SAVETOVANJE “CASOPISI: ZASTO I CEMU?" U KCB

Sajam kulturne periodike u Kulturnom centru Beograda nastavljen je juce savetovanjem “Casopisi: Zasto - Cemu?!" na kome je desetak ucesnika predstavilo casopise po odredjenim oblastima, istovremeno izlazuci i svoje vidjenje trenutnog stanja. U drugom delu savetovanja trebalo je da se vodi debata na zadatu temu, u kojoj je trebalo da ucestvuje i publika, ali su uvodnicari svojim opsirnim izlaganjima (neplanirano) oduzeli veci deo vremena, tako da zbog zakljucenja ovog broja izvestac “Nase Borbe" nije mogao da joj prisustvuje.

Vecina ucesnika dosta prostora je posvetila istorijatu periodike, raznim nacelnim i opstim mestima, tako da se u prvom delu culo malo konkretnih ocena i predloga kako izaci iz nezavidnog stanja u koje je periodika, kako se culo, zapala sredinom osamdesetih godina.

Aleksandra Vranes, bibliograf, na primerima nase kulturne istorije iz 19. i sa pocetka 20. veka, kada se zalilo na “nedostatak citalacke publike", odnosno “knjizevne publike", “ljudi koji ce knjigu kupovati", “duhovnu nejednakost" dala je pravac u kome je moguce potraziti odgovore na odredjena pitanja vezana za (ne samo) kulturnu periodiku. Iz izlaganja Miodraga Matickog izdvaja se zapazanje po kome su casopisi u vreme vizuelnih elektronskih komunikacionih sredstava pomalo arhaicni, te da je neophodna neka vrsta osavremenjivanja, a jos je interesantnija tvrdnja da se u casopisima (knjizevnim) vise ne odvija knjizevni zivot. Cedomir Cupic taksativno je nabrojao desetak odgovora na pitanja “Zasto i cemu", od javne promocije, otvorenosti prema svetu i otpornosti na ideologizaciju i cenzuru, do tvrdnje da su casopisi neka vrsta ostrva u kojima su uprkos sveopstem obezvredjivanju kod nas sacuvane vrednosti koje ce biti baza za buducnost. Na pitanje o znacaju Ognjenka Milicevic je navela primer sankcija kada su casopisi bili jedini prozor u svet, dodavsi da je danas potrebno otvoriti i vrata.

R. S.