Skidanje “make-upa"

Jasna Sarcevic-Jankovic

Isto onako kako je i Vojislav Seselj, pre nekoliko godina, upotrebljavajuci kamere RTS (ili su one upotrebile njega?), pozivao na linc, pre svega, “nepodobnih" novinara, tako je, u sredu, ista kamera, na nekakvoj izbornoj konferenciji JUL u Zemunu (hic!) zabelezila zastrasujuce reci dr Mire Markovic. I, cini se, jos vise zastrasujuci aplauz koji je usledio nakon njih.

Nezavisni mediji, “neke izdavacke kuce", lideri “nekih politickih partija na desnici", “poneki desnicar ili karijerista instaliran u levicu (sutradan vec mala nagradna igra pod naslovom “na koga je mislila", u carsiji), “korumipirani ili izmanipulisani intelektualci, strucnjaci, mladi ljudi...", svrstani su javno, pred milionskim tv auditorijumom, u kolaboracioniste, “saveznike spoljnih pritisaka", oni su, doslovce “najveci neprijatelji". Poruka dr Markovic je vrlo jasna: pred takvima ne treba “zatvarati oci", protiv njih se treba BORITI, “jer svako odlaganje borbe sa njima moze skupo kostati ne samo Jugoslaviju VEC I ZIVOT SVAKOG OD NAS".

Samo jos naivni veruju da je ovo tek jos jedan ispad prve jugoslovenske dame, da su ovo jos samo jednom utvrdjena opsta mesta njenih javnih nastupa. Ovakav otvoreni poziv na linc ljudi koji su svih ovih godina, cuvali svoj obraz, profesiju, branili svoje pravo da mogu da kazu da crveno i crno ne daje ruzicasto, ima svoju specificnu tezinu, jer je izrecen u trenutku kada je Srbija dobila vladu kakvu je dobila (zasluzila).

U trenutku kada je na mesto ministra informisanja u Srbiji izabran Aleksandar Vucic, moze se naslutiti da ce jedan od kljucnih “bukvalnih frontova na kom ce se braniti sloboda i nezavisnost", biti i medijski, i da ce taj pogrom uslediti vrlo skoro.

Samo diktatorski rezimi, bez sluha za makar i “make-up demokratiju", mogu sebi da dozvole da na ovakav nacin “okupljaju patriotske snage". U takvom “patriotizmu", sve je moguce. Spiskovi, otoci, poneki arhipelag...

Odlaganje borbe (svim raspolozivim razumnim sredstvima) protiv ovakvog srpskog puta u izolaciju, moze skupo kostati ne samo Jugoslaviju vec i “zivot svakog od nas". Pitanje je samo ima li, za razliku od formacijskih snaga Seselja i Mire Markovic, dovoljno energije na ovoj drugoj strani da se predupredi potpuna katastrofa ili cemo se, po ko zna koji put, naci pred samo dva izlaza: preko Kelebije ili u redu za perace prozora.