Ponedeljak, 28. april 1997.

NAKON NEDELJE ODBORNICKOG "PRELAZNOG ROKA" U NOVOM SADU

"Zajednicke" i druge "dvorske" igre

Vlast jos uvek, ocigledno, ne stanuje tamo gde nam je "promenama" obecavano, vec, u najboljem slucaju, u izvrsnim odborima, a pre svega u strankama

Zuzana Serences

Vrag je, cini se, zaista odneo salu u Novom Sadu. Uocio je to i savetnik lidera Srpskog pokreta obnove Milan Bozic koncem minule nedelje odbornickog "prelaznog roka" u ovoj varosi, gde je koalicija "Zajedno", sa prethodno, valjda, najblistavijom osvojenom pobedom, formiranjem nove odbornicke grupe "Novi Sad-SPO", po svemu sudeci, izgubila (barem kako sada stvari stoje) apsolutnu vecinu u Skupstini. A gradonacelnik Mihajlo Svilar otvoreno porucio da je "paranoja zavladala ovim gradom". Otud i savetnik misli da je "najpametnije sada spustiti loptu i da mesec dana niko nista ne prica".

Mozda. Pitanje je samo da li je i moguce, odnosno kako sada "smiriti loptu" koju su neki akteri politickih "okretnih igara", po svemu sudeci, i prebacili preko cilja. Ili cutati posle toliko toga izrecenog? Ne treba, naime, zaboraviti da se s punom ozbiljnoscu pominju i strahovanja od uvodjenja prinudne uprave u gradu koji je izborima prvi "oslobodjen". Jer, da nije ozbiljno, gotovo da bi moglo biti i zabavno, makar za carsiju. U opticaju su i natuknice o dosijeima, markama kojima se kupuju politicari, otudjenim centrima moci, nejasnim finansijskim tokovima u gradu, interesnim sferama koalicionih partnera. Ocene od onih (nekako poznatih) po kojima "su nas iskusenja ojacala", te da Koalicija u Novom Sadu, posle svega, nije nikad bila stabilnija i jaca, do strahovanja da Skupstina vise nece moci da izglasa ni novog direktora, recimo, Gradskog zelenila.

Odbornicke "setnje"

Da ne govorimo o matematikama ovog "odbornickog prelaznog roka" u kojem sudeci po stranackim i drugim izjavama, "igraci" setaju kao na kakvom korzou: najpre je sest odbornika SPO izasle iz svoje odbornicke grupe i sa po tri kolege iz DSS i RDSV i dva iz Lige socijaldemokrata odmetnulo u novoformiranu zajednicku, onda se troje SPO-ovaca tokom cuvene nocne zatvorene sednice sa Vukom Draskovicem "predomislilo", pa sutradan opet vratilo. Da bi vec uz najave o moguce jos cetiri "prinove" iz SPO, gradski odbor te stranke i posle svega govorio o verovatnom povratku cetiri do pet iz prve grupe!? U punoj se meri, izgleda, obistinjuje "prorocanstvo" Vuka Draskovica koji je, saznavsi "nelepe vesti", prognozirao da "ta matematika vec sutra nece tako izgledati". Iako, verovatno, nije mislio na svaki dan.

Naravno - treba li reci - svi akteri novosadskih previranja, bez ostatka, pozivaju se na demokratiju, principe i izborna obecanja, statute i ugovore, no tesko da bi se moglo tvrditi da se, u svim ovim "zajednickim" i drugim "dvorskim" igrama koje su u toku, moze uvek prepoznati demokratski cin. Nisu one, uostalom, kako je sve uocljivije, ni od juce.

Gradonacelnik Svilar je gotovo mesec dana, izricuci "prvi opomenu" u ime SPO svom koalicionom partneru, zatrazio rekonstrukciju gradske vlade, "jer se SPO zbog svoje sirine pokazao malo i naivnim". Dok je ukazivao kako je rec o opomeni kako ih ne bi partner "shvatio neozbiljno" novinari su upravo dobijali potvrdu da je za SPO prihvatljiva rekonstrukcija vlade sa uvlacenjem koalicije "Vojvodina" na trecinu mesta. Danas kaze kako je ta proporcija "neozbiljna", pa tako, bice da sve valja tumaciti cinjenicom sto je u proteklih mesec dana, kako znamo, smirena tada jos prilicna zategnutost u odnosima SPO i DS. Draskovic sada kaze kako se "ne moze ici u svatove bez da se ide zajednicki sa koalicionim partnerom", a nova ponuda koaliciji "Vojvodina" - o kojoj jos, takodje, nema dogovora sa demokratama - su tri meseca.

Rezervni dzoker

No, nije slucajno ni to sto Nenad Canak upozorava da oni "vise nece biti dzoker". Valja se, naime, samo setiti da je uoci same konstitutivne sednice novosadske Skupstine u decembru, kada su se koalicioni "supruznici" u Novom Sadu slozili oko podele vlasti, Svilar takodje "potegnuo" Canka kao moguceg predsednika gradske vlade. U politickim "dvorskim igrama", naime, izgleda nikad nije na odmet imati rezervnog partnera. Ipak, od svega nije bilo tada nista, a jasno je i zasto. Draskovic danas za "neadekvatno rasporedjenu vlast" u Novom Sadu u korist Demokratske stranke kaze "kako su on i Zoran tada u decembru bili zauzeti demonstracijama". I to je, naravno, tacno. Ali jos tacnije bi moglo biti to da se nije tada "SPO pokazao malo i naivnim" - kako danas Svilar ocenjuje - vec da pozitivnu energiju protesta koji se desavao decembra na ulicama niko ko drzi iole do sebe kao politicara ne bi zrtvovao zbog medjustranackih zadjevica oko novosadskih ministarskih mesta.

Naravno, u pocesto, kako se moglo zapaziti i "delikatnim" odnosima novosadskih SPO-ovaca i demokrata, koalicija "Vojvodina" uvek moze biti koristan partner sve dosad brojcano nadmocnijoj snazi SPO-a u novosadskoj Skupstini. Tako je to u politickim igrama, pa i racunicama u razmisljanju o njihovom "uvlacenju" u vlast: ostaviti ih da budu opozicija, ili im, jednostavno, "zatvoriti usta" podelom odgovornosti u vlasti. "Vojvodina", opet, mogu da imaju svoj racun u dilemi da li iskoristiti sansu, i mozda pomrsiti neke "unutarzajednicke" odnose, ili ce biti profitabilnije zadrzati poziciju "konstruktivne opozicije". O tome da je barem neka vrsta "saveznistva" ipak mogla da postoji i od ranije, mogao bi, uostalom, da posvedoci i (slucajni?) detalj da se u novosadskim izbornim jedinicama nigde nisu direktno sucelili kandidat SPO i ove koalicije, dok sa demokratama - jesu.

I ne treba biti naivan, bez obzira sto Svilar ovih dana porucuje kako "o Novom Sadu odlucuju Novosadjani". U tom smislu je i predsednik novosadske vlade Caslav Popovic bio zapravo iskreniji, nego sto je mozda i sam nameravao. Upitan, kada je Svilar vec pozvao novinare na pricu o rekonstrukciji vlade, da li ce zaista biti rekonstrukcije njegovog kabineta, doslovno je odgovorio: "Ja o tome ne znam nista, ako ce je i biti o tome pregovaraju koalicioni partneri, odnosno sefovi stranaka. Ja nisam politicar, obican sam clan stranke i ne znam nista o tome"!

Zaboravljeno pravilo

Ne odlucuju, niti ce, dakle, odlucivati Novosadjani o Novom Sadu, barem dosad nije tako bilo, pa nece, po svemu sudeci, ni o tome hoce li koalicija "Zajedno" u ovom gradu ukljuciti "Vojvodjane" u gradsku vladu. Setimo se, uostalom, cuvenog pisma Vuka Draskovica, "kada je u decembru sa Zoranom bio zauzet", u kojem je taksativno nabrojao svojim aktivistima "kako ima da se podeli vlast u Novom Sadu", pa jos nalozio i medjusobno kontrolisanje prilikom tajnog glasanja. Da ne govorimo o mahanju spiskom imena vidjenih za celnike novosadskih javnih preduzeca, prosle nedelje, na zatvorenom sastanku sa clanovima stranackog odbora u Novom Sadu. Ili: iz Demokratske stranke, opet, saopstavaju kako je Politicki savet uveo pravilo da je svaki stranacki odbor "stariji" od bilo kojeg organa vlasti, kojeg oni "drze!, i da je to ustanovljeno kao princip.

Zvuci, naravno, poznato. Vlast jos uvek, ocigledno, ne stanuje tamo gde nam je "promenama" obecavano, vec, u najboljem slucaju, u izvrsnim odborima, a pre svega, u strankama. Jednopartijski u dvostranackoj koaliciji, svako za sebe, princip je isti. Doduse, Vuk Draskovic ce reci i kako je nezadovoljstvo novosadskih odmetnika "bilo opravdano, oni su nam ukazali na kadrovske propuste u organizaciji vlasti". Ostaje, medjutim, i da se vidi da li su propusti zaista i uoceni. Da za promene nije dovoljno samo promeniti vladare, vec i pravila igre.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /