Bulevar sumraka

Mislim, dakle, da Milosevic odbija da razgovara o Kosovu, bezeci od ruzne stvarnosti, ali bi voleo da mu dodje Gonsales i donese dobre vesti

Pise: Stojan Cerovic

Izgleda da niko nije dobro razumeo sta Milosevic misli o misiji Felipe Gonsalesa. Nekim diplomatima je njegov delfijski odgovor zvucao kao prihvatanje, drugima kao odbijanje. U poslednje vreme bilo je jos nekih znakova da se s njim sve teze komunicira. Verujem da se njegovo stanje znacajno pogorsalo ulaskom u Beli dvor.

Ranije je problem bio samo u tome sto nije govorio ono sto misli i, mada je taj raskorak bio natprosecan, poneko je uspevao da ga pravilno shvati. Sad, medjutim, ispada da on sam pogresno tumaci ono sto mu se kaze, ili vise i ne zna tacno s kim razgovara. Kad mu pomenu Gonsalesa, on pomisli da Evropa priznaje gresku, izvinjava se i hoce da ga primi u OEBS. To sto mu sve cesce dolaze strani diplomati, da ga upozore na mogucnost novih sankcija, njemu izgleda kao dobar povod da se kandiduje za Savet Evrope. Iz perspektive Belog dvora, sve neprijatnosti i opasnosti preobrazavaju se u izraze divljenja, podrske i odobravanja. Ovakvi slucajevi su opisani u literaturi, recimo kod Gogolja. Ili je mozda bolje podsetiti na ozarenu Gloriju Svanson kako, u “Bulevaru sumraka", stoji na vrhu stepenista dok se k njoj penju obozavaoci, odnosno medicinsko osoblje. Mislim, dakle, da Milosevic odbija da razgovara o Kosovu, bezeci od ruzne stvarnosti, ali bi voleo da mu dodje Gonsales i donese dobre vesti. To je ono sto je zbunilo Geremeka i druge diplomate, koji se verovatno nisu usudili da suvise insistiraju na suocavanju ljubaznog domacina sa stvarnoscu. Bice da je samo Robert Gelbard bio malo suvise nedelikatan i uporan, pa je Milosevic zapovedio da mu vise ne dovode tog grubijana. Kad smo kod toga, posebna nevolja s ovakvim predsednikom je u tome sto zbog njega nismo u stanju da se malo realnije zagledamo u ostatak sveta. Prinudjeni smo, naime, da radi mentalne ravnoteze neumereno i bez rezervi prihvatamo sve i svakoga ko dolazi spolja. U odnosu na ovog predsednika svako je u pravu i to moramo da ponavljamo do besvesti. A covek bi inace imao sta da kaze i o tom svetu, o diplomatiji, medjunarodnoj politici, Evropi i zapadu.

Ali kako kad ce vas isto vece citirati na Dnevniku?