SAVET MINISTARA EU JUCE ZASEDAO U LUKSEMBURGU

Sefovi diplomatije evropske petnaestorice su, uz "pozitivnu odluku", naveli i poduzi spisak svojih ocekivanja od SR Jugoslavije. Na prvom mestu je "brza i potpuna implementacija Gonsalesovog izvestaja"

Mirko Klarin
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Luksemburga

Da bi podstakao demokratske procese i otklonio rizik ekonomskog kolapsa, Savet ministara EU je juce u Luksemburgu odobrio SR Jugoslaviji tzv. autonomne trgovinske mere za 1997. godinu. Odluka je doneta neocekivano lako, prakticno bez debate. Evropska "petnaestorica" su se, valjda, iscrpli u prethodnim, visemesecnim natezanjima izmedju protivnika i pristalica takvog "gesta" prema Beogradu i njegovom aktuelnom rezimu. Prvi su primecivali kako "nije trenutak" da se "nagradjuje Milosevic", buduci da "nije isporucio" ono sto se od njega trazi. Vrhunski argument drugih je bio da "to trazi opozicija", odnosno koalicija "Zajedno", ciji su lideri proteklih meseci lobirali za takve mere po evropskim prestonicama. Prvi, onda, nisu imali kuda nego da prihvate takav argument drugih. "Valjda opozicija zna zasto to trazi?", rekao nam je juce u Luksemburgu evropski diplomata iz tabora protivnika "nagradjivanja Milosevica."

Autonomne trgovinske mere koje su juce odobrene SR Jugoslaviji odavno su vec dostupne ostalim republikama bivse Jugoslavije, sa izuzetkom Slovenije koja je u medjuvremenu uspostavila znatno visi nivo ugovornih odnosa sa EU. Srbiji i Crnoj Gori ce te mere omoguciti da na evropsko trziste izvoze odredjene proizvode pod povlascenim uslovima, po pravilu bez kvantitativnih ogranicenja i carina.

Jucerasnjom je odlukom, prakticno, obnovljeno stanje kakvo je - u pristupu jugoslovenskih proizvoda evropskom trzistu - postojalo po Sporazumu o trgovini i saradnji EZ-SFRJ. Srbija i Crna Gora su, dakle, tu vec bili... od 2. aprila 1980. do 25. novembra 1991. kada je, iz poznatih razloga, EZ otkazala sporazum sa SFRJ.

Juce u Luksemburgu, ne samo sto sefovi diplomatije nisu otvarali debatu o pozitivnim merama za SRJ, vec ni u Politickom komitetu, koji je paralelno zasedao, gotovo nije bilo amandmana na nacrt politicke deklaracije Saveta ministara, o kojem smo javili u jucerasnjem izvestaju iz Brisela.

U juce objavljenoj deklaraciji EU upadljiv je napor da se odluka o pozitivnim merama SR Jugoslaviji smesti u koliko-toliko pozitivan kontekst tamosnjeg razvoja. "Mada jos nije uspostavljen formalni dijalog vlasti i opozicije", konstatuje se u deklaraciji, "predstavnici dve strane ucestvovali su u televizijskim debatama"; "medijska scena" u Srbiji je u medjuvremenu postala "raznovrsnija", a srpska vlada je povukla neke od najnegativnijih elemenata iz drugog nacrta zakona o informisanju i obavezala se na donosenje novog zakona o drzavnoj televiziji.

EU je - navodi se dalje - imala u vidu teskoce sa kojima se suocava jugoslovenska privreda. Produzeno ekonomsko propadanje odrazava se pre svega na stanovnistvo Jugoslavije i moglo bi da ugrozi stabilnost citavog regiona. Odluka o odobravanju trgovinskih povlastica doneta je u cilju podsticanja ekonomske obnove i jacanja trenda ka demokratizaciji, te je kao takva - kako je posebno istaknuto u deklaraciji - "podrzana i od strane opozicione koalicije 'Zajedno'". Ekonomska obnova i demokratizacija su jedini osnovi na kojima SR Jugoslavija moze da gradi svoju unutrasnju stabilnost i produktivne odnose sa EU - precizira se u deklaraciji, uz opasku kako je "jasno da ima prostora za napredak na oba plana".

Odobravajuci pozitivne mere, sefovi diplomatije evropske "petnaestorice" naveli su i poduzi spisak svojih ocekivanja od SR Jugoslavije. U prvom redu, ocekuju "brzu i potpunu implementaciju Gonsalesovog izvestaja". Da ne bi bilo zabune, navode se sve dosad neostvarene preporuke: dijalog vlasti i opozicije pod okriljem OEBS; daje oslobadjanje medija; reforma izbornog zakona i nezavisno pravosudje. Pored toga, evropski ministri ocekuju od Beograda "znacajan napredak" u resavanju kosovskog problema; zatim "produzeni pozitivan stav" u istocnoj Slavoniji, kao i dalju implementaciju Dejtonskog sporazuma, sto ukljucuje i odnose SRJ sa Republikom Srpskom.

Ukoliko Beograd ne ispuni ova ocekivanja, EU ce - upozorava se u deklaraciji Saveta ministara - preispitati juce donetu odluku o odobravanju trgovinskih povlastica. Sto ce reci da moze i da ih suspenduje pre isteka roka na koji su odobrene: do kraja ove godine.

Savet ministara je, inace, juce (takodje bez debate) usvojio i zakljucke o primeni politike uslovljavanja daljeg razvoja odnosa drzava bivse Jugoslavije sa EU. Rec je o poznatom setu opstih i posebnih uslova, koji ukljucuju trzisnu privredu, politicku demokratiju, postovanje ljudskih i manjinskih prava, kao i ispunjavanje svih medjunarodnih obaveza preuzetih mirovnim sporazumima. O tim uslovima je "Nasa Borba" opsirno pisala krajem februara ove godine, kada je dokument Komisije o "politici uslovljavanja" prvi put prezentiran Savetu ministara.

Pored Slovenije, jos jedna od bivsih jugoslovenskih republika je juce usla u "visi razred" odnosa sa EU. Predsedavajuci Saveta ministara Hans van Mirlo, predsednik Evropske komisije Zak Santer i makedonski premijer Branko Crvenkovski svecano su, sinoc u Luksemburgu, potpisali Sporazum o saradnji Makedonije sa EU. Makedonija, medjutim, time nije potpuno izasla iz domena evropske "politike uslovljavanja". Dalji razvoj njenih odnosa sa EU, odnosno njihovo podizanje na nivo "asocijacije", uslovljen je spremnoscu Makedonije da razvija ekonomsku i drugu saradnju sa svojima balkanskim susedima.