KO OCEKUJE A KOME NE ODGOVARA DEVALVACIJA DINARA

Veliki devizni duznici i banke sa krupnim dinarskim plasmanima strepe od devalvacije dinara, dok bi dinarski duznici i izvoznici ovu meru jedva docekali

Veliki dinarski duznici vec mesecima ocekuju devalvaciju dinara "kao ozebao sunce", ali od toga po svemu sudeci za sada nece biti nista. Mada je bezbroj puta do sada trazena i u vise navrata blago najavljivana, depresijacija dinara ne samo da se nije dogodila, nego je vrednost domace valute malo cak i skocila u odnosu na nemacku marku, koja se ovde uzima kao glavni reper. Pored izvoznika, koji poslovicno kukaju na kurs domace valute, jer je za njih uvek pozeljna sto skuplja marka u odnosu na dinar, sada se vec neprijatno meskolji i dobar deo preduzeca i banaka.

Od nekoliko bankara i direktora preduzeca zbog toga smo potrazili objasnjenje kome bi u sadasnjoj situaciji odgovarala devalvacija, a kome izvesna revalvacija, odnosno skok cene dinara. "Skoka marke panicno se plase veliki devizni duznici, kojima bi se u tom slucaju dugovi znatno povecali, kaze jedan od nasih sagovornika, a ne odgovara ni bankama koje imaju velike dinarske plasmane." Rec je o tome da banke, u nasem slucaju mahom velike, koje su privredi plasirale pozamasne dinarske kredite i koje sada ne mogu da ih naplate, devalvacijom dolaze u jos tezi polozaj, jer njihova potrazivanja ostaju ista u nominalnoj dinarskoj vrednosti, ali se u realnoj, preracunatoj u cvrstu valutu, ona smanjuju za procenat devalvacije.

Dve teorije o Gazivodi

Prema jednoj grupi misljenja, sadasnji zamenik guvernera Bozidar Gazivoda ne zeli da ponovo podlegne takvim pritiscima i ponovo stavlja svoj potpis na inflatorne dinare, sto mu se vec jednom dogodilo za vreme hiperinflacije pre neku godinu. Za to, navodno, ima podrsku svoje crnogorske baze (ili je bar imao do raskola u tamosnjem vrhu vlasti). Po ovom tumacenju, ceka se izbor novog guvernera Centralne banke, koga iz svojih kadrova daje Srbija, "a onda je sve moguce".

Prema drugim misljenjima, Gazivodi s obzirom na njegov "minuli rad" nikako ne treba pripisivati tolike zasluge, cvrstinu i odlucnost, vec je prosto rec o tome da je u stvarnom centru moci i odlucivanja u ovoj zemlji procenjeno da su manje stete ako se drzi stabilan kurs (pa makar trpeli penzioneri, prosvetari i deo radnicke klase) nego da se krene u "kontrolisanu" inflaciju, koja lako moze izmaci kontroli.

U ovakvoj situaciji je sasvim jasno da najvise profitiraju uvoznici, koji jeftino kupuju devize (jer su one sada prakticno najjeftinija roba), u inostranstvu kupuju raznu robu siroke potrosnje i skupo je prodaju na domacem trzistu koje, kako nam je jedan od njih rekao "guta sve kao usisivac". Razlika u ceni, a time i njihova dobit je ogromna, a odliv deviza iz zemlje konstantan. Ali zato ovdasnji potrosaci ne oskudevaju u zvakama, cokoladicama i raznim belosvetskim djakonijama.

Dvostruki gubitak

Pored ovih direktno zainteresovanih strana, nasi sagovornici kazu da postoji jos jedna kategorija, ciji je polozaj relativno udoban - to su banke i pojedina preduzeca koji su uspeli da "ustekaju" izvesna devizna sredstva i pohrane ih na racune u inostranstvu. Oni u ovoj situaciji mogu malo lakse da disu, odnosno da sede i cekaju dalji razvoj dogadjaja. Od promene kursa ne strepe ni one malobrojne banke koje imaju mahom devizna potrazivanja jer je to problem njihovih duznika. Ni ovo, upozorava jedan od nasih sagovornika, nije sasvim opravdano, podsecajuci na onu staru poslovicu - "kad mi neko duguje dinar, to je njegov problem, ali kad mi duguje milion, to je vec moj problem".

B. M. Stepanovic