MOGU LI MINISTRI U SRBIJI DA BUDU SMENJENI

Interpelacija, kao sredstvo kontrole vlade, “proterana" je, pre cetiri godine, konacnom odlukom tadasnje SPS-ovske vecine, iz Predloga Poslovnika o radu Skupstine Srbije, iako je konsenzusom visestranacke radne grupe za njegovu izradu na velika vrata usla u radnu verziju, a ostali instrumenti su se izvitoperili

Da radikali nisu do Vlade Srbije samo svratili, potvrdjuje odricanje njihovih celnika pojedinih funkcija koje su do nedavno obavljali, a koje su ih i ucvrstile na lokalnoj vlasti, donoseci im, po svoj prilici, i ne mali dohodak. Tako je novi potpredsednik u Marjanovicevom kabinetu, radikalski vojvoda Vojislav Seselj, prepustio vodjenje zemunske opstine drugome, a Aleksandar Vucic je, preuzimanjem ministarskog resora informacija, prestao da bude direktor Sportskog centra “Pinki" u istoj “parohiji".

Primer, nesumnjivo, za ugled ostalim, mahom SPS-ovskim, ministrima (koji se, i pored gomilanja funkcija, ne micu sa direktorskih fotelja), ali i ocigledan dokaz da su se radikali u vladi cvrsto ukotvili s namerom da dobro izuce “zanat" i proniknu u tajne socijalista, ne bi li savladali njihovu vestinu vladanja.

S njima je nova vlada postala, prakticno, neunistiva jer i kad bi neko hteo da je smeni, ne bi za to imao dovoljno pravnih instrumenata. Naime, Poslovnik o radu Skupstine Srbije, jedini je pravni akt u zemlji koji ne poznaje institut interpelacije - sredstvo za dosledno ostvarivanje ustavnog nacela skupstinske kontrole vlade. Imaju ga cak i savezni i crnogorski parlament, po ugledu na zemlje sa razvijenijim demokratijama.

Interpelacija je, pre cetiri godine, “proterana" konacnom odlukom tadasnje SPS-ovske vecine iz Predloga skupstinskog Poslovnika, iako je prethodnim konsenzusom visestranacke radne grupe za njegovu izradu na velika vrata usla u radnu verziju ponudjenog teksta.

Gotovo da nema nacina da Skupstina Srbije nadzire vladu, iako su poznata jos dva mehanizma kontrole njenog rada. Jedan od njih je institut poslanickog pitanja, koji se vremenom izjalovio, bolje reci, izvitoperio. Nekada su, krajem radne sedmice, poslanici mogli da postavljaju ministrima pitanja na koja su im ovi, jedno vreme, odgovarali i usmeno, da bi na kraju poceli iskljucivo da se dopisuju. Na najboljem su putu da nestanu iz skupstinske prakse, samim tim sto odgovori stizu posle vise meseci, onda kada obicno izgube svaki smisao. Povrh toga, sam Poslovnik povlascuje clanove vlade, jer njihovo izlaganje moze trajati tri minuta duze od poslanickog, a na repliku imaju pravo na jos jedan odgovor, dvostruko duzi od govora poslanika.

Treci mehanizam skupstinskog nadzora nad izvrsnom vlascu je pitanje poverenja vladi, o kojem bi, po Poslovniku, trebalo raspravljati najranije tri, a najkasnije 15 dana od podnosenja predloga. Medjutim, predsednik Skupstine, ne samo sto u takvim prilikama nije postovao rokove, nego je, po oceni pravnika, grubo krsio Poslovnik, stavljajuci sam predlog na glasanje. Skupstinska vecina je, naravno, odbijala njegovo stavljanje na dnevni red.

Nezavisno od pomenutih pravnih mehanizama, cista matematika govori da clanove vlade vise niko nece moci da smeni, osim njih samih (odnosno jedni druge kad osete da vise ne mogu zajedno), buduci da predstavnici njihovih stranaka imaju dovoljnu vecinu u parlamentu da mogu da stanu iza njih.

M. Torov