PROZA

Gradimir J. Moskovljevic "Demon i san" Apostrof, Beograd, 1997.

Vera Janicijevic

U ljudskoj istoriji dogadjaji su cesto rezultanta niza slucajnosti, a nasi pokusaji da pretpostavimo kuda nas vuku cudi muze Klio, samo su nagadjanja. U kompleksu zabuna, zabluda i nedorecenosti ostaju samo nedosanjani sni. U ovom periodu od nekoliko godina uverili smo se da su moguca ostvarenja i najstrasnijih nocnih mora i stoga svaki pokusaj da se prodre u onostranost znaci doprinos nasem traganju za smislom, a ova knjiga Gradimira Moskovljevica to jeste. On u svom romanu Demon i san prosiruje ideju Meditacija, svoje prethodne knjige, i potvrdjuje da vidjenje nadrealne stvarnosti ponekad izgleda, a, mozda, i jeste jedina istinska java.

U Meditacijama je Moskovljevic pokusao da sagleda zbivanje iz nase daleke proslosti: Kosovsku bitku o kojoj postoji takvo obilje razlicitih verzija da otkrivaju uzaludno traganje za pravom istinom o tom dogadjaju.

U romanu Demon i san, koji je svojevrsna metafizicka rasprava o najfundamentalnijim pitanjima covekovog postojanja, o smislu teoloskih i filozofskih odgovora, o vratolomnim obrtima u ostvarivanju iluzija, kao i o traganjima za nestalim belezima, otkriva nam nasu istinsku nemoc u odnosu na odlucivanja o buducim dogadjajima. Fabula kojom se drzi ovo tkivo samo je daleka parafraza fabule Umberta Eka u Imenu ruze, jer samosvojnost ovog naseg pisca ima drugu dimenziju i sasvim drugi eho. Uostalom, nije samo Eko bio inspiracija Moskovljevicu. U evropskoj knjizevnosti moze da se govori o novom tipu knjizevnog stvaralastva kao posledici uticaja juznoamericke knjizevnosti, koja je svojim cudnim spojem stvarnosti i snova, nadrealnosti i realnosti opet vratila pisce svojevrsnom postupku koji je nastajao od Gogolja, preko Dostojevskog, Bulgakova, pa do Kafke i Singera. Trganja za tudjim glasovima u romanu Demon i san, kako bi to kazao profesor Milivoje Jovanovic, otkrivaju nam koju je literaturu iscitao ovaj pisac. To ne umanjuje njegov rad, naprotiv, ukazuje na znacajnu datost: Svi pisci sveta medjusobno razgovaraju i stvaralastvom iz veka u vek potvrdjuju da nekada napisana rec ne zamre ako ostane zabelezena, vec se prenosi kao eho. Zar nije Sekspir iz sve snage uzimao gradju i zaplete iz vec postojecih ostvarenja? I zar su ti pokusaji bili promasaji? Nije stvar u izboru teme vec u nacinu njene obrade.

Sirok je dijapazon asocijacija koje izaziva citanje ove knjige, naslova koji je kvintesencija koncepcije romana, romana ili rasprave, svejedno. Knjiga je napisana neuobicajeno poetski, a ipak, sa racionalnim odstojanjem, jedinstvena po pristupu i izuzetno bogata metaforama, istkana od nadrealistickih obrta velike erudicije. Pisac na pocetku opominje citaoca, ali mu mnogo ne olaksava plovidbu. Prepustanje matici reke reci, sa mnogo virova, zatvara se poslednjom stranicom, ali koja neodoljivo vraca prvoj, da bi se odgonetnulo tkanje sacinjeno od paucunaste gradje maste "na javi i u snu".

Gradomir Moskovljevic, bez obzira na svoje uzore, doneo je citaocima filozofski roman novog tipa. Slicno Volterovom romanu Kandid ili optimist, i ovaj roman na posredan nacin ukazuje na nase prevelike zablude, pa nam kao Erazmo Roterdamski (Pohvala ludosti) otvara prostor za metafizicke pretpostavke. Autor nas zavodi u mnoge rukavce, ali ostaje na glavnoj temi koju definise tek na 231. strani: "Proslost i buducnost su ciste iluzije, a mi smo dve strane Prvog i Jedinog bica. Sve ostalo su sni - demoni i sni". Dakle, sve je u sluzbi te ideje, pa stoga postaje jasno zasto postoje u knjizi dve vrste paginacije: prva, Knjige sna i druga, Knjige stvarnosti na koje nas upucuje sam autor u Napomeni citaocu. Priprema za citanje su poglavlja: Prapisanje kao cudesa svetog Grala, Prekognicija ili rajsko secanje i Nagovestaji.

Mozemo se zapitati kako pristupiti citanju, sa nedoumicama kojim cemo izborom uspeti da pronadjemo pravi put i postanemo sagovornici piscu. Postoje dva tipa prosedea: prvi, koji prati nit stvarnosti i drugi koji ide putanjom sna, ali se uskoro otkriva da se te dve putanje stalno ukrstaju i da je izbor nacina citanja knjige stvar licnog opredeljenja. Nema pravila. Sve je uslovno. Ono sto daje dimenziju vise ovom kazivanju to je izuzetna erudicija pisca. Imponuje taj znalacki nacin promisljanja o pitanju odnosa izmedju sna i jave, izmedju stvarnosti i obmane, izmedju iluzije i "cinjenicnih" datosti. Moze se pomisliti da je knjiga nastala na osnovu jedne recenice koja je opravdava do kraja, napisane na prvim stranicama ovog izuzetnog teksta, pre svega vrlo enigmaticnog i inspirativnog za filozofski obrazovanog citaoca: "Iz nekog drugog nivoa postojanja bese ostalo secanje da ono sto je san, java je, a java da je san. Ta poetska fikcija stvorila je Rec, a ova Knjigu, koja ce konacno ukazati na fantasticnu cinjenicu kako je zivot iluzija. I zaista, sve postojanje je postalo cista informacija i stvarnost njena mastovita imitacija". (str. 8.)

Iz stranice u stranicu plete se carobno tkivo domisljanja kako objediniti dve strane covekovog bica, a pisac kao u nekom transu otvara pred citaoca jednu novu sferu sagledanja nasih stremljenja ka nekom nebeskom odredistu. U ovom romanu svi likovi tragaju za necim izgubljenim na putu vremena, ne znajuci ustvari, sta uistinu traze. Svi veruju da je to nesto od cega ce zavisiti prvenstva u svetskim srazmerama. Cega? Nije jasno, i pisac namerno izbegava da nas precizno obavesti kakav je smisao trazene stvari. U ovoj prozi, nadrealisticki postupak daje masti na volju i svrstava je u red naucne fantastike. Ima u njoj neceg kafkijanskog u najboljem smislu te reci.

U ovom tekstu od oko tri stotine stranica ima delova koji su pravi biseri, kao onaj poetski deo o cvecu, u poglavlju Prekognicija ili rajsko secanje ili citavo poglavlje pod naslovom Medjuigra kao protaza, u kome bi cinizam bio besmislen da nije tako zastrasujuca vizija moguceg ishodista svih ovih raspri, krvoprolica i tastine na Balkanskom poluostrvu. U tom smislu knjiga dobija jednu novu dimenziju: citava se moze shvatiti kao opomena. Takvih romana ima malo u svetskoj literaturi, u nasoj jos manje i zato dajemo napomenu citaocima: knjiga vam se moze uciniti tesko citljivom, ali treba istrajati, trud ce se isplatiti.