DR IVAN IVIC, PROFESOR UNIVERZITETA U BEOGRADU I MINISTAR PROSVETE U VLADI MILANA PANICA O DOGOVORU “TRI PLUS TRI"

Mada je konkretniji nego sporazum koji su potpisali Milosevic i Rugova, ovaj dogovor se moze minirati spontanim ili isprovociranim sukobima

- Sporazum koji su potpisali Milosevic i Rugova bio je neodredjen, nije se znalo na sta se odnosi i svako je imao svoju interpretaciju. ja sam prognozirao da on nema perspektivu, jer je bilo jasno da je taj sporazum potpisan u trenutku kad je to odgovaralo i jednima i drugima da pred medjunarodnom zajednicom stvore utisak da nesto cine. Dogovor koji su prosle nedelje potpisali clanovi mesovite grupe “tri plus tri" je precizniji i nije prazan kao prethodni, kaze za “Nasu Borbu" profesor Univerziteta u Beogradu, dr Ivan Ivic, koji je u vladi Milana Panica bio savezni ministar prosvete i predvodio radnu grupu savezne i republicke vlade koja je pregovarala o problemima obrazovanja na Kosovu.

Po oceni profesora Ivica, konkretni pomak je u ustupanju zgrada albanskim djacima i studentima, to sto je nabrojano sta ce se sve uciniti i sto su tacno odredjeni rokovi. - Kratkorocno gledano, ovaj dogovor se ne moze lako izigrati jer je konkretniji nego prethodni, ali se i on moze minirati spontanim ili isprovociranim sukobima. On albanskoj strani veoma mnogo znaci, jer su radili u ocajnim uslovima. S druge strane, delom su studneti koji se bune u Pristini u pravu, jer su Albanci dobili posebno priznanje koje im omogucava da se zaokruzi paralelni sistem obrazovanja, kaze sagovornik “Nase Borbe".

Po njegovoj proceni, dva su moguca tumacenja otpora sa srpske strane. - Prvo je da oni dosta tacno opazaju da ce neki njihovi interesi biti ugrozeni - i studenata i upravljackih grupa kao sto su rektor, nastavnicko vece i jedan broj nastavnika, koji su na tom predimenzionisanom srpskom univerzitetu u Pristini dobili univerzitetska zvanja koja nikad ne bi mogli dobiti na drugim univerzitetima u Srbiji. Gledano iz ugla zakonitosti, medjutim, oni apsolutno nisu u pravu, jer vazeci Zakon o univerzitetu u Srbiji daje mogucnost nacionalnim manjinama da imaju nastavu na svom maternjem jeziku, ocenjuje dr Ivic, uz opasku:

- Kad rektor Univerziteta u Pristini, dr Radivoje Papovic kaze “ovo ce uvek biti srpski univerzitet", on sam sebi skace u usta, jer je on bio poslanik u Skupstini Srbije koja je ’92. izglasala Zakon koji sadrzi odredbu da nacionalne manjine imaju pravo na univerzitetsku nastavu na svom jeziku. A svojim izjavama on krsi Zakon u cijem je donosenju sam ucestvovao. Drugo, takvo ponasanje studenata pokazuje da mnogi nisu shvatili da zive u visenacionalnoj zemlji i da ne mogu da spore drugima ono sto sebi daju za pravo. Ne moze se tvrditi da je Kosovo deo Srbije, a iskljucivati prava koja srpski i savezni ustavi i zakoni daju. To je nerazumevanje u kakvoj zemlji se zivi. Mogu da razumem njihovu motivaciju, ali oni nisu u pravu, a pri tom krse i zakone ove drzave, upozorava profesor Univerziteta u Beogradu.

Po njegovom misljenju, kvalitet obrazovanja i srpskog i albanskog je pod velikim pitanjem i to je ustvari kljucna stvar, kvalitet obrazovanja koji ne daje nikakve sanse ni mladim Srbima ni Albancima. - I kad bi bilo pameti i jedni i drugi su se trebali na to usmeriti. Ako Evropa bude pomagala, morala bi da im pomogne da dobiju bolje obrazovanje, jer je to jedina sansa mladim ljudima iz nerazvijenih sredina, uveren je dr Ivic.

Sagovornik “Nase Borbe" smatra da se proslonedeljni dogovor moze tumaciti na duze staze, takodje na dva nacina. - To dugorocno moze da znaci da se promisljeno ide na dva paralelna, legalna obrazovna sistema, kao sto to vec postoji u Svajcarskoj na primer, u nekim kantonima. Sumnjam da tako nesto moze da funkcionise kod nas zbog ogranicenog trzista rada, ali mogla bi to da bude politika za resavanje konflikata. Drugo moguce dugorocno resenje je da ce albansko skolstvo postati integralni deo obrazovnog sistema Srbije, ali to ne ide bez resavanja politickog statusa Kosova. Ako se ne misli na resavanje politickog statusa, onda oko drugih stvari koje se pominju (diplome, radni status nastavnika, programi, finansiranje) nikakvog dogovora nece biti, upozorava profesor Ivan Ivic, i dodaje:

- Bojim se da se pri donosenju odluke o ustupanju skolskog prostora nije imala na umu ni jedna od pomenute dve dugorocne opcije, vec je to bila jednokratna mera pod pritiskom iz inostranstva. Ne bi valjalo da i ubuduce resavanje ide na taj nacin. Ovo nije bilo promisljeno, pa ce i sledeci dogovor ici pod pritiskom, a to je ono sto je najgore.

Olga Nikolic