KOSOVSKA KRIZA - JUGOSLOVENSKO ILI SRPSKO PITANJE

Ko, u stvari, vodi "bitku za Jugoslaviju"

Kao sto ni Milosevicu ne odgovara pritisak medjunarodne zajednice, jer svako popustanje slabi njegovu autoritarnu vlast, tako ni Djukanovicu sada ne odgovara nikakvo resenje statusa Kosova koje bi podrazumevalo promenu odnosa u Federaciji jer ga u maju cekaju parlamentarni izbori

Vojislava Vignjevic

Iako rok od mesec dana koji je Kontakt grupa dala Milosevicu da otpocne sa resavanjem krize na Kosovu vec uveliko istice, svi su izgledi da ce sef jugoslovenske drzave otezati do poslednjeg casa kako bi isporucio ono sto medjunarodna zajednica od njega trazi. A pre svega da otpocne bezuslovni dijalog sa kosovskim Albancima i da povuce specijalne policijske snage iz juzne pokrajine. U medjuvremenu je ipak pohitao da zatrazi povratak Jugoslavije u OEBS, racunajacu valjda da je dovoljno to sto je konacno nalozio otvaranje skola za Albance. Pokusavajuci pritom da neutralise pa i ignorise i druge konkretne zahteve koje mu je predocio predsedavajuci OEBS Bronislav Geremek: da prihvati Gonsalesovu misiju demokratizacije zemlje (dakako i statusa Kosova) stalnu misiju OEBS-a u SRJ (za Vojvodinu, Sandzak i Kosovo) te srpsko-albanski dijalog, odnosno organizovanje okruglog stola "kao u Poljskoj posle pada vojne vlade".

Da se kojim slucajem ovde radi o pravnoj drzavi, kosovski cvor bi se raspetljavao na mestu gde se demokratski resavaju sva kljucna pitanja za opstanak i razvoj jedne zemlje, dakle u parlamentima. Kako, medjutim, kod nas stvari drugacije stoje parlamenti ce biti i ovoga puta zaobidjeni: republicki, bez obzira sto se i u vladajucim i u opozicionim partijama unisono ponavlja da se kriza u juznoj pokrajini mora resavati unutar Srbije, a savezni, buduci da se ni u jeku rata na prostoru bivse Jugoslavije nije ni oglasavao a ni pitao o tako krupnim odlukama koje su krvavo platile zivotima i imovinom na stotine hiljada ljudi.

Sankcije i separatizam
Najava da bi Crna Gora mogla biti uzuzeta od sankcija mogla bi dati dodatne impulse zagovornicima samostalne crnogorske drzave, i to u prvom redu Liberalnom savezu ciji je predsednik Slavko Perovic povodom takve mogucnosti rekao da je tumaci kao potvrdu dugogodisnjeg zalaganja njegove stranke, zakljucujuci da je "jos odavno trebalo napraviti takvu razliku" (izmedju Srbije i Crne Gore). Naravno da pothranjivanje takvih tendencija i stavova ne idu naruku crnogorskom predsedniku koji je od momenta kada je izabran optuzivan od strane zvanicnog Beograda za separatizam i antijugoslovenstvo.

Rezervisanost Podgorice

Kriza na Kosovu, iz bilo kog ugla posmatrana, srpskog ili jugoslovenskog, medjutim, produbljuje jos vise dugogodisnju agoniju dvoclane Federacije. S jedne strane, uprkos izricitom americkom stavu da opasno zaostravanje tamosnje situacije mora zaustaviti Federacija, odnosno da se resenje za status sadasnje srpske pokrajine mora pronaci u okviru SRJ, zvanicna Podgorica ovakav stav prima sa rezervom. Doduse, nesto manje izrazena nakon nedavne posete crnogorskih parlamentaraca Vasingtonu.

Vec sest godina koliko postoji SRJ manja federalna jedinica je uspevala uspesno da parira pokusajima ne samo revizije nego i donosenja novog saveznog Ustava sto je bilo narocito aktuelno prosle godine. Tada se pod izgovorom promene nacina izbora predsednika SRJ, uoci Milosevicevog dolaska na tu funkciju, zapravo inaugurise unitarno ustrojstvo drzave sa neprikosnovenim dozivotnim autokratom na njenom celu. Povrh svega, redefinisanje savezne drzave u ovom momentu kojim bi Kosovo eventualno bilo izjednaceno sa sadasnjim republikama, moglo bi se i na drugi nacin reflektovati na politicke prilike u Crnoj Gori.

Rugovine zelje
Nije, naime, sasvim jasno kako bi, u slucaju da Kosovo dobije status Republike u jugoslovenskoj federaciji ili konfederaciji (sto, kako tvrde upuceni, Rugova najvise zeli) reagovali Albanci. Isti oni koji su, kako je to agitpropovskom propagandom svojevremeno lansirala beogradska rezimska stampa dali svoj glas Djukanovicu na proteklim predsednickim izborima u Crnoj Gori. NJegova Demokratska partija socijalista mora zasigurno voditi racuna i o delu birackog tela koji se deklarise kao prosrpsko, kome je stalo do "svete srpske zemlje na Kosovu", a nije u Bulatovicevoj odnosno Bojovicevoj stranci.

Smetnja reformama

Upravo u kontekstu predizborne politicke situacije u Crnoj Gori, kao i u momentu otvorenog ucvrscivanja crveno-crne koalicije u Beogradu, u liku socijalisticko-julovsko-radikalske novoformirane vlade Srbije, treba i tumaciti najnoviju inicijativu Mila Djukanovica najavljenu kao program "Osnove za novi pocetak" ciju okosnicu cine tri kljucne tacke "bitke za Jugoslaviju" kako ju je oznacio sam autor: privatizacija, povratak zemlje u medjunarodne organizacije i institucije i demokratizacija. Mladi crnogorski predsednik je svestan ko predstavlja glavnu smetnju istinskoj politickoj, ekonomskoj i socijalnoj reformi savezne drzave, na sta ovih dana (ponovo) podseca neuvijeno i ostro: "Slobodan Milosevic razbija sve jugoslovenske institucije, sto nije cudno, jer autokrati ne trebaju institucije... Nikakav separatizam ne ugrozava Jugoslaviju vec njeno kontinuirano ekonomsko i socijalno propadanje..." Djukanovic ipak racuna da bi njegov program mogao odneti prevagu na jugoslovenskom planu i zbog toga sto bi u Srbiji moglo doci do prevremenih izbora buduci da, kako kaze, novu vladu Srbije vidi kao "Milosevicev pokusaj homogenizacije nacionalnog bica i radikalizacije prema medjunarodnoj zajednici", prognozirajuci njen kratki vek, sto bi neminovno dovelo i do novih saveznih izbora.

No, bilo kako bilo eventualne sankcije ce nesumnjivo pogoditi i Crnu Goru, jer kako ekonomski strucnjaci procenjuju manja federalna jedinica nece moci da izbegne sudbinu cele drzave, makar i po manju stetu, a jos veca izolacija zemlje moze samo povecati tenzije ne samo u kriznim podrucjima medju kojima je Kosovo najteze, nego i u socijalnoj sferi koja vec duze vreme preti u citavoj Jugoslaviji opasnom eksplozijom.

Najzad, ako Milosevic u minut do dvanaest i "legne na rudu" i aminuje zahteve medjunarodne zajednice, hazarderski igrajuci kao i svih ovih godina na sve ili nista, vodjina aura ce jos vise bledeti a njegov vec dobro poljuljani i uzdrmani rezim jos ce se vise kruniti. Ukoliko Demokratska partija socijalista pak ucvrsti pozicije u Crnoj Gori nakon majskih izbora, Djukanovic ce moci mnogo mirnije i nesumnjivo uz pomoc medjunarodne zajednice a posebno Amerike, da se posveti reformi savezne drzave, ma u kakvoj se reziji naslo Kosovo, u okviru SRJ ili u okviru Srbije. S kolikim i kakvim uspehom, ostaje da se vidi.

Par s Dedinja - protiv
Novom crnogorskom predsedniku koga jugoslovenski sef jos uvek nije "priznao", izbegavajuci cak da sazove Vrhovni savet odbrane sto je Djukanovic izricito i javno zatrazio pre izvesnog vremena, nikako ne odgovara menjanje odnosa u federaciji uoci parlamentarnih izbora koji su zakazani za kraj maja. Uostalom, to je potvrdio i predsednik crnogorske vlade Filip Vujanovic izjavivsi nedavno da "Crna Gora nece podrzati nikakav drzavni oblik za Kosovo jer bi to izmenilo kompoziciju Federacije". Prema procenama Podgorice, sada nije momenat da se menjaju odnosi u saveznoj drzavi, pre svega zato sto upravo u poslednje vreme dedinjski bracni par sve ucestalije pomaze svog sticenika propalog predsednickog kandidata Bulatovica, njegovu stranku i druge trabante SPS-a i JUL-a u Crnoj Gori.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /