EKSKLUZIVNO: U NAJNOVIJEM IZVESTAJU "MERIL LINCA" PROGNOZIRA SE DALJI ZASTOJ U PREGOVORIMA SRJ SA KREDITORIMA

Cena jugoslovenskog duga ce i dalje padati

U narednih 18 meseci nema sanse da se cena jugoslovenskog duga poveca pa "Meril Linc" savetuje investitorima da se oslobode losih obveznica. Kad 30. juna Bosna sklopi sporazum sa Londonskim klubom, svi preostali dugovi koji se procenjuju na 2,25 milijardi dolara pasce na SRJ

"U pregovorima Jugoslavije oko otplate spoljnog duga bilo je malog, a mozda i nikakvog progresa od kad je predsednik Srbije ponistio rezultate lokalnih izbora, a ta situacija odrzace se verovatno do kraja ove godine", pise u najnovijoj aprilskoj analizi najvece svetske investicione banke "Meril Linc" posvecene proceni komercijalnog duga Srbije i Crne Gore.

Uz ogradu da je veoma tesko predvideti sta se moze dogoditi na jesenjim izborima u Srbiji, "Meril Linc" konstatuje da popularnost Slobodana Milosevica rapidno opada, ali da njegov politicki uticaj i vestinu ipak ne treba zanemariti. Ukoliko bi, sto je po misljenju ove londonske banke najverovatnije, on presao na mesto predsednika Jugoslavije, a u Srbiji bio izabran predsednik iz redova opozicije (eventualno uz Milosevicevu podrsku), to bi stvorilo jednu veoma konfuznu sliku u zemlji jer bi vlast bila podeljena izmedju suprotstavljenih grupa.

U odeljku "Politika posle izbora", "Meril Linc" predvidja da bi vlada koju bi formirala koalicija "Zajedno", uprkos nedostatku jasne politike, mogla da izdejstvuje skidanje spoljnog zida sankcija, uz uslov da se poboljsa politika prema Kosovu. To bi dalje dovelo, prognoziraju eksperti ove banke, do ponovnog uclanjenja Jugoslavije u medjunarodne finansijske institucije do kraja 1998. godine.

Mnogi analiticari, kaze se u izvestaju, pitaju se da li bi koalicija "Zajedno" mogla u relativno kratkom periodu da formira vladu. Vodeci lideri koalicionih partija su ostro podeljeni i oko politike i oko kadrovskih resenja. Izuzev Vesne Pesic, cija partija ima mali uticaj, potencijalna snaga Koalicije vise je bazirana na tome sto stanovnistvo ne prihvata Milosevica, nego sto je okupljeno oko jedne koherentne politicke platforme.

Preporuke
S obzirom da je Makedonija 26. marta sklopila separatni sporazum sa Londonskim klubom, preostali dugovi u skladu sa Novim finansijskim sporazumom sklopljenim 1988. godine sada se odnose samo na SRJ i BiH. Taj dug procenjuje se na oko tri milijarde dolara, od cega je dug BiH oko jedne cetvrtine. Ocekuje se da Bosna sklopi sporazum sa komercijalnim bankama kreditorima do 30. juna, sto bi znacilo da je preostali dug SRJ oko 2,25 milijardi dolara.
Jednom kad pregovori sa Londonskim klubom zapocnu (sto nece biti skoro), ocekujemo, kazu strucnjaci "Meril Linca" da Srbija dobije znacajne olaksice u otplati duga s obzirom na veliku prezaduzenost njene privrede koja je u svakom pogledu u veoma losem stanju. Ocekujemo da ce SRJ dobiti uslove relativno slicne onima koje je dobila Makedonija, kaze se u izvestaju.
Ne smatramo da ce se cena duga pomeriti navise sa sadasnjih 49 centi, sve dok ne bude pozitivnih politickih pomaka u Srbiji. Umesto toga, moguc je dalji pad cene duga s obzirom da ce politicke prilike do kraja ove godine ostati nepromenjene. Kad se mogucnosti za pregovore poboljsaju, cena duga mogla bi dostici nesto iznad 70 centi, ali to ne treba ocekivati u narednih 18 meseci, a mozda i duze. "Zato ne preporucujemo investitorima da u svom portfelju drze obveznice tog duga", kaze se u zakljucku izvestaja "Meril Linca".

Ukoliko Milosevic odluci da konsoliduje svoju politicku poziciju - sto nije nemoguce - mogucnost za otvaranje pregovora oko spoljnog duga bila bi manja. Zapadne vlade verovatno bi ipak podigle spoljni zid sankcija, ali bi to sustinski moglo biti odugovlaceno u zavisnosti od Miloseviceve politike prema Kosovu i Bosni. Stavise, kaze se u izvestaju, opstanak predsednika Srbije u politickom zivotu znacio bi povecanje rizika da se unutrasnja situacija destabilizuje, s obzirom na regionalne tenzije u Vojvodini, na Kosovu i Crnoj Gori.

Tokom poslednjih sest godina srpska ekonomija je bila veoma lose vodjena: privatizacija sporo napreduje, direktne strane investicije su bile male, cene mnogih proizvoda su kontrolisane, a trgovinski rezim je izuzetno antiliberalan. Korupcije i manipulacije na trzistu odredjenih roba rapidno su porasle, a cak je i srpska vlada priznala da je to jedan od najvecih problema s kojima ce morati da se bori. Jugoslavija ima veliki javni dug s obzirom na velicinu ekonomije. Uz spoljni dug za koji se procenjuje da ce u ovoj godini dostici 11 milijardi dolara, SRJ ima i unutrasnji dug od oko 3,8 milijardi dolara, sto znaci da su ukupni jugoslovenski dugovi ravni jednogodisnjem drustvenom proizvodu.

Srpski bankarski sistem izgleda haoticno i prema nekim procenama, oko 40 odsto svih kredita je nenaplativo. Nivo novcane mase je konstantno mali a dinarski depoziti kod stanovnistva procenjuju se na jedva 450 miliona dolara.

"Meril Linc" predvidja da ce pod takvim uslovima, ovogodisnji izvoz SRJ tokom cele godine stagnirati. Ukoliko bi se u 1998. godini sproveo koherentan stabilizacioni program, izvoz bi, po pesimistickim procenama porastao za najmanje 15 procenata. Srbija je vec dozivela "tranzicioni sok" i ne treba ocekivati dalji pad izvoza. Sadasnje prognoze Savezne vlade da bi izvoz mogao da poraste za 40 do 50 procenata u ovoj godini su suvise optimisticne. Eksperti ove banke predvidjaju da bi do 2000. godine izvoz roba i usluga mogao porasti sa 2,3 milijarde prosle godine na 3,5 milijardi do kraja ovog veka. To bi istovremeno znacilo da bi ukupna moc ekonomije za otplatu spoljnog duga dostizala oko 650 miliona dolara godisnje.

Tanja Jakobi

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /