U LUKSEMBURGU ZASEDA SAVET MINISTARA EVROPSKE UNIJE

Jugoslaviji se napokon vraca status ukinut jos 25. novembra 1991. godine, sto ce omoguciti izvoz pod povlascenim uslovima koji su vazili po sporazumu SFRJ-EZ, zakljucenom aprila 1980. godine

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Sve je spremno da Savet ministara EU, danas u Luksemburgu, odobri tzv. autonomne trgovinske mere SR Jugoslaviji, kojima ce se Srbiji i Crnoj Gori omoguciti da na evropsko trziste izvoze pod manje-vise istim uslovima koji su vazili do 25. novembra 1991. Tada je, naime, otkazan Sporazum o saradnji bivse SFRJ sa ondasnjom EZ, a nedelju dana kasnije Savet ministara je uveo tzv. selektivne pozitivne mere za bivse republike koje saradjuju u mirovnom procesu. Tim selektivnim merama je "kooperativnim republikama" - Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Makedoniji - omoguceno da nastave da na evropsko trziste izvoze pod povlascenim uslovima (po pravilu, bez kvantitativnih ogranicenja i carina) koji su vazili po Sporazumu SFRJ-EZ, zakljucenom aprila 1980. Danas bi tim "kooperativnim republikama" - korisnicima evropskih trgovinskih preferencijala - trebalo da se prikljuce i Srbija i Crna Gora, odnosno njihova u medjuvremenu proklamovana zajednicka drzava SRJ.

Savetu ministara EU ce danas, u tu svrhu, biti podneta dva dokumenta. Prvi je tehnicko-pravne prirode, pripremljen od strane Komisije, za promenu Uredbe 70/97 od 20. decembra prosle godine. Tom Uredbom su Hrvatskoj, BiH i Makedoniji odobreni trgovinski preferencijali za 1997. godinu, dok je za Sloveniju regulisan samo izvoz vina, buduci da u ostalim podrucjima trguje pod (jos povoljnijim) uslovima iz "evropskog sporazuma" koji je potpisala sa EU. Amandman Komisije ima samo dva clana: prvim se predvidja da se na dva mesta u Uredbi 70/97 iza reci "Hrvatska" dodaju reci "Savezna Republika Jugoslavija"; te da se u clanu 8 paragraf 2 kolicina od "11.725 tona" zameni sa "21.700 tona." (U konkretnom slucaju, radi se o kvoti za izvoz "babdz-beef" proizvoda na evropsko trziste, koja je zbog krize "ludih krava" drasticno smanjena, buduci da je do ove godine iznosila cak 50.400 tona). Drugi clan Komisijinog amandmana glasi da ce nova Uredba stupiti na snagu nakon objavljivanja u Sluzbenom listru EU, te da je obavezujuca i vazeca u svim zemljama-clanicama.

Mnogo je zanimljiviji drugi dokument koji bi danas trebalo da usvoji Savet ministara, a ciji je nacrt tokom vikenda usaglasavan u Komitetu stalnih predstavnika "petnaestorice" u Briselu. Rec je o politickoj deklaraciji kojom se objasnjavaju motivi i razlozi za odobravanje autonomnih trgovinskih mera, kao i uslovi za njihovo koriscenje do kraja ove godine.

Prema diplomatskim izvorima "Nase Borbe", pomenuti Komitet stalnih predstavnika i ambasade "petnaestorice" u Beogradu su se "posteno napregli i namucili da bi iskopali nekoliko pozitivnih elemenata, koji bi ministrima omogucili da istaknu kako pozitivne mere donose u svetlu pozitivnog razvoja u SR Jugoslaviji." Uspeli su, prema istim izvorima, da "iskopaju" tri takva elementa, na koja se ukazuje u prvom paragrafu nacrta deklaracije. Prvo, uz konstataciju da jos nije poceo formalni dijalog vlasti i opozicije, primecuje se da su predstavnici dve strane ipak ucestvovali u nekim zajednickim tv- debatama. Kao drugo, konstatuje se da je "medijska scena" u Srbiji i SR Jugoslaviji postala "mnogo raznovrsnija" pojavom novih privatnih listova i radio i televizijskih stanica. Konacno, kao trece, ukazuje se da je ukidanjem ogranicenja za privatne medije... ostvaren izvestan napredak u pripremi novog zakona o informisanju.

Posto se time pozitivne mere, kako sami priznaju, smestaju u "nategnut pozitivni kontekst", u nacrtu deklaracije se, zatim, ukazuje da se trgovinske povlastice odobravaju imajuci u vidu opstu ekonomsku situaciju u SR Jugoslaviji, svesni rizika da bi ekonomski kolaps SRJ mogao da ugrozi opstu stabilnost u regionu.

Prema nasim izvorima, taj argument su u razgovorima u evropskim prestonicama isticali i lideri koalicije "Zajedno", zalazuci se za odobravanje trgovinskih povlastica uprkos cinjenici da rezim nije ispunio uslove koje je postavila EU. Odobravajuci te mere, navodi se dalje u nacrtu deklaracije, EU zeli da podstakne ekonomski preporod i proces demokratizacije - sto su, kako se precizira, jedini stubovi na kojima se mogu graditi dalji odnosi SRJ sa EU.

Sledi, zatim, poduzi podsetnik na neostvarene preporuke iz izvestaja misije OEBS koju je predvodio bivsi spanski premijer Gonzales: dijalog vlasti i opozicije uz asistenciju OEBS; oslobadjanje medija; reforma izbornog zakona i nezavisnost sudstva. Ovo poslednje nasi izvori dovode u vezu sa "sudskim rasomonom" koji je vladao nakon lokalnih izbora iz novembra prosle godine, kada su se sudovi raznih nivoa medjusobno sudarali protivurecnim odlukama o ponistavanju ili priznavanju izbornih rezultata.

U nacrtu deklaracije se, dalje, izrazava evropsko "ocekivanje znacajnog progresa u resavanju kosovskog problema", kao i produzeno pozitivan i kooperativan stav SRJ u realizaciji sporazuma o Istocnoj Slavoniji. Beograd se, takodje, upozorava na nuznost postovanja Dejtonskog sporazuma i u tom se kontekstu izrazava zabrinutost zbog sporazuma o "specijalnim odnosima" SRJ sa Republikom Srpskom. Konacno, ukazuju nasi izvori, deklaracija Saveta ministara se zakljucuje "finalnim upozorenjem" da ce razvoj u svim gore navedenim podrucjima biti pod budnom paskom "petnaestorice", te da bi - u slucaju izostanka ocekivanog progresa - odobrene trgovinske povlastice mogle da budu suspendovane i pre isteka roka na koji su odobrene, dakle pre kraja 1997.

U deklaraciji se ne govori o uslovima za produzavanje vazenja tih mera za 1998. godinu. Ti uslovi su, naime, sastavni deo treceg dokumenta koji ce danas - bez diskusije - usvojiti Savet ministara EU. Rec je o dokumentu kojim se definise i detaljno razradjuje evropska politika uslovljavanja buduceg razvoja ugovornih odnosa sa drzavama jugoistocne Evrope. U tom je dokumentu zapisano da ce obnavljanje trgovinskih preferencijala biti uslovljeno "postovanjem osnovnih principa demokratije i ljudskih prava, kao i spremnoscu tih zemalja da razvijaju medjusobne ekonomske odnose."