ZAKLJUCCI SAVETA MINISTARA EVROPSKE UNIJE

Sve sto se od Beograda trazi jeste da saradjuje sa novom misijom Felipea Gonsalesa, te da “ostvori konkretan napredak u resavanju ozbiljnih pitanja politike i ljudskih prava na Kosovu". Ukoliko Beograd ne povuce te poteze bice preduzete “dodatne mere" pritiska

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Komesar EU Hans Van den Bruk sa sefovima estonske i britanske diplomatije Tomasom Hendrikom Ilveom i Robinom Kukom

Sa samo dva poteza SR Jugoslavija bi mogla da poboljsa svoju medjunarodnu poziciju, obnovi status u medjunarodnim institucijama i uspostavi odnose sa EU! Sve sto se, za uzvrat, od nje trazi, jeste da saradjuje sa novom misijom bivseg spanskog premijera Felipea Gonsalesa, te da “ostvari konkretan napredak u resavanju ozbiljnih pitanja politike i ljudskih prava na Kosovu".

Takvu ponudu je, juce iz Brisela, Beogradu uputio Savet ministara EU, u zakljuccima dvodnevne istorijske sednice kojom je otvoren proces pristupanja 11 drzava evropskoj integraciji. Srbija, i SRJ, kao sto je poznato, nisu medju tim drzavama, ali se Savet ministara EU u protekla dva dana bavio i njima, istina ne kao subjektima, vec kao objektima evropske politike. Isto, naravno, vazi i za Hrvatsku, koja je takodje izostavljena sa spiska kandidata za sirenje EU, ali je dobila svoje mesto u zakljuccima Saveta ministara. Najveci deo tih zakljucaka posvecen je kosovskom problemu, odnosno produzenoj napetosti i novim incidentima nasilja u toj pokrajini, koji su postali najveci izvor zabrinutosti evropske diplomatije. Savet ministara EU ocenjuje da vlasti Srbije i SRJ nisu ucinile dovoljan napor da bi izasle u susret zahtevima

Kontakt grupe od 9. i 25. marta ove godine, te ponavlja sta se od Beograda trazi. A trazi se, najpre, momentalno povlacenje specijalne policije sa Kosova, uz insistiranje da srpske i jugoslovenske snage reda, koje tamo ostanu, “ispolje uzdrzanost i deluju u skladu sa medjunarodno prihvatljivim standardima". Dalje, trazi se hitno otvaranje “istinskog dijaloga, bez bilo kakvih preduslova", o politickom resenju kosovskog problema.

Evropski sefovi diplomatije su se ovog puta uzdrzali od definisanja resenja koje bi za njih bilo prihvatljivo, te se u zakljuccima ne pominju ni “ucvrsceni status" ni “siroki stepen autonomije".

Umesto toga, jos jednom su nedvosmisleno istakli sta za njih nije prihvatljivo: a to su kako nezavisnost Kosova, tako i odrzavanje postojeceg stanja u pokrajini. Sudeci po tome, za Evropljane bi bilo prihvatljivo svako resenje do kojeg u pregovorima sporazumno dodju dve strane. U tom kontekstu se pozdravljaju dosadasnji koraci dr Ibrahima Rugove na pripremi za pregovore, te se lider kosovskih Albanaca pozuruje da “bez odlaganja saopsti sastav svog pregovarackog tima."

Uz ponovljenu osudu svih akata terorizma, a posebno akcija tzv. Oslobodilacke vojske Kosova, Savet ministara EU poziva da se odmah obustavi svaka spoljna finansijska podrska, naoruzavanje ili trening za teroristicke aktivnosti na Kosovu.

Na Beogradu je, dakle, da odluci da li ce povuci dva u uvodu ovog izvestaja pomenuta poteza i tako poboljsati svoju medjunarodnu poziciju, obnoviti status u medjunarodnim institucijama i uspostaviti odnose sa EU. Ukoliko Beograd ne povuce te poteze, evropski sefovi diplomatije najavljuju da ne samo sto nece ukinuti sankcije koje su usvojili 19. marta, vec ce razmotriti i preduzeti “dodatne mere" pritiska.

Deo jucerasnjih zakljucaka Saveta ministara posvecen je Hrvatskoj, a u njemu se podseca na “ocekivanja" koja je evropska ministarska “trojka" prosle sedmice prenela hrvatskom sefu diplomatije Granicu. Cetiri su glavna: postovanje Dejtonskih sporazuma; omogucavanje povratka izbeglica; zatim jacanje unutrasnje demokratije u samoj Hrvatskoj, te, konacno, ostvarivanje obaveza u Istocnoj Slavoniji. Od ispunjavanja ovih “ocekivanja" ce, kako se navodi, zavisiti buduci odnosi Hrvatske sa EU. Kako je Zagreb u medjuvremenu vec obecao da ce sve to ispuniti, Savet ministara, za svaki slucaj, podvlaci da sada treba preci sa reci na dela, tj. “pokrenuti brzu akciju da se preuzete obaveze realizuju na svim nivoima centralnih i lokalnih vlasti."

Za utehu Beogradu i Zagrebu, dodajmo da se Savet ministara EU juce bavio i Ljubljanom. Odrzana je, naime, prva runda formalnih pregovora o pristupanju Slovenije (te Madjarske, Ceske, Poljske, Estonije i Kipra) Evropskoj uniji.