DARKO BAJIC, REDITELJ "BALKANSKIH PRAVILA": O TAJNAMA, LAZIMA, CARSIJI, KRITICI...

U ovoj zemlji ima vise kriticara nego ljudi koji se bave filmom i veoma je problematicno kad se "pomesaju zanrovi". Mislim da su se u njihovim glavama potukli Rain Man i Forest Gamp

Radovan Kupres

Pravio sam moj film: Darko Bajic

- Film je opijum za narod - glavni junak poslednjeg filma Darka Bajica "Balkanska pravila" u jednom trenutku izgovara tu recenicu. Ovaj (ili nas) narod je ocito zeljan tog opijuma domace proizvodnje posto, kako i sam Bajic kaze, najveci problem srpske, to jest jugoslovenske kinematografije je taj sto ona gotovo da vise i ne postoji, odnosno sto se premalo snima.

Ovih dana "Balkanska pravila" dosta dobro zive svoj bioskopski zivot sirom zemlje i, ako mozda nije uspelo da zadovolji kritiku, ovo ostvarenje je uspelo da pronadje put do publike. Zemlja fatalnih tajni koju Darko Bajic slika, opet se u zivotu pokazala cudnijom nego na filmu - nekoliko dana posle premijere ubijen je prvi policajac ove zemlje sto je nekoga moglo da navede da drugacije razmislja o ovoj filmskoj prici.

- Meni je pre svega jako zao zbog coveka koji je stradao. To je velika tragedija - kaze na ovakvu primedbu Darko Bajic u intervjuu "Nasoj Borbi". - Taj dogadjaj govori u kojem vremenu zivimo. Na zalost, pokazalo se da ovaj film u pravo vreme govori da neke stvari i neke istine treba otkriti na vreme.

"Nasa Borba": Govoreci o tim mocnim tajnim sluzbama, podgreva li ovaj film, na izvestan nacin, paranoju ove sredine?

Darko Bajic: Mi smo paranoicni zato sto ne znamo istine. Posto ne znamo nista, u frci smo od svega. Postavlja se pitanje osnovne slobode; da li ti mozes da zivis svoj zivot normalno, ne znajuci bezbroj vaznih cinjenica. Kakav odnos mozes da imas i prema svojoj zemlji, prema porodici i samom sebi. Mislim da ovaj film ne podgreva paranoicnost. Ova filmska prica ne pretenduje uopste da lici na realne dogadjaje. Prosto, duboko emotivno prozivljavajuci sve te price u kojima nisam mogao da dodjem do potpune istine, ja sam od onoga sto sam uspevao da saznam izmislio svoju istinu. I nemojte se zavaravati - ne postoji takva tajna sluzba kao sto je ova u filmu i za razliku od americkih filmadzija ja sam morao da se bavim i konstrukcijom takve sluzbe. U Americi jednostavno znate da postoji CIA, toliko se o njoj govori, svaki dan na vestima gledate Pentagon i to je to. A sta je TO postanemo svesni kad ih vidimo u susedstvu.

NB: Isprovocirali ste ovim filmom ono sto bi se moglo nazvati carsijom da pocne da zadire u Vasu privatnost, znacajno postavljajuci pitanje zasto ste ga posvetili bas ocu?

D. B: Mom ocu sam posvetio taj film zato sto mi je u pravom trenutku govorio neke istine koje su za mene bitne. Smatram da je moj otac ucinio ono sto drugi mozda nisu ucinili i zahvalan sam mu na tome. Ja ovaj film nisam prozivljavao na politicki ili na carsijski nacin, ja sam ga prozivljavao duboko emotivno, razmisljajuci o svima nama koji ne znamo ni gde zivimo, ni sta smo, sta je bilo pre nas, a ne znamo, bogami, ni sta ce biti za tri meseca. Razmisljao sam o tome da smo nekada davno prekinuli svaki kontakt sa sopstvenom tradicijom, podnebljem u kojem zivimo, a smatram da je to mnogo bitnije nego mnoge stvari o kojima danas toliko pricamo. A to sto sam ovim filmom pipnuo u rane nekih ljudi, to nije moj problem. Ja sam i svim ranijim filmovima u nevreme ili pre vremena pipkao u neke rane. Mozda sam takav covek.

NB: Je li ovo politicki eksplicitan film?

D. B.: Ne. Ja mislim da je ova carsija, a ti si je prozvao carsijom, jednostavno preopterecena politikom i kad bih im dao "Snezanu i sedam patuljaka" ona bi i u tome videla neku politicku implikaciju i tvrdila kako se tu krije neko moje, ovako ili onakvo, politicko stanoviste. Ja sam apsolutno slobodan covek i pripadam svom misljenju. I ovaj film, cini mi se, pre svega govori o mom emotivnom stavu prema narodu s kojim zivim, vremenu u kojem zivim i prema buducnosti, ako nije zabranjeno o tome razmisljati, a ja, eto, razmisljam. Ja ne znam razlog zasto se ovom filmu prilepljuju razne politicke asocijacije i konotacije. I ne znam zasto se toliko autor pokusava svrstati na ovu ili onu stranu. Ovaj film duboko zadire u moja osecanja vremena koje sam preziveo.

NB: Neki su u nedoumici kako zanrovski da ga odrede?

D. B.: Ovo je pre svega triler sa elementima melodrame. Medjutim, ja znam da u ovoj zemlji ima vise kriticara nego ljudi koji se bave filmom i veoma je problematicno kad se "zanrovi pomesaju". Oko ovog filma kriticari su se podelili - jedni tvrde kako sam vise puta objasnjavao o cemu se radi a drugi da im je prica nejasna. Mislim da su se u njihovim glavama potukli Rain Man i Forest Gamp. Inace, oni reditelje obavezno uporedjuju s nekim americkim autorom, sa citatima iz americkih filmova, pronalazi se tautologija ili sta mi ne znamo ili znamo o filmu. Po mom osecanju, ja sam pravio pre svega autorski film, moj film.

NB: Koliko ste Vi intimno zadovoljni ovim filmom?

D. B: Mislim da sam napravio svoj najbolji film. Mozda je on prerano stigao i mozda ce tek za par godina dobiti pravo citanje. Mislim da sam ja vrlo zrelo odradio rediteljski posao, vrlo precizno i tacno. I kao producent sam uspeo da stvorim jedan spektakl u vremenu kada je to bilo gotovo nemoguce. Sigurno je ovo intrigantan film i, mogao bih reci, pravi film o ovom vremenu.