IN MEMORIAM: DR VLADAN VASILIJEVIC (1933 - 1997)

Svevisnji je opet, umesto nekog drugog, za sebe, od nas uzeo boljeg. Tesko je u ovom casu drukcije zapoceti oprostajni novinski zapis o dr Vladanu Vasilijevicu, juce iznenada preminulom naucnom savetniku Instituta za kriminoloska o socioloska istrazivanja u Beogradu. Poslednjih godina (od raspada zemlje) bio je medju najglasnijim intelektualcima protiv mrznje, rata, zlocina i skrivanja istine, posebno one za koju je vecina njegovih sunarodnika mislila da donosi korist.

Medju prvima se, jos 1991. godine, na javnim skupovima oglasio protiv krsenja humanitarnog prava (tada u Hrvatskoj), a bio je medju osnivacima Fonda za humanitarno pravo i prvi predsednik Saveta Fonda. Vasilijevic je bio odgovorni urednik casopisa "Jugoslovenska revija za medjunarodno pravo", kopredsednik Beogradskog kruga, beogradskog Helsinskog odbora za ljudska prava, Evropskog pokreta u Srbiji, predsednik veca za ljudska prava Centra za antiratnu akciju, a uza specijalnost bila mu je oblast medjunarodnog krivicnog prava, kriminalne politike, prava coveka i krivicnog prava. Devet godina (1982 - 1991) bio je clan Komiteta za medjunarodno pravo, saradnik naseg lista i stalni kolumnista "Srpske reci". Radi strucnog usavrsavanja boravio je u Parizu, Lionu, Moskvi i Becu, a objavio je mnoge naucne radove i knjige ("Medjunarodni krivicni sud" - 1968, "Saobracajni prestupnici", sa dr Radovanovicem - 1975, "Terorizam - seme zla" - 1987, "Misao, reci, kazna" - 1989, "Prava coveka i savremena kretanja u kriminalnoj politici" - 1989, "Savremeni terorizam, jugoslovenski pogled" - 1990, "Prevencija i represija kriminaliteta u Jugoslaviji, karakteristika kriminalne politike" - 1990, "Pravna drzava" - 1991, "Jugoslavija: kolaps, rat i kriminal" - 1993, "Zlocini i odgovornosti", "Ogledi o medjunarodnom krivicnom pravu i raspad Jugoslavije" - 1995. godine.)

Rodjen je 9. decembra 1933. u Cacku u pravnickoj porodici (otac Adam advokat), gde je zavrsio gimnaziju, a Pravni fakultet zavrsio je u Beogradu 1956. godine. Doktor pravnih nauka postao je deset godina kasnije - 1965. godine, a tokom svog rada iskazivao je ogromnu energiju i veliku individualnost. Bio je medju malobrojnim Srbima koji su se odvazili da odlaskom na podrucja nekadasnjih jugoslovenskih republika (u vreme kada tamo nismo bili dobrodosli, a ovde oznacavani izdajnicima) sacuvaju ono malo nepokidanih veza medju narodima i pokusa da uspostavi pokoji novi most.

Pre dve godine, kada je jedna takva grupa krenula iz Beograda za Tuzlu (preko Mohaca, Zagreba, Karlovca, Knina, Tucepa, Mostara, Kiseljaka...) na putu dugom preko sedamdeset sati, govorio je pokojnom profesoru Miladinu Zivoticu: "Mi se moramo izmiriti sa Hrvatima". Gledajuci setno iz autobusa na natpis motela "Plitvice" u Zagrebu, cekajuci svog prijatelja Ivana Zvonimira Cicka, na tada ocekivanu Zivoticevu upadicu da se on nije ni svadjao Vasilijevic je krajnje ozbiljno govorio: "Slusaj, stari druze, nema od toga nista dok se ne kaze ko je sta uradio". S tim u mislima nas je juce i napustio.

Dragan Banjac
Gordana Susa