REAGOVANJE AKADEMIKA DEJANA DESPICA POVODOM DEKLARACIJE PROTIV GENOCIDA NAD SRPSKIM NARODOM

Iako mnoge adrese u svetu, kojima je Deklaracija upucena, nisu nimalo neduzne u svemu sto se "na ovim nasim prostorima" zbivalo u poslednje vreme, prvu i pravu adresu za takvu prozivku Deklaracija zaobilazi! To je adresa svih onih ovde koji su pre svega i nedvosmisleno krivi za mnogo toga sto se (i) Srbima dogodilo (ne samo) tokom poslednjih nekoliko godina

Nije mi lako da dokucim pravi motiv i ciljnu grupu "Deklaracije protiv genocida nad srpskim narodom", koju je ovih dana potpisalo sezdeset nasih uglednika, na celu sa casnim patrijarhom, i uz njegov uskrsnji blagoslov, a citam je (u izvodima) u "Nasoj Borbi" od 25. aprila, pod naslovom "Poziv savesti celog sveta". Razloga za ovaj svojevrsni vapaj ima, na zalost, i previse, i odavno, a ima svakako i razloga da se on uputi (i) svim drzavama sveta, kao i globalnim medjunarodnim institucijama. Ali...

Mislim da se ovde uplicu (bar) tri krupna "ali"!

1) Potpisnici se "ovom prilikom zadrzavaju" samo na genocidu nad Srbima, priznajuci doduse, da je "jasno ispoljavanje genocida, shvacenog u najsirem smislu reci (?) prisutno i u posmatranju (?) neljudskih odnosa prema Jevrejima, Jermenima i drugima". Neki od tih "drugih" su - ne samo geografski - mnogo, mnogo blizi nama, zar ne? A i vremenski je mnogo blize - tako reci juce - to sto se (i) njima desavalo! Treba li, onda "posmatrati neljudske odnose" preko sedam gora ili sedam decenija? Pa jos "u najsirem smislu reci". Ili, mozda, postoje razliciti genocidi, zavisno od toga da li se vrse nad "nasima" ili nad "njihovima"? Ali, istice se u Deklaraciji, Srbi su "uvek bili samo branitelji svoje egzistencije, svoje duhovnosti, kulture i demokratskog ubedjenja". Ako je to doskora i moglo da bude istina, u poslednjih nekoliko godina neki su se svojski postarali da se iza ove tvrdnje mora staviti poveliki znak pitanja. Da li se primera radi - kukavicko bombardovanje Sarajeva ili Dubrovnika sa okolnih planina zaista moze smatrati "samo braniteljstvom svoje egzistencije"? Da li se zatiranje tudjih bogomolja zaista moze pravdati "samo braniteljstvom svoje duhovnosti"? Da li se masovne grobnice (i) pripadnika drugih naroda, ili bahato kidnapovanje takvih i njihov "misteriozni" nestanak pod crnom zemljom zaista mogu podvesti pod odbranu sopstvenog "demokratskog ubedjenja"? Da li...Da li...

2. Sigurno je da mnoge adrese u svetu, kojima je Deklaracija upucena, nisu nimalo neduzne u svemu sto se "na ovim nasim prostorima" zbivalo u poslednje vreme, pa nije bezrazlozno da se i njihova savest zbog toga proziva. Ipak, prvu i pravu adresu za takvu prozivku Deklaracija zaobilazi! To je adresa svih onih ovde koji su pre svega i neoprostivo krivci za mnogo toga sto se (i) Srbima dogodilo (ne samo) tokom poslednjih nekoliko godina. Jer su ih na razne nacine podsticali i podbunjivali, podrzavali i naoruzavali, a onda - bezdusno ostavili na cedilu i prepustili zloj sudbini. Bas kao sto u najvecoj meri cine i danas i ovde s onima koji su utociste potrazili u krilu svoje "matice", ostavsi bez icega, bez najblizih, bez delova sopstvenoga tela. Nisu li i sve to svojevrsni oblici genocida - i to nad sopstvenim narodom? Nije li najveci i najsuroviji egzodus Srba u novijoj istoriji bila ona nepregledna kolona od kninske i bosanske krajine do Srbije, ciji je neposredan uzrok bila "Oluja", ali su pravi vinovnici na sasvim drugoj strani! Zar je trebalo do temelja razoriti prelepi Vukovar i tolike druge gradove i sela da bi se sada Srbi u njima bez reci, prepustili "mirnoj reintegraciji"? Zar je trebalo - zar se smelo! - u najgore vreme i krajnje zapaljivoj situaciji, otvarati jame i vaditi kosti nesrecnika koje su tamo decenijama pocivale neopojane? Zar oni koji su to cinili - ukljucivo svestena lica! - nisu znali, nisu li morali znati da time samo kopaju po jedva zaceljenim ranama, dosipaju ulje na vec tinjajucu vatru, otvaruju puteve u nove jame i prizivaju Sotonu? Ili su to cinili upravo jer su znali! I jer je to Nekome bilo potrebno... Zasto sada "naknadna pamet" pisaca i potpisnika Deklaracije ne apeluje pre svega na savest pravih krivaca za sve to, ako ih vec ne poziva da narodu poloze racune za takva svoja zlodela? Ali - tu se nadovezuje i trece "ali"...

3. Buduci da nikad nisam bio u Partiji - niti sam danas u bilo kojoj - nemam pravi uvid u politicku proslost mnogih potpisnika, ali je bar za neke od njih dovoljno poznato da je ona bila komunisticka i rezimski (makar od nekog trenutka i "disidentska"), a za neke je takva i sadasnjost. Bilo je pri tom i vremena, i razloga, i povoda da se njihov autoritativni glas cuje, ili malo jace cuje, kada se mnogo sta jos moglo da predupredi - pocev od visedecenijskog egzodusa sa Kosova "zahvaljujuci" politici istog rezima, pa preko nadmene nespremnosti na kompromis i dogovor pre no sto je progovorilo oruzje i desio se genocid, te sve do "rata" Srbije protiv "ostatka sveta" i tvrdokornog isticanja da se ona "saginjati nece" koje nas je sve toliko stajalo, dok Srbija na kraju nije "legla". Zar se od ljudi koji su tada i na sve to cutali, ili se tek stidljivo, tu i tamo oglasavali, sada i moze ocekivati sta drugo nego da se u ovoj Deklaraciji opet obracaju samo "savesti celoga sveta" - kao da ne znaju ili nece da znaju pravu adresu; i da je pisu na sedam stranih jezika (zasto ne i na kineskom?) umesto da je napisu pre svega na srpskom!