SOCIOLOGIJA

Radivoj Stepanov: “Prilozi sociologiji prava i politike", Futurapublikacije, Novi Sad, 1997.

Mr Ljubisa Despotovic

Nastala iz potrebe da obelezi i osvezi jednu, kod nas neopravdano zapostavljenu, naucnu disciplinu, monografija profesora Stepanova nepretenciozno nazvana “Prilozi...", izrasla je u modernu i tematski svezu studiju zavidne metodoloske plauzibilnosti i naucne utemeljenosti.

Po recima samog autora, pravna i politicka sociologija, narocito ona prva, marginalizovana i potkradana (u korist pravne teorije i pravne filosofije), borila se za svoje pravo na radoznalost, kompetentnost, ubedljivost i edukativnost. Na putu sopstvene disciplinarne profilacije i emancipacije stajale su mnoge zapreke. Nedovoljna disciplinarna razudjenost pravne i politicke nauke u nas, a jos vise od toga politicki primitivizam, isuficijencija civilnosti i gradjanska maloletnost, privatizovana drzava i degenerisani socijalitet kao opsti kontekst stimulativan za patuljastu nauku i udvoricki mentalitet, ostavljao je malo prostora za istinski autorski angazman.

U traganju za teorijskim okvirom (politicko-filosofski, pravno-socioloski, istorijsko-civilizacijski, normativno-sistematski) pravnog autoriteta kao i njegovim aktuelnim pozicioniranjem, autor nas umirujuce podseca da se on uvek kretao od epikurovski shvacenog individualizma do ideoloski nametnutog kolektivizma kao zajednicko i pojedinacno bivstvovanje i egzistencijalnadrama homo juridikusa. Pravni autoritet je shvacen kao (sama) supstancijalnost pravne drzave, kao autoritativna konstanta prava sa svim atribucijama (post) modernosti, odnosno “vremena u kome postoji i na koje utice".

U poglavlju nazvanom “Izborni triptih" autor nas na koncizan, ali ne i redukovan nacin informise o tri slozene i nuzno bliske strane izbornog kompleksa: o izbornom pravu, izbornim sistemima i izbornoj sociologiji. Zasnovana na pravno-politickoj literaturi (narocito su zastupljeni nemacki izvori) argumentacija profesora Stepanova deluje ubedljivo, utemeljeno i edukativno. Narocito je znacajno istaci kategorijalno- pojmovnu inovativnost autora. U pojmovno kategorijalni aparat kod nas inace nedovoljno razvijene izborne sociologije, Stepanov s pravom uvodi pojam izborne ekologije (ili politicke ekologije) koji je razvio R. Heberle.

Politikolosko-pravni pojam semiprezidencijalizam, trebalo bi da oznaci i markira specificnu politikolosku pojavu svojstvenu zemljama postkomunizma u kojima pravno nabildovana egzekutiva prelazi granice ustavnog okvira (do sada poznatih oblika drzavne vlasti: predsednicki, parlamentarni i konventski sistem) cementirajuci svoj izuzetni polozaj cudnom mesavinom parlamentarno-predsednickog sistema. Srpski semiprezidencijalizam pojavljuje se ovde kao paradigmatican pravno-politicki okvir licne vlasti i politickog monopola, dekorativno situiran u milje kvazipluralnog politickog organizovanja, kao jednog karikaturalnog politickog sistema “koji egzekutivnoj vlasti predsednika ne samo da je odredio centralnu ulogu, vec joj je pravno zajamcio i nadsistemski ustavni polozaj".

Doprinos kartezijanstva modernizaciji pravne teorije autor vidi u tri bitna principa Dekartovog shvatanja prava: racionalnosti prava, autonomnosti subjekta prava i razumljivosti jezika prava. Centralni znacaj kartezijanske revolucije Stepanov vidi ne samo u njegovoj destrukciji sholastike, vec pre svega u trasiranju racionalne i hipoteticke osnove modernog misljenja. Na tragu argumentacije Franca Borkenaua i Stepanov sustinu kartezijanstva vidi u njegovom izdizanju coveka kao misleceg subjekta, ali i prirodnog i drustvenog sveta na visine vecnog kretanja razuma i kolosalne demonstracije njegove racionalne moci. Esej o kartezijanskom nagovestaju modernog prava prikazuje autora kao vrsnog stilistu snazne pravnicke osecajnosti, vesto izbalansirane u normativnom poretku naucne akribije.

Monografiju “Prilozi sociologiji prava i politike" mogli bismo oznaciti kao treci deo politikolosko-pravne trilogije koju cine prethodne dve knjige profesora Stepanova: “Politika i anomija" i “Mit i totalitarizam". U njima autor na metodoloski dosledan nacin tematizuje probleme vezane za drustva u tranziciji, posebno fokusirajci poslednju deceniju agonicne i kosmarne istorije zemlje koja u bolnim konvulzijama otkida deo po deo od svoje ionako osiromasene i s mukom stecene politicke civilizovanosti.