REC PLUS: VOJIN DIMITRIJEVIC O NOVIM POGLEDIMA ALBANACA O POLOZAJU KOSOVA

Na albanskoj strani postoji ambivalencija da li sporazum treba da trazi sa sadasnjom ili bi joj bila povoljnija demokratska vlast u Beogradu. Prihvatanje Kosova u okviru Srbije i Jugoslavije trebalo bi da implicira ucescem Albanaca na izborima

- Na sastanku u Becu bilo je glasova od strane Albanaca koji resenje kosovskog problema vide u Srbiji i Jugoslaviji. Ja moram da postujem prirodu tog sastanka koji nije bio za javnost. Dogovorili smo se da se ne pominju imena, tako da necu reci ko je to izneo - kaze profesor Vojin Dimitrijevic u razgovoru za "Nasu Borbu" u kojem detaljnije objasnjava svoju konstataciju o struji medju kosovskim Albancima, koja resenje tog pitanja vidi u okviru Srbije i Jugoslavije.

"Ovo je bio skup pojedinaca, a ne nekih predstavnika, a medju tim pojedincima postoje oni koji se mire s time da se kosovsko pitanje ne moze resiti nikakvim ugrozavanjem integriteta Jugoslavije, vec u Jugoslaviji. Tu postoje dve podstruje: jedna - koja misli da se to moze resiti u okviru Srbije, istim resenjem kakvo je bilo u Ustavu od 1974. gde je Kosovo deo Srbije i Federacije i druga - koja smatra da to treba da bude samo u okviru Federacije. Pominje se i specijalni status koji je koristan, jer nas ne obavezuje nekakva rigidnost. Ima i onih koji misle da postoje mogucnosti i za ujedinjenje sa Albanijom, ali ne bi se reklo da u Albaniji postoji neko veliko raspolozenje za to, ako je suditi prema ucesnicima beckih razgovora.

Ljudi koji resenje vide u okviru Jugoslavije, sigurno su podvrgnuti pritiscima za nacionalnu disciplinu. Neko ko zeli politicki da deluje i koji bi napustio tvrdi stav o nezavisnosti, veoma bi politicki rizikovao, kao sto se to i kod nas desava, kada se istupa sa umerenijim stavom.

Takav stav Albanaca omogucen je naklonoscu medjunarodne zajednice. Ona uopste ne favorizuje samostalnost Kosova. On je uslovljen geostrateskim i drugim razlozima. Njihov stav izgledace razumnije i elasticnije i ceo teret odgovornosti prebacice na srpsku stranu koja je i do sada zbog krutosti lose prolazila.

Nejasno je da li takav stav otvara mogucnost za kompromis s Beogradom. Postoji ambivalencija na albanskoj strani o tome da li sporazum treba da trazi s trenutnom vlascu, ili misli da bi joj bila povoljnija neka demokratska vlast. Bojim se da ima onih koji jos uvek misle da je to bolje resenje s diktaturom, jer ona lakse daje ustupke, nego s demokratskim parlamentom koji to teze cini.

Iz toga sledi naredno pitanje: ako se ne zele razgovori sa ovim rezimom kao krutim, koji se popeo na vlast nepopustljivoscu prema Kosovu, onda se pitamo zasto Albanci ne ucestvuju na izborima. Onda bi im sitaucija u demokratskoj Srbiji bila poboljsana za poziciju na razgovorima. One licnosti koje su izrasle na platformi nezavisnosti mogu se osetiti ugrozenim, a tu onda postoje teznje ka zaostravanju stava kod ljudi koji rizikuju da politicki izgube.

Prihvatanje resenja Kosova u okviru SR Jugoslavije i Srbije trebalo bi da implicira ucesce na izborima, ukoliko bi bilo razuma. Ali, izgleda da ne implicira, posto je za neke krugove jedna stvar ucesce na jugoslovenskim izborima a druga - pripadanje Srbiji. To me podseca na jednu staru izjavu Koce Popovica da Albanac moze biti Jugosloven, ali da ne moze da bude Srbin", kaze Vojin Dimitrijevic.

D. Bisenic