Pisma

GDE SU NEPRIJATELJI SRBIJE"

“Na vuka povika, a lisice pojedose meso". Ovo je verovatno najaktuelnija metafora koja bi se mogla upotrebiti u sadasnjem trenutku. Za neku godinu ce deo recenice pod navodnicima biti izmenjen, posto ce umesto mesa ostati samo kosti.

Neka tiha jeza me je jutros prosla jer sam, znajuci za neprijateljski rad hrpe onih iz redova “nepatriotskih" snaga, ocekivao da neko pozvoni na vrata i zbog izazvane devalvacije izrekne adekvatnu meru “narodnom neprijatelju" i osvedocenom “nepatrioti". Tako su neki mediji (nezavisni, naravno) dozvali sve ovo sto nam se desilo na nocnoj sesiji Savezne vlade kada su oni resili da “stvar legne na svoje mesto". “Devalvacije nece biti!" uzvikivao je prilikom istorijske posete Leskovcu g-din Marjanovic i cak preporucivao gradjanima Srbije da prodaju devize koje imaju, posto ce ih, kada mere Vlade Srbije daju rezultate, kupiti po jeftinijem kursu. Doduse, kako mi rece covek sa benzinske pumpe, to je vazilo za taj mesec i za tu vladu. Ova nova - patriotska se i ponasa u tom duhu.

U starom, komunistickom, maniru, dok se pripremao svilen gajtan za narodni vrat, zemljom Srbijom se valjala haranga protiv “nezavisnih medija, nekih izdavackih kuca, lidera nekih politickih partija na desnici, ali i ponekog desnicara ili karijeriste instalisanog u levicu, manipulisanih i korumpiranih strucnjaka, javnih licnosti i mladih ljudi". Sta jos treba da se desi ovom narodu i ovoj Srbiji pa da konacno uvidi gde se nalaze ti narodni neprijatelji? Tamo, gde je upirala prst g-dja Mira Markovic na konferenciji JUL u Zemunu, neprijatelja sigurno nema. Ali ih zato sigurno ima tamo gde ih retko koja zemlja ima. Znam da znate gde je to mesto.

Dragan Janjic,

Predsednik OO DS iz Vranja

(“Privatni i(li) drzavni univerzitet(i)", “Nasa Borba", 17. mart 1998.)

U vasem cenjenom listu prof. dr Vladimir Glisin u rubrici “privatni i(li) drzavni univerzitet(i) (17. mart ’98.) izneo je nekoliko vaznih opservacija o nasem visokom skolstvu.

Takodje je upitao mene da mu objasnim nesto sto po njegovome nema veze sa onim sto on inace zna o univerzitetima u SAD.

Za samo sest godina postojanja Univerzitet Braca Karic urucio je preko stotinu univerzitetskih diploma i 21. marta 1998. promovisao je sest magistara biznis nauka prvi put od svog postojanja. Takodje smo poceli da dajemo pocasne doktorate znacajnim privrednicima (na primer gospodi Petru Zecevicu i Vladimiru Jasicu), kao i stranim drzavnicima, predsedniku Slovacke Republike, izmedju ostalih.

Veliku hrabrost je trebalo posedovati da bi se prvi privatni univerzitet formirao na Balkanu. Porodica Karic omogucila je da danas imamo nove i privredi potrebne menadzere koji nam vec javljaju da su na vaznim privredno-menadzerskim funkcijama u domacim firmama, kao i u predstavnistvima stranih kompanija kod nas (Kapital banka, Delta M, Procter & Gamble, Coca Cola, Iveco, Ogilvdz & Mather i dr); da neki zaradjuju godisnje izmedju 12-18.000 maraka, da rade u raznim oblastima privrede, od robnih kuca do modernih fabrika i servisne industrije, kao sto su putnicke, konsultantske i druge agencije.

Gospodin Glisin treba da i nas, sa Univerziteta BK “cuje" da smo svesni mnogih problema sa kojima se svakodnevno nosimo. Priznajemo da nismo ni mi, kao sto to nisu ni drugi, “savrseni". Teskoce su nam, upravo izazov da budemo jos vise inovativni, da vise racionalizujemo vreme, novac, prostor, operativu; da budemo graditelji svoje nove radne, kolektivne kulture, a putem nje, i kulture u drugim organizacijama, u kojima ce se zaposljavati nasi menadzeri. Spremamo nase clanstvo i saradnike (ukljucujuci administraciju) da postuju norme proslosti, ali i da prihvataju tekuce i buduce novitete iz svetske kulture (ne samo sa odredjenih geo-politickih centara, na primer Severna Amerika, vec i sa drugih prostora). Pozitivni rezultati organizacione “nove kulture" ogledaju se u: stvaranju kontinuiteta svega sto je dobro i korisno, sto omogucava zajednicki identitet i osecanje pripadanja Univerzitetu Braca Karic, ohrabruje univerzitetski, “etnocentralizam" tj. verovanje da je njihov univerzitet prva nova institucija na ovim prostorima u smislu zalaganja za kvalitet koji se neprestano ispituje, dogradjuje i proverava.

Mi cemo nastaviti upotrebu novih kulturnih formi koje nam automatski otvaraju put ka naglasavanju i primeni resocijalizacije u prihvatanju novih radnih formi (na primer medjuljudski odnosi, tekuce promene u demografskoj strukturi sveta, oblicima “leadershipa", itd.).

Relativno mali ambijent (po broju studenata) privatnih institucija omogucava atmosferu nalik na “Gemeinschaft" (zajednica) vise nego na “Gessellschaft" (drustvo), u kojoj ce se mnoge neformalne vrline, a pre svega i znanje, “uliti" u licnosti koje ce voditi ovu zemlju i njenu privredu u sledecem veku.

Kolega Glisin, bi trebalo da zna da kada ga u oblasti drustvenih nauka neki kanadski univerzitet angazuje, trazi od njega da predaje tri predmeta svakog semestra, odnosno devet casova nedeljno. Na primer, uvod u sociologiju i drugi predmeti koje katedra treba moraju se stalno prilagodjavati vremenu u kome se zivi. Sa dobrim poznavanjem teorije i metodologije ni jednom nastavniku nije tesko da prilagodi svoje znanje i predaje recimo “multietnicko drustvo Kanade", “kriminalitet", “urbanizam", “drustvenu dinamiku", “gerontologiju", itd. Za tri decenije, postovani i uvazeni kolega Glisin, ja sam radio pod ovakvim uslovima na kanadskom Brock univerzitetu i americkom New York State U. dz Buffalu, predajuci ne manje nego deset raznih sociologija. Izmedju Vasih i mojih pogleda na znacaj uvodjenja kvalitetnih privatnih univerziteta u nasoj zemlji, cini mi se, da nema razlike. I sam se zalazem da su glavni uslovi za rad jednog takvog univerziteta kvalitet nastave i programa, kao i solidna materijalna osnova. Upravo to su razlozi koji su odlucujuce uticali da se prihvatim duznosti rektora na Univerzitetu Braca Karic.

,H4>Prof. dr Vladislav Tomovic,

rektor Univerziteta “Braca Karic"

POSTO JE BENZIN U SVETU

Samo da vam javim da je benzin ovde u Britanskoj Kolumbiji 48 centi (kanadskih) ili 0,58 maraka za litar i cena pada zato sto je bila topla zima te benzina na svetskom trzistu ima u neogranicenim kolicinama. Nazalost, u Americi je cena benzina za nekih desetak procenata niza, nego ovde u Kanadi, ali mi se ne zalimo. Zelim samo da budete u toku i obavesteni sta se dogadja (recimo sa cenom benzina) na drugom kraju sveta kako vas one tamo nesrece (necu ni ime da im pominjem) ne bi pravile budalama.

Jovica Bogosavljevic,

Kanada

PREDLOG ZA PODSECANJE

U vasoj rubrici “Dogodilo se na danasnji dan" mozda bi bilo vredno setiti se i dana kada je pre 40 godina Jugoslavija istrcala i prva priznala Istocnu Nemacku. Secam se da je tada nemacka ambasada bila zatvorena jedno vreme. Bez obzira sta pricaju politicki analiticari i istoricari, ja verujem da je ovaj dogadjaj imao znacaja na ponasanje Nemacke u jugoslovenskoj krizi. Politicari se cesto ponasaju kao dece, osvetoljubivi su, i ne zaboravljaju uvrede. Posao je istoricara da njihovim detinjarijama pridaju drzavnicki smisao i duboko razumevanje drzavnih i svetskih interesa.

Pitajte Milosevica. Siguran sam da on zna dosta o tome.

Zivomir Masic,

Toronto, Kanada