Pendreci ispod "vijetnamki"

Spremni za "kisu udaraca":Policija ispred Savezne skupstine, 26. decembra 1996.

26. decembar - Beograd

Policija je tom prilikom, kod hotela "Moskva", pretukla Olega Cupina, ruskog novinara, dopisnika moskovske televizije NTV. Cupin je bio okrenut ledjima kordonu policije, pokusavajuci da snimi policajca koji je tukao jednog demonstranta. Osetio je tada kisu udaraca, posle cega su mu policajci oteli kameru, bacili je na zemlju i sutirali. Tada je primetio kako policajci tuku novinara agencije AP.

Vratite nam semafor

Krenuo sam 26. decembra na miting, posle posla. Bilo je oko tri popodne. Policija je zatvorila Brankov most. Izasao sam iz autobusa i peske sam krenuo preko mosta. U Knez Mihajlovu stigao sam pre pola pet. Saznao sam da je miting na Trgu Republike vec zavrsen. Vidim u Kolarcevoj ulici kordon policije. Krenem prema Robnoj kuci na Terazijama i vidim drugi kordon policije. Narod im zvizdi. Niko nista nije bacao na policiju. Blizu "Mek Donaldsa" ponovo kordon. Nisu dali da se predje preko ulice.

Vidim kod hotela "Balkan" puno mladih ljudi, mislim da su vecina bili studenti. Uspeo sam da obidjem policiju i da dodjem do njih. Igrali su se na semaforu izmedju Prizrenske ulice i hotela "Balkan", prelazeci ulicu kad se upali zeleno svetlo, onda se pozdrave sa studentima preko puta ulice, zatim se vrate nazad, ponovo sacekaju zeleno svetlo, pa opet isto. Posle nekog vremena dosla je policija i zabranila im da stalno iznova prelaze.

Kad ih je policija oterala, studenti su uzvikivali: "Vratite nam semafor! Idemo na drugi semafor!" Tada je kordon policije poceo da gura masu na trotoaru, u kojoj sam bio i ja, u pravcu Knez Mihajlove. Izgurali su nas sve do ugla Sremske ulice. Onda se kordon prestrojio kod Terazijske cesme.

Tu gde su nas izgurali, na uglu Sremske ulice, jedno vozilo komunalnog preduzeca nije moglo da prodje, jer su ulicu blokirali demonstranti. Medjutim, pustili bi ga oni, to je vise bila sala. Studenti su se salili sa vozacem i pricali. Vozac je bio dobro raspolozen. Dok su tako razgovarali dojurio je jedan policajac sa brkovima, mislim da je to bio komandir. Bez ikakvog povoda i razloga nasrnuo je na jednog mladica koji je stajao u blizini kamiona, i udario ga vrhom pendreka u stomak. Dok se mladic savijao od bola, policajac ga je pendrekom udario u potiljak. I nista. To mu je bilo kao obavljanje njegove duznosti.

Kako se policija povukla prema Terazijskoj cesmi, narod se oslobodio i poceo je da izlazi iz sporednih ulica, iz ulaza. Odmah se formirala kolona na trotoaru, u kojoj su ljudi uzvikivali: "Idemo u setnju, idemo u setnju!" To je bilo u pet i petnaest minuta. Na te nase uzvike policajci iz kordona se okrecu prema nama i jurisaju pendrecima, iako smo bili na trotoaru. Tukli su sve redom ispred sebe, i nas na trotoaru i one na ulici. Svi su poceli da beze. Policajci su delovali razjareno i krvolocno. Policiju niko nicim nije gadjao.

Ja sam stajao na ulici, kod ivicnjaka. Kada su jurnuli brzo sam se popeo na trotoar, racunajuci da cu tu biti bezbedan, i da svako ima pravo da stoji na trotoaru. Pomisljao sam da se sklonim u neki ulaz ili radnju. Napao nas je kordon od nekoliko redova policajaca. Bolela me je noga, pa nisam mogao dovoljno brzo da pobegnem. Najpre me udarise pendrekom u potiljak. Pao sam i sklupcao se, da bih se kako-tako zastitio. Udarali su me pendrecima i sutirali po celom telu. Kao da sam poceo da gubim svest. Sutnuli su me dva puta u glavu.

Iznenada se zaustavio jedan policajac, nagnuo se prema meni, u sledecem trenutku podigao me sa zemlje i odvukao me do najblizeg izloga, malo dalje od ugla na kome se nalazi hotel "Balkan", govoreci mi da se tu sklonim. Odmah su iz te prodavnice istrcali prodavci, uveli me u radnju i dali mi vode.

27. decembar - Beograd

Belim pendrekom

Tacno u pet i petnaest minuta popodne policijski kordon je postavljen ispred hotela "Moskva". Demonstranti, studenti, ali i stariji, skakali su kod semafora na uglu Prizrenske ulice i Terazija. Odjednom je kordon jurnuo s pendrecima. Neki ljudi su bili na pesackom prelazu, jer je bilo upaljeno zeleno svetlo, a drugi su stajali na trotoaru. Pored mene je neki kamerman snimao, ne znam za koju televiziju. Njega su tukli pendrekom po ledjima.

Odmah zatim me je jedan policajac u prolazu udario pendrekom po ledjima, iz sve snage. Kamerman me je brzo povukao za sobom, u restoran hotela "Moskva". Ostala sam u restoranu, a taj kamerman je izasao napolje da snima. Kroz izlog restorana posmatrala sam sta se napolju desava. Kordon se ubrzo povukao, a iza njih su ostala samo tri saobracajca. Gledala sam kako preko puta ulice, na trotoaru ispred Robne kuce, jedan policajac belim pendrekom tuce starijeg coveka.

Utom su se pojavili neki mladici u civilu, koji su poceli pendrecima da biju ljude na trotoaru ispred "Moskve". Imali su crne strikane kape. Bilo ih je petnaestak. Pendreke su izvadili ispod jakni "vijetnamki". Tukli su sve pred sobom. Tukli su ljude koji su stajali na trotoaru i gledali sta se oko njih desava. Jedna zena, bezeci od njih, usla je u onaj ogradjen prostor oko Terazijske cesme. Udarali su ljude pendrecima po glavi i telu, sutirali su ih. To je bilo strasno. Oko sest sati sve se bilo rascistilo, pa sam izasla iz restorana i otisla u Demokratsku stranku.

Svi su imali crne kape

Posle mitinga opozicije, otisao sam kuci. Na Radiju B92 cuo sam da na Terazijama tuku ljude, pa sam brzo istrcao napolje. U pet i petnaest nalazio sam se kod Robne kuce na Terazijama, ispred podzemnog prolaza. Intervjuisao sam jednog hirurga iz Uzica koji je upravo dobio batine i cije je lice bilo svo u krvi.

Odjednom sam uocio grupu ljudi, za koje sam prvo mislio da su demonstranti koji su policiji oteli pendreke. Svi su imali crne kape i obicne civilne jakne. Neki su imali jakne crne boje, a neki zelene "vijetnamke". Poceli su da tuku sve pred sobom. Ljudi su se povlacili prema ulazu u hotel "Kasina". Tu su pendrecima pretukli jednog mentalno retardiranog momka koga inace stalno vidjam po gradu. Svi ga znaju iz Knez Mihajlove.

Dvojica ili trojica krenula su prema meni i kolegi. Kad smo povikali da smo novinari, odustali su. Okrenuli su se ponovo prema hotelu "Kasina" i nastavili da tuku ljude koji su stajali na ulazu. Delovali su kao dobro organizovana grupa. Svi su bili u dobroj kondiciji, uvezbani, nisu mnogo pricali medjusobno. Drzali su se u grupi, pa se odjednom rasprse i mlate sve redom. Bilo ih je 10 do 15. Svi su bili oko 25 godina stari, sportski tipovi, u dobroj formi.

Odjednom je ta grupa, kao po komandi, pretrcala ulicu prema Terazijskoj cesmi. Potrcao sam za njima da vidim sta ce da rade. Poceli su i tamo pendrecima da tuku ljude. Imali su krace pendreke od onih koje su imali uniformisani policajci. Tukli su ljude koji su bili okupljeni oko semafora izmedju Prizrenske i Terazija.

Stajao sam kod Terazijske cesme i posmatrao sta se dogadja. Pored mene je stajao neki covek sa kamerom. Na jakni sam imao pres-karticu, a na glavi kacket na kojem je pisalo: "Nasa Borba - press" Njih nekoliko u civilu krenulo je prema meni. Kad sam to video, povukao sam se dva koraka unazad, misleci da me nece napasti, kao sto nisu ni malopre.

Kad su mi se priblizili, povikao sam da sam novinar i uhvatio sam se za press-karticu, kako bi je i oni videli. Jedan od njih povika: "Ma, kakav novinar!" i zamahnuo pendrekom prema mom licu. Uspeo sam da se malo izmaknem, tako da me je udario u vrat. Zabolelo me je strasno. Okrenuo sam se i potrcao prema semaforu na uglu Prizrenske i Terazija, a zatim sam se udaljio sa Terazijskog platoa.

Pred kioscima, kod hotela "Moskva", stajalo je cetrdesetak uniformisanih policajaca. Stajali su i posmatrali, dok su oni u civilu, sa crnim kapama, tukli narod. Pre nego sto su mene udarili, cuo sam kad je neko povikao: "Vidi, kamera!", "Sklanjaj kameru!", a onda sam cuo tupe udarce palice. Verovatno su tada pretukli onog coveka sa kamerom, koji je bio u mojoj blizini. Medjutim, tada su i mene udarili i nisam nista drugo video.

(Nastavice se)