KONFERENCIJA ZA STAMPU U SAVEZNOJ VLADI

Vec od danas devizno trziste ce poceti da zadovoljava legitimnu traznju za devizama, tvrdi Kontic. Cilj je odrzavanje novcane mase na sadasnjem nivou od oko 9,2 milijarde dinara i ona je u celini pokrivena deviznim rezervama, koje su dovoljne za odbranu novog kursa, tvrdi Vlatkovic

Beograd. - Devalvacija dinara deo je operativnih mera na koje se odlucila Savezna vlada da bi ponovo uspostavila narusenu makroekonomsku ravnotezu, narocito na planu kursa i cena. Ne radi se o novoj ekonomskoj politici (naprotiv, njeni ciljevi, utvrdjeni za ovu godinu, ostaju isti), vec o dodatnim merama da bi se ona ostvarila, izjavio je na jucerasnjoj konferenciji za stampu savezni premijer Radoje Kontic. U pripremi ovog operativnog programa Savezna vlada je tesno saradjivala pre svega sa republickim vladama i NBJ, da bi se postigao neophodan konsenzus za njegovo uspesno sprovodjenje. Saglasnost je postignuta oko koncepcije i osnovnih mera, mada je bilo upozorenja da se jos uvek nisu stekli optimalni uslovi vezani za korekciju deviznog kursa i da bi tu operaciju trebalo odloziti. (Ovo je bio i posredan odgovor na direktno novinarsko pitanje, da li se Crna Gora protivila devalvaciji). Preovladalo je misljenje da bez te mere ostatak programa ne bi mogao biti konzistentan i celovit, kaze Kontic.

Kljucnu osnovu za izradu samog programa predstavljalo je ponovno uspostavljanje rada medjubankarskog deviznog trzista i interne konvertibilnosti dinara, sto je podrazumevalo utvrdjivanje jedinstvenog i realnog deviznog kursa, kao i obezbedjivanje potrebnog obima deviznih rezervi za pokrice novcane mase, kako bi se omogucila slobodna konverzija deviza u dinare i obrnuto. Upravo zato devizno trziste ce vec danas poceti sa zadovoljavanjem legitimne devizne traznje, obecava Kontic, i dodaje da je novi devizni kurs utvrdjen nesto iznad ravnoteznog nivoa, odnosno da je dinar u izvesnoj meri podcenjen.

Razlog za takvo opredeljenje je namera da se snazno podstakne izvoz, kao i menjacki poslovi sa gradjanstvom i da se na taj nacin u sto kracem vremenskom roku ojacaju devizne rezerve zemlje. To jeste jedna vrsta preraspodele nacionalnog dohotka, ali je ona bila nuzna radi podsticanja proizvodnje i razvoja, priznaje savezni premijer.

Novi kurs dinara podrzace odgovarajuca monetarna i fiskalna politika. Tako ce osnovni kvantitativni zadatak monetarne politike u ovoj godini biti odrzavanje novcane mase na nivou od 9 do 9,5 milijardi dinara. To ujedno znaci da ce ta politika biti restriktivna, a operacije na otvorenom trzistu sprovodice se sa neutralnim monetarnim efektima. Osnovni kvantitativni zadatak fiskalne politike bice konsolidovanje ukupne javne potrosnje na njeno ucesce ispod 50 odsto u novoutvrdjenom drustvenom proizvodu. To je opredeljujuci element za uspeh celog programa, konstatuje Kontic, objasnjavajuci da ovo opredeljenje znaci znacajno realno smanjivanje ukupne javne potrosnje. Zadrzace se njen apsolutni nivo u uslovima nominalnog rasta drustvenog proizvoda, sto je i dalje tezak zadatak. Konkretno, cvrsto budzetsko ogranicenje morace da vazi za sve - od preduzeca i banaka do republika i federacije. U ovoj godini ocekuje se smanjivanje javnih rashoda za tri do cetiri odsto u odnosu na prethodnu, precizirao je Kontic.

Istovremeno, ocekuje se i povecanje javnih prihoda za najmanje dva do tri procenta. Tome treba da doprinesu vec usvojene mere Savezne vlade za suzbijanje sive ekonomije i sprecavanje poreskog osipanja. Uz to, Kontic najavljuje i uvodjenje jedinstvenog poreskog sistema i poreske politike za citavu zemlju. Zbog toga ce se izmeniti zakonski propisi na nivou federacije, koji bi vazili za celu zemlju, ili ce se doneti novi propisi na nivou republika, koji bi bili potpuno harmonizovani. Ova mera je od presudnog znacaja za presecanje nekih medjurepublickih nelegalnih tokova roba, za jacanje jedinstvenog trzista i federacije kao zajednicke drzave, konstatuje Kontic.

Posebnu paznju savezni premijer je posvetio inflacionim ocekivanjima, kao posledici devalvacije. Obzirom da se komercijalni kurs od 5,8 dinara vec duze vreme primenjuje u deviznim transakcijama i da je ugradjen u vecinu cena (procenjuje se da je za dve trecine uvezenih proizvoda cena utvrdjena prema ovom kursu), u Saveznoj vladi smatraju da devalvacija ne bi trebala da donese posebna “cenovna iznenadjenja". Odredjeni rast cena moze se ocekivati po osnovu onih uvoznih supstanci koje su do sada bile nabavljane po ranijem zvanicnom deviznom kursu (nafta, derivati i drugi energenti, sirovine za lekove i slicno), kao i po osnovu povecane carinske osnovice za iznos devalvacije, odnosno po osnovu povecane poreske osnove. Sva druga eventualna povecanja su neobjektivna i protiv njih ce se striktno primenjivati Zakon o cenama, kaze Kontic.

Savezni premijer tvrdi da su vec preduzete mere kako bi se minimizirali negativni efekti devalvacije na inflaciju. Tako su cene nafte i derivata povecane samo za iznos uvecane dinarske protivvrednosti njihove nabavne cene, dok su, zahvaljujuci odricanjima drzave, dosadasnja poreska i druga opterecenja ostala na istom fiksnom nivou. To je omogucilo i da maloprodajne cene minimalno porastu - kod benzina za jedan dinar, a kod dizela svega za pola dinara - bez obzira sto je korekcija kursa veca od 82 odsto. Isti princip bice primenjen i kod promene cene lekova, cija je proizvodnja zasnovana na uvoznoj supstanci, pa ce to kod pedesetak lekova (na koje se ova metoda primenjuje), dovesti do smanjivanja njihove sadasnje cene ili do beznacajnog povecanja, objasnjava Kontic.

On je ujedno podsetio da je Savezna vlada u toku pripreme ovog programa vec smanjila carinska opterecenja za blizu 30 odsto u proseku, a najvise na sirovine i repro-materijale koji se uopste ili nedovoljno proizvode u zemlji. Ujedno, republike su se obavezale da preispitaju opterecenja po osnovu poreza na promet i akciza, zbog povecane poreske osnovice, koja je rezultat povecane carinske osnove.

Sve to govori da su preduzete sve mere da uticaj devalvacije na povecanje inflacije bude sto manji, naglasava Kontic. Ona se, doduse, ne moze izbeci, posebno u periodu koji neposredno predstoji. Medjutim, nema nikakvih ekonomskih opravdanja da povecanje cena bude znatnije, posebno kod onih proizvoda kod kojih uvozna supstanca uopste ne ucestvuje. Ukoliko do toga dodje, ocito je da se radi o zloupotrebni monopolskog polozaja i drzava ce u takvim slucajevima preduzeti sve raspolozive mere da ocuva stabilnost trzista i cena, upozorava savezni premijer.

On napominje da ce se zarade u privredi i dalje slobodno formirati, u skladu sa kolektivnim ugovorom, dok ce se zarade u vanprivredi uskladjivati tako da rastu sporije od plata u privredi. Odnos izmedju zarada i njihovog opterecenja ne bi trebao da bude veci od 1:1. Ovakav program operativnih mera podrazumeva paralelno sprovodjenje trzisnih reformi, naglasio je Kontic.

Isticuci da je svojim dosadasnjim merama Centralna banka uspela da odrzi novcanu masu na nivou od oko 9,2 milijarde dinara, sto je pokriveno u celini deviznim rezervama, guverner NBJ Dusan Vlatkovic istice da su se na taj nacin stekli uslovi da se upravo sada izvrsi korekcija kursa. Po njegovim recima, u bankama i NBJ ima dovoljno deviza, a ocenjuje se i da ce se devizne rezerve brzo povecati. Na insistiranje novinara da odgovori kolike su i da li ce raspolozive devizne rezerve biti dovoljne da se brani ovaj nivo kursa, odgovoreno je potvrdno uz objasnjenje da one pokrivaju dvoipomesecni uvoz. A savezni premijer Kontic dodaje: “Nemamo nameru da uskoro idemo na novu devalvaciju".

Ovakav nivo devalvacije, sa kursom visim od onog koji je bio na paralelnom trzistu, izvrsen je da bi on postao jedinstven, da bi se devize usmerile u NBJ i banke, zatim da bi same poslovne banke deo deviza koje su do sada zadrzavale stavile u funkciju placanja, te da bi uz podrsku monetarne i fiskalne politike mogla biti zadovoljena legitimna traznja za stranom valutom, objasnjava Vlatkovic. Po njegovim recima, novcana masa ce se zadrzavati na sadasnjem nivou sve dok se ponovo ne uspostavi cenovna i valutna stabilnost i ne uravnotezi platni bilans. Promene u vodjenju monetarne politike znace da nece biti selektivne emisije, ni kredita bez deviznog ili pokrica u vrednosnim papirima, kako bi se zadrzao pomenuti nivo novcane mase. Za nju ce biti vezane i isplate zarada i penzija. Sa bankama je, tvrdi Vlatkovic, zapocet razgovor da i one daju podrsku ovim merama, preko snizenja kamatnih stopa, a da se dubioze u bankama i njihova sanacija resavaju na drugaciji i pravi nacin. Danas stupaju na snagu i dve konkretne odluke, koje ce prinuditi banke da udju na devizno trziste, izmedju ostalog i tako sto se propisuje da one deo deviza u deviznom obliku moraju da drze na svojim racunima u inostranstvu, ali i kod NBJ.

B. Jager