalitetnih sirovina i reprodukcionih materijala, pa poboljsanja dizajna, pakovanja i drugih bitnih karakteristika odredjenog proizvoda. U uslovima nepostojanja akumulacije u privredi i nemogucnosti da se obezbede povoljni krediti za tu svrhu, nije bilo skoro nikakvih sansi da se konkurentnost ovih firmi popravi. Sad, posle prodaje dela "Telekoma" Srbije, za to se stvaraju nesto vece mogucnosti, koje bi neminvno trebalo iskoristiti. U suprotnom, izvoznici koji se nalaze na granici konkurentnosti svojih proizvoda po kvalitetu, vrlo brzo ce preci zonu nekonkurentnih i ozbiljno dovesti u pitanje planirani rast izvoza u ovoj godini.

Kada je u pitanju konkurentnost cena izvoznih proizvoda, situacija je znatno nepovoljnija nego kod konkurentnosti po kvalitetu. Po oceni anketiranih proizvodjaca izvoznika iz industrije, u 34,9 odsto slucajeva njihovi proizvodi su konkurentni, u 35,6 odsto slucajeva nalaze se na ivici konkurentnosti, a u 29,5 odsto slucajeva su nekonkurentni, kada su u pitanju cene. Prakticno, u ovom trenutku, svega oko 35 odsto izvozne industrije obezbedjuje kakvu-takvu cenovnu konkurentnost. Zapravo, onih 35,6 odsto anketiranih koji se nalaze na granici cenovne konkurentnosti, mogu biti konkurentni samo pod odredjenim uslovima, a to su pre svega dodatne izvozne stimulacije, povoljno kreditiranje proizvodnje (s niskom kamatom i niskim troskovima obrade kredita), obezbedjenje deviza za uvoz kvalitetnih sirovina po nizim cenama i smanjenje carinskih opterecenja za uvoz namenjen izvozu.

Skoro identicna slika cenovne konkurentnosti izvoznih proizvoda industrije dobija se i iz analiza odnosa cena proizvodjaca i izvoznih cena anketiranih preduzeca. Naime, anketirani privrednici su ocenili da u samo 15,6 odsto slucajeva ostvaruju vise izvozne cene od svojih proizvodjackih cena. One su u proseku vise za oko 13 odsto. Istovremeno, kod 22 odsto anketiranih cene koje ostvaruju izvozu priblizno su iste kao i njihove proizvodjacke cene. Dakle, 34 odsto anketiranih izvoznika ostvaruje u izvozu cene koje su iste ili nesto vise od proizvodjackih cena i moze se slobodno reci da su cenovno konkurentni na inostranom trzistu. Iz prethodnog pitanja smo videli da je po oceni anketiranih privrednika, oko 35 odsto izvoznika iz industrije po svojim cenama konkurentno na ino trzistu, sto tu ocenu potvrdjuju i rezultati analize odnosa proizvodjackih i izvoznih cena. No, 62,3 odsto anketirane industrije, svoje proizvode izvozi po nizim cenama od proizvodjackih. Njihove izvozne cene su u proseku nize od proizvodjackih za 21,3 odsto, sto prakticno znaci da veliki deo izvozne industrije ima vise proizvodjacke cene (cak dvostruko) od izvoznih. Takvi izvoznici (sa osetno visim proizvodjackim cenama) nisu u mogucnosti da izvoze znacajniji deo svoje proizvodnje, jer bi vrlo brzo morali da zatvore kapije svojih preduzeca, pa prema tome ni ne spadaju u preduzeca na kojim bi se mogla graditi perspektiva jugoslovenskog izvoza.

Najzad, kada je rec o konkurentnosti izvozne industrije po rokovima isporuke, situacija je samo neznatno povoljnija od cenovne konkurentnosti. Zapravo, po oceni anketiranih privrednika, ugovoreni rokovi isporuke robe inostranom kupcu odrzavaju se u samo 38,1 odsto slucajeva, u 35,7 odsto slucajeva isporuke manje ili vise kasne, ali ih ino kupac tu i tamo tolerise, sto ne znaci da ce to i i ubuduce ciniti. I najzad, u 26,2 odsto slucajeva ugovoreni rokovi isporuke se uopste ne odrzavaju, sto ozbiljno ugrozava dalji izvoz i ocuvanje tesko uspostavljenih veza sa inostranstvom kupcima, a donosi i velike stete izvoznicima, zbog umanjenja ugovorene vrednosti robe.

Razlozi nekonkurentnosti po pitanju rokova isporuke robe inostranim kupcima su mnogobrojni, ali su medju njima najznacajniji:

- nedostatak finansijskih sredstava za normalno odvijanje proizvodnje za izvoz (u pitanju su sredstva za nabavku sirovina i reprodukcionih materijala, odrzavanja opreme i pogonske spremnosti i isplatu zarada radnika);

- kaznjenje isporuke dobavljaca sirovina i repromaterijala, njihov losiji kvalitet od ugovorenog;

- uska grla u proizvodnji i zastarela oprema i tehnologija;

- propusti i nedostaci u organizaciji poslovanja firmi.

(Autor je saradnik Instituta za trzisna ispitivanja. Tekst je deo sireg rada saopstenog na decembarskom Savetovanju ekonomista Jugoslavije).