PEDAGOGIJA

Dr Milan Bakovljev: “Osnovi metodologije pedagoskih istrazivanja. Prvi deo", Naucna knjiga, Beograd, 1997.

Naum Dimitrijevic

Pedagoske nauke kao i neke druge humanisticke discipline, cini nam se u nas posebno, spadaju u red onih nauka u kojima ponekad imaju nesto da kazu i oni koji samo misle da to mogu, odnosno oni koji se ni strucno, a jos manje naucno, ne bave pitanjima iz navedenih oblasti. Tako su raznovrsni problemi skole, nastave, vaspitanja i obrazovanja uvek bili na dnevnom redu vaznih partijskih sastanaka, a njihove odluke su neminovno nalazile odraza u praksi. Mogucnost mesanja laika u delatnost nekih naucnih disciplina, npr. humanistickih, utice na razvoj tih nauka, naime koci njihovo napredovanje. Otuda i sporiji razvoj humanistickih nauka, posebno kad se one uporede sa fundamentalnim, tehnickim i medicinskim, u kojima laicima nema pristupa. Brojne reforme naseg skolskog sistema, kao i danasnjih nastavnih planova i programa, vidno ilustruju sve slabosti do kojih dolazi potiskivanjem strogog, egzaktnog, naucnog pristupa resavanju bilo kog problema u vezi sa skolom i ne samo s njom.

Uticaj pomenute nekriticke misli, cesto i laicke ili samo zdravorazumskog pristupa (umesto naucnog), sirio se, jednim delom, i usled nedostatka prirucnika kakav je krajem prosle godine objavio nas poznati pedagog dr Milan Bakovljev - “Osnovi metodologije pedagoskih istrazivanja". Odmah i bez preterivanja mozemo reci da je ova knjiga od izuzetnog znacaja za sve studente pedagogije i mlade nastavnike-istazivace koji se pripremaju za ozbiljan strucni ili naucni rad ili pak za one koji zele da potpunije shvate sta sve stoji iza jednog naucnog rada, koje radnje i kakvi instrumenti.

Autor je u sedam poglavlja izlozio sve osnovne pojmove i istrazivacke postupke u vezi s koncipiranjem, pripremanjem i izvodjenjem jednog naucnog projekta u oblasti pedagoskih nauka. Uvodne informacije (Pojam metodologije pedagoskih istrazivanja, kvalitativni i kvantitativni pristup) sledi jos sest poglavlja: Pozeljna svojstva istrazivaca na podrucju pedagogije, Vrste pedagoskih istrazivanja, Tok naucnog istrazivanja, Vrste uzoraka i odredjivanje uzoraka, Metode prikupljanja podataka i poslednje i najobimnije poglavlje (str. 65-153) Osnovne tehnike i instrumenti prikupljanja podataka. Cesto srecemo knjige, udzbenike, prirucnike ili studije bez predmetnog indeksa sto je, svakako, njihov veliki nedostatak. Po recima jednog engleskog bibliografa, svaka publikacija duza od 16 stranica zahteva predmetni indeks. Na kraju knjige dr M. Bakovljeva, koju na ovom mestu preporucujemo, nalazi se Predmetni indeks od osam stranica, sto ukazuje na brojnost pojmova koje je autor uspeo da sistematizuje, protumaci i da u jednoj koherentnoj celini. Istrazivanja koja je autor ovog prirucnika imao u vidu, sve cesce zahtevaju poznavanje odredjenih statistickih procedura i postupaka. Problematiku statisticke obrade pedagoskih podataka citalac ce naci u drugom delu ovog prirucnika, takodje u izdanju Naucne knjige iz Beograda (“Statistika u pedagoskim istrazivanjima", Beograd, 1995).

Danas se od mnogih nastavnika, nezavisno od predmeta koji predaju ocekuje, cak i zahteva, da sastavljaju i primenjuju testove, a i da tumace dobijene podatke. Za sve navedeno je neophodno znanje o prirodi testiranja, o vrstama mernih instrumenata, kao i omnogim ciniocima koji uticu na proces testiranja. Od nastavnika se danas trazi da organizuju i tzv. razredno istrazivanje (classroom research) ili da saradjuju sa tzv. spoljnim istrazivacem. I za jedno i za drugo pretpostavlja se posedovanje odredjenog znanja, onog koje je prof. M. Bakovljev izlozio u svom najnovijem prirucniku. Dr M. Bakovljev uvodi citaoca u osnovnu problematiku objektivnih merenja na jednostavan, uverljiv i pregledan nacin.

Sve dobre odlike ovog prirucnika, koji na ovom mestu preporucujemo kako svima onima koji su tek poceli da se bave naucnim ispitivanjima, tako i ambicioznim studentima, a to su jasnost izlaganja, sistematicnost, preglednost i konciznost koja ne vodi u nepotpunost, krase mnoge studije dr Bakovljeva; na kraju, zbog aktuelnosti njihovog sadrzaja i primenjene metodologije istrazivanja, iz obimne bibliografije dr M. Bakovljeva izdvajamo samo tri naslova: “Teorijske osnove programirane nastave", 1973, “Efikanost programirane obrade gradiva interpunkcije", 1978 i “Misaona aktivizacija ucenika u nastavi", 1982.