EKONOMISTI O EFEKTIMA PROMENE KURSA DINARA

Anticipirana buduca inflacija

Pozitivan efekat: Uravnotezavanje platnog bilansa. Negativno: Porast inflatornih ocekivanja i dalji pad poverenja u monetarne vlasti. Bez dodatnih poteza, efekti devalvacije istopice se za par meseci

Pozar je suvise veliki da bi se mogao ugasiti tako sto je na tu vatru prolivena kantica vode u vidu upravo izvrsene devalvacije dinara. Posto je postalo jasno da nema deviza za odbranu kursa i da stranci nece uleteti sa dodatnim kapitalom kroz znacajnije kupovine drzavne imovine, preostalo je to da se izvoznici privole da ponovo prodaju devize Centalnoj banci. U tom smislu predstavlja pozitivno iznenadjenje sto se vlast odlucila da izvrsi ovako visoko pomeranje kursa, sto se u ekonomskoj teoriji zove "natpucavanje" (overs hooting) i znaci da je on sada iznad ravnoteznog nivoa, konstatuje dr Dana Popovic.

Po njenim recima, to daje i veci manevarski prostor NBJ za povecanje kolicine novca, odnosno omogucava joj da na tome zaradjuje i osigura odredjena sredstva za budzet. Drugim recima, ocekuje se da ce biti deviza za odbranu dostampanih dinara za plate i penzije. Istovremeno, realne zarade i penzije ce se smanjiti zbog porasta cena. Takodje, jedan od pozitivnih ucinaka devalvacije je kretanje ka uravnotezenijem platnom bilansu. Negativna posledica bice svakako porast inflatornih ocekivanja i dalji pad poverenja u monetarne vlasti. Sasvim je izvesno da nece biti nikakvog rasta domace stednje, a umesto stabilnog, zemlja moze racunati samo na spekulativni kapital, objasnjava dr Popovic. - Ocito je da su ovog puta kreatori ekonomske politike procitali neku lekciju iz ekonomije, ali ne iz pocetka. Zaboravili su da proglase konvertibilnost nacionalne valute, a to je onda siguran znak da nece biti ni reformi, zakljucuje dr Popovic.

Okidac za dalji rast cena

Bilo je krajnje vreme da se izvrsi devalvacija dinara, smatra dr Ljubomir Madzar, ali umesto komplimenata vlada zasluzuje kritike sto to nije ranije uradila. Slobodno trziste je vec odavno utvrdilo koliko vredi dinar, odnosno da njegova vrednost nije trecina, vec jedna petina marke. "Devalvacija je samo priznanje cinjenice koja odavno postoji, nezavisno od toga da li se to vladi dopada ili ne. Besmislena je svaka cena koja ne odgovara ravnotezi izmedju ponude i traznje, odnosno cena po kojoj se ne moze kupiti ono na sta se ta cena odnosi, u ovom slucaju devize. Devalvacija je dobra i zbog toga sto ce biti onemoguceno selektivno prodavanje deviza samo onim subjektima koji su po volji vlasti. Sto je manji raskorak izmedju zvanicnog i trzisnog kursa manji je i prostor za protekciju, korupciju i diskriminaciju, sto nije dobro za privredu u celini, ali nije bilo dobro ni za pojedina preduzeca koja nisu bila bliska vlasti", naglasava dr Madzar.

Dr Jurij Bajec upozorava da ce efekat ove velike devalvacije zavisiti pre svega od paketa pratecih mera, pri cemu je sada najbitnije da NBJ uspe da spreci lancani rast cena na domacem trzistu. Sama devalvacija ce, po njegovoj oceni, dati pozitivne efekte na povecanje izvoza, ali i na uvoznoj strani, obzirom da ga bitno poskupljuje. "Odredjeni porast cena nece moci da se izbegne, ali je bitno koliki ce on biti, kao i da taj novi, visi nivo cena ne proizvede pritisak od strane privrede i stanovnistva za povecanje kolicine novca (i da tom pritisku, naravno, ne podlegne Centralna banka), jer bi onda to bio okidac za jedan dalji rast cena koji bi tesko mogao da se kontrolise. Opravdan je strah od toga da li ce nakon devalvacije biti preduzete i konzistentne pratece mere, u cemu i jeste sustina cele ove operacije. U prvom redu, postavlja se pitanje da li je NBJ stvorila potrebne devizne rezerve za normalan rad deviznog trzista sa ovim novim nivoom kursa. Ako to izostane, devalvacija nece imati snage da uravnotezi spoljnotrgovinske tokove, a da ostavi relativno netaknute stvari na unutrasnjem trzistu. Na potezu su sada odgovarajuce monetarne i fiskalne mere, koje treba da zavezu ceo paket", istice dr Bajec.

Oklevanje samo steti
- Preterali smo sa remonetizacijom, delimicno zbog toga sto je trziste bilo savrseno mirno sve do septembra 1994. godine. Ja sam odmah predlozio devalvaciju, jer ne verujem u duple kurseve i duple cene za bilo sta, ali nisam mogao da ubedim vladu u to i veliki deo 1995. proveli smo u svadjanju oko toga, izjavio je nedavno nekadasnji guverner NBJ dr Dragoslav Avramovic, opisujuci svoje iskustvo u vodjenju politike deviznog kursa.
Po njegovim recima, i tada se desavalo isto ono sto je bilo razlog da se suvise dugo odlaze i ova poslednja devalvacija - nastala je "bitka izmedju vlade, medija, ekonomista, spekulanata itd. Otpor promeni kursa je bio ogroman", a sve se zavrsilo time da je prethodna devalvacija na kraju bila znatno visa. "Secam se da Tanjug nije hteo da pusti jedan intervju sa mnom u kojem sam rekao da smo mogli da zavrsimo debatu oko kursa na 2:1 ili najvise 2,5:1, jer je tada sest meseci crni kurs bio 2,5 dinara za marku. Ali smo konacno morali da idemo na 3,3 dinara, posto je bez potrebe bila odlozena akcija promene kursa", danas objasnjava dr Avramovic.
U ovom trenutku jos niko nije izracunao da li je i ova devalvacija mogla da bude niza, da je izvedena u pravo vreme.

Obuzdavanje deficita

I dr Branislav Prelevic ocenjuje da je izvrsena devalvacija visa nego sto to u ovom trenutku proizlazi iz pariteta kupovnih snaga i promena u medjuvalutnim odnosima, sto je znak da je vlada nameravala da anticipira buducu inflaciju i da izbegne potrebu da relativno brzo ponovo u vecoj meri koriguje kurs. Moguce je da se NBJ ipak "docepala" nekih deviznih rezervi, sa kojima moze u pocetnom periodu da brani ovaj nivo kursa. Izuzetno je bitno da odmah proradi devizno trziste da bi se smanjio udar na cene i da bi se podiglo poverenje izvoznika da unose devize u zemlju (ipak na racunima preduzeca i banaka u inostranstvu ne nalazi se mala kolicina deviznih sredstava), kao i poverenje gradjana da devize prodaju bankama.

- Devalvacija na ovom nivou, ukoliko ne bude doslo do visokog skoka cena, otklonice razloge u spoljnotrgovinskim tokovima da se, kao do sada, vezuju izvoz i uvoz. Privredni subjekti sada imaju rezona da izvoze, unose devize i prodaju ih na deviznom trzistu, jer im se to isplati sa ovim kursom. Takodje, posto se odavno sticovani kurs krece u proseku oko 5,8 dinara za marku, sto je u dobroj meri vec ugradjeno u cene, ne bi trebalo da efekti devalvacije na cene budu isuvise veliki, odnosno ne bi morali da budu veci od par procenata. Naravno, ostvarenje ove ekonomske pretpostavke zavisice, pre svega, od psihologije i racionalnih ocekivanja privrede. Zato se i plasim da devalvacija ne ostane izolovana mera, jer bi to onda stvarno licilo na prosipanje malo mlake vode na usijanu privrednu situaciju. Potrebni su zahvati u javnoj potrosnji, sprecavanje da se monetizuju fiskalni deficiti, monetarne restrikcije i zadrzavanje cena. U tom slucaju kurs bi mogao da ostane stabilan izvesno duze vreme, a ako bi kroz tri-cetiri meseca i morao da bude korigovan, na 6,1 ili 6,2 dinara za marku, to nije nista strasno. U svakom slucaju je bolja takva politika pomeranja kursa od ovako velikih udara, zakljucuje dr Prelevic.

Po misljenju dr Miroljuba Labusa, devalvacija je dokaz da je vlast shvatila da nema nacina da se pokrije visoki spoljnotrgovinski deficit (i ona ce u vecoj meri delovati na smanjenje uvoza, nego na povecanje izvoza) i da se shvatilo da nema mogucnosti da se dalje povlaci novac. Posto se nista nije uradilo na drugom planu, njeni efekti ce se verovatno istopiti za par meseci, a u medjuvremenu vlast je obezbedila izgovor da poveca novcanu masu, smatra ovaj ekonomista.

Bojana Jager

MIRKO TISMA, DIREKTOR VOJVODJANSKE BANKE U BEOGRADU

Nije problem u kursu, vec u tome koliko proizvodimo

Beograd, Beta. - Direktor Vojvodjanske banke u Beogradu Mirko Tisma rekao je juce da je devalvacija dinara ocekivana vec dva meseca i da je nacionalna valuta devalvirala tacno koliko je trebalo. "Vec mesec dana u cene uvezene robe siroke potrosnje, sirovina i rezervnih delova ugradjuje se kurs od sest dinara za nemacku marku", rekao je Tisma.
On je, medjutim, podvukao da "sustina nasih problema nije u kursu nego u tome koliko proizvodimo", pa ni bankarski problemi sa nenaplativim ili sumnjivim potrazivanjima "nisu bitno uslovljeni kursevima". Po njegovim recima, bitne su mere makroekonomske politike koje ce podstaci proizvodnju i izvoz i smanjiti nasu uvoznu zavisnost. "Devalvacija dinara je administrativna mera i znaci samo uskladjivanje sa onim sto se realno desava na trzistu", rekao je Tisma.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /