Marjanovic hapsi Kontica

Misa Brkic

Srpski premijer Mirko Marjanovic ima sve argumente da uhapsi svog saveznog kolegu Radoja Kontica koji je u utorak uvece devalvirao dinar da bi odrzao makroekonomsku ravnotezu.

Svi jos pamtimo odsecnu izjavu Mirka Marjanovica "odgovorno tvrdim, devalvacije nece biti, posle koje je krenula hajka na novinare i nezavisne ekonomiste koji su prognozirali devalvaciju i time "ugrozavali nacionalne interese i drzavnu stabilnost". Moglo bi se, dakle, koristeci se Marjanovicevom terminologijom, ocekivati da ce specijalci drzavne bezbednosti da corkiraju Kontica sa sve njegovim ministrima.

Naravno da se tako nesto nece dogoditi. I Marjanovic i Kontic racunaju na kratko pamcenje gradjana, a u destabilizovanju drzave vec su se toliko izvestili da im jedna devalvacija manje-vise ne znaci u ukupnom saldu njihove nekompetentnosti i neodgovornosti.

Sumnje nema - stanje drzavne ekonomije je takvo da je devalvacija bila neminovna. Budzetski deficit, devizne rezerve, iskoriscenost industrijskih kapaciteta, konkurentnost privrede... neminovno su ukazivali da dinar mora da poklekne pred nemackom markom. Svi argumenti za promenu kursa dinara bili su jednako validni u novembru i decembru prosle godine kao i sada. I pre cetiri meseca postojala je jednako uznemiravajuca makroekonomska neravnoteza i potreba da se ojacaju izvozne reference domacih proizvoda - pa devalvacije ipak nije bilo, a oni koji su je zagovarali optuzeni su za teska krivicna dela ugrozavanja nacionalne sigurnosti.

Sta se u medjuvremenu promenilo da Kontic u utorak uvece prizna poraz i dinar obori, a cenu benzina podigne i time nagovesti novu posast inflacije? Na prvi pogled sve je isto k'o i pre, bar sto se tice makroekonomskih pokazatelja.

Ali, nije bas tako. Neko se za protekla cetiri meseca cuvanja nerealnog kursa dinara debelo obogatio, a neko debelo osiromasio. Savezna vlada je u svom saopstenju o devalvaciji i sama priznala da su cene vec bile formirane na kursu od 5,5 dinara za marku. S obzirom da su plate stagnirale, logicno je bilo da su gradjani svoje porodicne budzete morali da alimentiraju iz kucnih deviznih rezervi, prodajuci marke ulicnim dilerima. Prosecna beogradska porodica morala je mesecno u decembru, januaru, februaru i martu da dotira kucni budzet sa najmanje 800 maraka da bi pokrila troskove ishrane i komunalija. Po toj logici - gradjani su na cistom gubitku zbog odlaganja devalvacije.

Najveci, pak, dobitnici su oni koji su u protekla cetiri meseca bili u mogucnosti da od Narodne banke Jugoslavije kupuju devize po zvanicnom kursu, da sa njima placaju uvoznu robu i da je na domacem trzistu prodaju po ceni u koju je ugradjen kurs od 5,5 do sest dinara za marku. Nije posebna novost ako se kaze ko su ti dobitnici. Medju njima je najvise ministara iz srpske vlade, ukljucujuci i premijera, ali i mnogi lobisti iz vladajuce leve koalicije koji se puno ne eksponiraju radeci velike uvozne poslove. Zarade koje su oni ostvarivali u protekla cetiri meseca mere se milionima dolara i maraka i samo je taj interes bio preovladjujuci u odlaganju odluke u devalvaciji.

Koliko je ta pljacka ugrozila makroekonomsku stabilnost - to Kontic nikada nece utvrditi. Kad bi to uradio, onda bi on morao da hapsi svog srpskog kolegu.