Savet bezbednosti (bez glasa protiv) usvojio rezoluciju o embargu na naoruzavanje SRJ

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Sve prvoaprilske sale trebalo bi za ovu priliku ostaviti po strani. Ova situacija je veoma, veoma ozbiljna: Jugoslavija se od juce nalazi pod jos jednim medjunarodnim embargom, s tim sto uopste nije iskljuceno da to nece biti i poslednji koji ju je sustigao zbog nepreduzimanja trazenih mera oko krize na Kosovu. Americki predstavnik u UN Bil Ricardson bio je preksinoc na tu temu veoma jasan, ukoliko ima nekog ko bi hteo da saslusa i shvati njegovu poruku: “Ova rezolucija predstavlja nedvosmislen signal jugoslovenskim vlastima u Beogradu da svet nece da tolerise nasilje i etnicko ciscenje na Balkanu. Ovog puta, kad je rec o Kosovu, mi moramo da izbegnemo greske iz proslosti, kad je medjunarodna zajednica predugo cekala pre nego sto je preuzela odlucnu akciju".

Povod za ovo Ricardsonovo upozorenje dosao je u utorak uvece, kad se - kao sto se i ocekivalo - Kina uzdrzala od glasanja, dok su Rusija i svi ostali clanovi Saveta bezbednosti glasali za delimicno modifikovanu rezoluciju o zabrani izvoza u Jugoslaviju oruzja i opreme koja se, kako je receno, moze koristiti za “represivne policijske akcije". Rec je o dokumentu koji se nalazi apsolutno na liniji nedavnih zakljucaka Kontakt grupe i poziva, kao takav, na neodlozni i bezuslovni dijalog o davanju odredjenog stepena samoupravne autonomije Kovou u okviru Jugoslavije, uz istovremeni vrlo konkretan zahtev albanskim liderima u Pristini da i oni (isto tako bez odlaganja) osude svaku formu terorizma kao sredstva za ostvarenje svojih politickih ciljeva.

Ovom odlukom - kako je posle sednice saopsteno izvestacima iz Ujedinjenih Nacija - u Savetu bezbednosti ocekuje se pocertak smirivanja krize na ovom podrucju Balkana. Prema recima britanskog ambasadora Dejvida Ricmonda, preksinocnjom rezolucijom poslata je jasna poruka Milosevicu da medjunarodna zajednica nece tolerisati nasilje na Kosovu, kao i da ce najbolji put za iskorenjivanje terorizma biti ako Jugoslavija ponudi albanskoj zajednici “stvarni politicki proces" u ovoj pokrajini. Jugoslovenski predstavnik pri Ujedinjenim Nacijama Vladislav Jovanovic, medjutim, odmah je sinoc suocio sa sasvim drugacijom perspektivom sve one koji su poverovali da bi izglasano spustanje rampe na naoruzanje moglo na drugoj strani da otvori prolaz neophodnom srpsko-albanskom dijalogu oko Kosova. “Pojedini stalni clanovi Saveta bezbednosti ohrabruju Albance koji hoce da deo teritorije otcepe od Srbije. Takva politika nece doneti dobrog njihovim zemljama, ni Evropi, ni svetu. Naprotiv, ona je kontraproduktivna i opasna po pravni sistem medjunarodnih odnosa. Ujedinjene Nacije dozvoljavaju sebi da budu izmanipulisane od albanskih terorista, koji nastoje da stvore posebnu drzavu na teritoriji koja predstalja drevnu kolevku srpske kulture i religije. Srbija nece to dozvoliti ni pod kojim uslovima. Na Kosovu nema, niti je bilo oruzanog sukoba. Prema tome, nema ni opasnosti od njegovog prelivanja na susedne zemlje, nema pretnje miru i bezbednosti, niti osnove za posezanjem za obavezujucim odredbama Povelje UN. Nijedno medjunarodno telo nije intervenisalo kad su policijske i vojne jedinice izvodile mnogo vece operacije u drugim zemljama, braneci se od terorizma i stiteci svoj teritorijalni integritet i suverenitet" - rekao je Jovanovic istupajuci pred Savetom bezbednosti, oznacavajuci usvoje

Rezolucija o oruzanom embargu prema SRJ dosla je kao reakcija na proslonedeljni zahtev sa ministarskog sastanka Kontakt grupe u Bonu, kao jedno od tekucih nastojanja medjunarodne zajednice da se najostrijom i najbrzom mogucom intervencijom spreci sukob na Kosovu za koji se strahuje da bi se neminovno preneo i na nekoliko susednih balkanskih zemalja. “Embargo je dobar kao upozorenje Milosevicu, ali je pitanje koliko ce biti od prakticnog znacaja, imajuci u vidu da je Vojska Jugoslavije vec od ranije veoma dobro naoruzana i da, sto se toga tice, ima neizmernu prednost nad albanskim separatistima sa Kosova" - culo se tim povodom juce ujutru u jednom izvestaju americkog Nacionalnog radija, uz prenosenje izjave jednog verziranog diplomate iz UN da Milosevic “ima dovoljno oruzja za svoj poslednji rat u bivskoj Jugoslaviji, dok ce Albanci sa Kosova nastaviti da se, kao i dosad, ilegalno snabdevaju oruzjem iz inostranstva".

Bilo kako bilo, novousvojenim dokumentom (u kome je dobio znacajno mesto i zahtev albanskim liderima da se obustavi sverc naoruzanja i jasno osude teroristicke akcije ekstremista na Kosovu) u Savetu bezbednosti ocekuje se pocetak smirivanja krize na ovom podrucju Balkana. Istovremeno, prema recima britanskog ambasadora Dejvida Ricmonda, preksinocnjom rezolucijom poslata je jasna poruka Milosevicu da medjunarodna zajednica nece tolerisati nasilje na Kosovu, kao i da ce najbolji put za iskorenjivanje terorizma biti ako Jugoslavija ponudi albanskoj zajednici “stvarni politicki proces" u ovoj pokrajini.

Britansko-americka rezolucija - izbalansirana ruskim intervencijama - dobila je na kraju glasove 14 clanova Saveta bezbednosti, sa izuzetkom Kine ciji se predstavnik Sen Guofeng uzdrzao od izjasnjavanja, shodno poznatom stavu pekinskog rukovodstva da bi, kako je rekao u debati, “angazovanje svetske organizacije na Kosovu moglo da stvori los presedan i da ima siroke negativne posledice, kad je rec o neprikosnovenom pravu suverenih zemalja da bez mesanja sa strane resavaju svoje unutrasnje probleme". Prevedeno sa diplomatskog na razumljivi jezik, to je znacilo da Kina ne glasa ni “za" ni “protiv" rezolucije o Kosovu. Kao i da ce to tako ostati i za ubuduce: kako sad kad se odlucuje o Kosovu, tako i sutra, kad bi na dnevni red Saveta bezbednosti mogla eventualno da dodje neka slicna debata o kineskom Kosovu - poznatom u svetu pod imenom Tibet.

I - za kraj - kljucno pitanje. Koliki su dometi i moguci vek trajanja ove rezolucije o embargu na naoruzavanje SRJ (jedna istovetna, za tadasnju SFRJ, bila je usvojena septembra 1991. i trajala je do decembra 1995, do verifikovanja Mirovnog ugovora iz Dejtona)?

Prema dokumentu od 31. marta 1998, ovaj najnoviji embargo prema SRJ bice uklonjen kad Savet bezbednosti bude uveren da su jugoslovenske vlasti zapocele “sadrzajan dijalog bez predhodnih uslova" o vecoj autonomiji za Kosovo, kao i kad bude u potpunosti ispunjen zahtev medjunarodne zajednice za povlacenjem specijalnih policijskih i bezbednosnih snaga koje su ucestvovale u nedavnim intervencijama protiv albanskog stanovnistva, kao i kad se na teritoriji ove nekadasnje pokrajine bude omogucilo nesmetano prisustvo predstavnika Visokog komesarijata UN za ljudska prava i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).