DESET GODINA OD DOLASKA SLOBODANA MILOSEVICA NA KOSOVO I POCETKA UKIDANJA AUTONOMIJE POKRAJINE: AZEM VLASI, O VREMENU KADA JE BIO PREDSEDNIK PK SK KOSOVA

Podizanje nacionalne tenzije da bi se ucvrstila srpska vlast

Sa nastupom Milosevica u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, i insceniranja slucajeva ugrozenih Srba nisu se slozili Stambolic i Pavlovic smatrajuci da moze doci do opasnog zaostravanja situacije zbog cega su kasnije, na Osmoj sednici, politicki likvidirani

Azem Vlasi

U vreme prvog dolaska predsednika Milosevica na Kosovo, 1987. godine, predsednik PK SK Kosova bio je Azem Vlasi, "Titov pionir", kako su ga mnogi zvali. Vlasi je jedan od prvih koji se javno ogradio od demonstracija iz 1981. godine. Zbog toga nije bio omiljen u odredjenim albanskim krugovima. Krajem osamdesetih, medjutim, doziveo je da ga beogradski rezim uhapsi, zbog suprotstavljanja ukidanju autonomije Kosova. Doziveo je, takodje, da ga Albanci, pa i njegovi najveci kriticari, masovno brane...

- Posle dogadjaja od 1981. godine, u periodu od 1983. do 1985. politicka situacija na Kosovu se stabilizovala, ali to smirivanje nije odgovaralo srpskim nacionalistickim krugovima. Oni su zeleli da demonstracije iskoriste da redukuju ustavni polozaj pokrajina, pre svega Kosova. Upravo tih godina iz Beograda su poceli da huskaju odredjene krugove Srba da se bune, da bi Kosovo vratili u centar medijske propagande - kaze u razgovoru za "Nasu Borbu" Azem Vlasi.

Jedna od tih akcija, kako kaze, bila je peticija koju je, navodno, potpisalo 2.016 Srba i Crnogoraca sa Kosova. I u toj peticiji jasno se videla namera nacionalistickih srpskih krugova da se promeni ustavni polozaj Kosova. Kosovsko rukovodstvo tada je ocenilo da se stanje postepeno, ali vidno stabilizuje, ali da se, svakako, mora biti osetljiv na konkretna pitanja polozaja Srba i Crnogoraca. Rukovodstvo Srbije davalo je drugacije ocene - da se na Kosovu uopste ne radi o stabilizaciji stanja, vec samo prividnom smirivanju, da albanski nacionalizam deluje u svim porama. To je bila sustina neslaganja izmedju kosovskog i srpskog politickog rukovodstva. "Kako bi "dokazalo" svoje ocene, srpsko rukovodstvo je narucivalo razne peticije, insceniralo incidente...", tvrdi Vlasi.

Vrtoglavi uspon predsednika Srbije Slobodana Milosevica, poceo je na Kosovu, tacnije u Kosovo Polju, gde je prvi put boravio 20. aprila 1987. godine. Nekoliko dana kasnije, 24. aprila, u kosovopoljskom domu kulture, odrzana je, kako su je mnogi nazvali, "Duga kosovopoljska noc", Predsednik CK SK Srbije, Slobodan Milosevic, tada je izgovorio recenicu koja je kasnije postala, maltene, njegov simbol: "Ovaj narod niko ne sme da bije".
Celnici tadasnjeg srpskog i crnogorskog pokreta kazu da ih je Milosevic zloupotrebio radi sopstvenog ucvrscivanja na vlasti. Tadasnji albanski funkcioneri kazu da je Milosevic radio u sprezi sa nacionalistickim krugovima u Beogradu, koji su hteli da ukinu autonomiju Kosova, sto se i dogodilo dve godine kasnije. Pocetkom devedesetih ukinuti su svi atributi autonomnosti ove pokrajine. Od pojavljivanja Milosevica na Kosovu, situacija se u Pokrajini iz dana u dan zaostravala. Zbog "neprijateljskog delovanja", ubijeno je na desetine, vrlo cesto i potpuno nevinih, Albanaca. Na hiljade njih je uhapseno. Danas na Kosovu funkcionisu dve paralelne drzave. Kosovski Srbi i Albanci nikada nisu bili udaljeniji jedni od drugih... "Nasa Borba" objavljuje priloge o tome sta je Milosevic obecao a sta je uradio na Kosovu, o ukidanju autonomije Kosova, rezultatima njegove politike, kao i razgovore sa glavnim akterima kosovskih zbivanja s kraja osamdesetih.

Cosicevi saveti

Pre Milosevica, 1986. godine, na Kosovu je boravio Ivan Stambolic. On, kao i Milosevic, godinu dana kasnije, bio je na svojevrsnoj proveri. "Iz Beograda se prema Kosovu, delovalo iz dva pravca. Iz jednog - neformalne grupe okupljene oko Cosica, koje su bile ukljucene u kosovska zbivanja i huskanje ovdasnjih Srba. Na drugoj strani delovale su zvanicne institucije Srbije", kaze Vlasi i napominje da su ti kanali "i te kako bili medjusobno dobro sinhronizovani". Sa Kosova, grupe i pojedinci, u to vreme su redovno isli kod Cosica, i pitali ga sta da rade.

To su, zapravo, ljudi, kaze Vlasi, koje je CK Srbije u vreme Milosevica uzeo pod svoje - Miroslav Solevic, Bogdan Kecman, Kosta Bulatovic, Bosko Budimirovic... Tu je iz senke uvek delovao Dusko Ristic koji se "pomalo cuvao jer je i dalje bio na drzavnoj plati". Cosic im je savetovao, prenosi Vlasi, da se sto vise okupljaju, protestuju, bune, da govore o svom "nesnosnom polozaju", bez obzira na argumente, da sto vise medijski problematizuju svaki "slucaj" - kakvih ima u svakoj sredini... Savetovao im je da sto cesce i u sto vecim grupama idu u Beograd i da izvrse pritisak na republicke i savezne organe kako bi se sto vise pozabavili pitanjem Kosova, naravno na nacin kakav je odgovarao srpskim nacionalistima.

"Protesti Srba su na pocetku odgovarali zvanicnim vlastima, jer je trebalo da potvrde svoje ocene o navodnoj ugrozenosti Srba i Crnogoraca na Kosovu i iseljavanju pod pritiskom. Kada su ti ucestali dolasci Srba sa Kosova pretili da destabilizuju stanje i u Beogradu, rukovodstvo se uplasilo. Zauzet je stav da Srbi sa Kosova ne treba da dolaze u Beograd, nego da se ovde okupljaju a da iz Beograda dodju ovde da razgovaraju", navodi Vlasi.

Hapsenje i opsadno stanje
Rezultati javne rasprave sabrani su u informaciju od 120 stranica. Delegati u Skupstini, morali su da se pridrzavaju tih rezultata. Mitingaskim pokretima, medjutim, srusena je vlast koja se protivila ustavnim promenama. Vlasi kaze da nikako nisu mogli da politickim manipulacijama suzbiju otpor Albanaca. "Kada su shvatili sustinu tih promena rudari su stupili u strajk, a za njima se digao ceo albanski narod. Pritiscima iz Srbije, izdejstvovano je da Predsednistvo SFRJ uvede vanredno stanje, usledila su masovna hapsenja, upotrebljena sila. Mene su uhapsili, jer su mene u Srbiji smatrali glavnom smetnjom ustavnih promena. U opsadnom stanju, izvedena je jedna farsa u Skupstini Kosova. Zgrada Skupstine je bila opkoljena tenkovima, unutra je bilo vise cinovnika i policajaca nego delegata. Niko regularno nije gledao ni kako se ko izjasnjava ni da li imaju dovoljan broj glasova. Pogazena je javna rasprava, ostalo je bilo samo formalnost", tvrdi Azem Vlasi.
U Srbiji je bilo toliko osionosti i pritisaka da su bili u stanju da promene izvedu na svaki nacin, ako treba i upotrebom sile, da naprave neki majmunluk kao sto su posle izveli sa raspustanjem pokrajinske Skupstine. Pazite, nigde u Ustavu nije pisalo da jedna federalna jedinica moze raspustiti Skupstinu druge, a i to se dogodilo. Zasto bi onda Milosevic, Jovic i ta garnitura 23. marta. 1989, kada su usvojene ustavne promene u Pokrajinskoj skupstini, marili za neku strogu ustavnu proceduru", kaze Vlasi.

Odlazak u Beograd

Konkretan primer dolaska Stambolica, u aprilu 1986. godine na Kosovo, precizira Vlasi, bio je "slucaj" nekog glupog i nepotrebnog hapsenja Koste Bulatovica, zbog rasturanja nekih pamfleta, koje je pisao neki skriboman u Beogradu, Radisav Filipovic. "Nisu uhapsili onog koji je u Beogradu pisao pamflete, nego Bulatovica koji ih je, navodno, rasturao. Iz krugova drzavne bezbednosti sam posle saznao da je to prvo insceniranje u koje se direktno ukljucila i srpska policija. Trebalo je da se uhapsi Bulatovic, da se od toga napravi politicki problem, da u Beogradu zasednu i dogovore se ljudi iz najviseg politickog rukovodstva, da se pusti Kosta i da se na tom pitanju proveri koliko smo mi sposobni da istrajemo u nekim stvarima", veli Vlasi.

Da stvar bude sto "ubedljivija", u Beograd, na dogovor sa sprskim rukovodstvom, otisla su dvojica albanskih celnika - predsednik PK SK Kosova Kolj Siroka i potpredsednik Predsednistva SFRJ Sinan Hasani. "Insistirao sam da se prvo da tacna informacija kako je doslo do njegovog hapsenja i kako smo mi nasankani tom prljavom igrom. Tada je poceo taj kurs "visokog intenziteta srpske politike na Kosovu". Uostalom, pravi razlozi hapsenja Bulatovica nikada nisu objavljeni. Insceniranja u koje je bila umesana policija, nikada nisu rasvetljena", kaze Vlasi.

Ivan Stambolic, tokom i nakon sastanka u Kosovu Polju, osetio je da takve "manipulacije" kosovskim Srbima mogu da proizvedu politicke posledice ne samo za Kosovo, nego i sire. Na samom sastanku, sem sto je izrazio punu podrsku resavanja problema, ukazivao je i na lose pojave - pre svega odlazak delegacije Srba u Sovjetsku ambasadu da traze stranu pomoc. On je to nazvao izdajstvom. Uvideo je, kako kaze Vlasi, te opasnosti i hteo da povuce demarkacione linije preko kojih se ne moze ici. Od nacionalistickih krugova u Beogradu, koji su pripremali scenario za Kosovo, Ivan Stambolic je u tom trenutku bio otpisan.

"Niko ne sme da vas bije"
"Evo sta se dogodilo: oni su se pripremili da, ako treba, miliciju gadjaju unapred pripremljenim kamenicama. To su i ucinili. Milosevic nije video sta se stvarno dogodilo. Bio je uzbudjen. Jedan stariji covek, rekao je: "Predsednice, biju nas!", sto nije bilo tacno, jer su upravo oni provocirali sukobe. Milosevic je reagovao kako bi to ucinio svaki drugi funkcioner, rekao je: "Niko ne sme da vas bije" i dodao: "Odrzavajte red sami". Da je to bilo unapred pripremljeno, videlo se i po tome koliko je ta recenica midijski eksploatisana i od nje napravljena maltene citava srpska politika. Ceo srpski narod se divio Milosevicu zbog te recenice, dok njegova milicija kasnije nije pocela da bije same Srbe po Beogradu i drugim mestima", kaze Azem Vlasi.

Slucaj Batuse

Milosevic je u to vreme i dalje bio na terenu zvanicne politike. Isto kao i Stambolic kasnije je "uleteo u neke glupe i apsurdne igre iza kojih se vidi goli sovinizam". To se najbolje videlo u slucaju Batuse. Gradjani srpske nacionalnosti okupili su se i zahtevali da se protera jedna albanska porodica, koja se tu doselila, gde je kupila imanje. "Bili smo protiv zahteva da se iseli ta porodica a Dragisi Pavlovicu, potpredsedniku Gradskog komiteta Beograda, dali su zadatak da dodje i obeca seljacima da ce se izgraditi fabrika. Upozorili smo ih da oni uopste ne traze fabriku, nego traze da se iseli jedna albanska porodica. To je bio prvi zahtev jednog monstruoznog projekta za etnicko ciscenje"

Milosevic je, posto su Srbi nastavili da grupno, po nagovoru, odlaze u Beograd, procenio da to pitanje ne treba da ostavi nekim nacionalistickim krugovima - Udruzenju knjizevnika u Francuskoj 7 ili Cosicu, nego da to treba da preuzme njegov stab CK. Kada je u junu 1986. godine Milosevic izabran za predsednika CK, preuzeo je neposredno "pokroviteljstvo nad svojim jurisnicima, takozvanim izvrsnim sekretarima za insceniranje i manipulacije sa kosovskim Srbima". "On je prvi zapoceo politicku operaciju odvajanja Srba i srpskih kadrova od pokrajinskog rukovodstva, od Albanaca na Kosovu", tvrdi Vlasi.

Posle "hladjenja" od Stambolica, na probu nacionalistickih krugova u Beogradu stavljen je Milosevic. Nagovoreni su Solevic i grupa da ga zovu na sastanak. Nisu medjutim pozvani pokrajinski i pristinski funkcioneri. "Zvao sam Milosevica i rekao da tako nesto na Kosovu ne dolazi u obzir - da se postavlja uslov da sastanku ne mogu prisustvovati pokrajinski i opstinski funkcioneri. Savetovao sam mu da dodje u zvanicnu posetu Kosovu i da, naravno, u okviru programa posete, razgovara sa ljudima i u Kosovu Polju. Rekao sam mu da treba da razgovara i sa Srbima i sa Albancima, a on mi je rekao da mora da dodje da ne bi oni dosli u Beograd i da se ne bi tamo napravila guzva", kaze Vlasi, i dodaje da je 20. aprila dogovoreno da Milosevic dodje na Kosovo.

Pripremljen scenario

"Nismo imali medijske mogucnosti da se suprotstavimo laznoj srpskoj propagandi, zato smo pozivali rukovodstvo Srbije, Jugoslavije i drugih republika da dodju na Kosovo", kaze Vlasi.

Milosevic se medjutim, uklopio u unapred pripremljeni scenario - da se medijski promovise samo Kosovo Polje i kosovopoljski sastanak. Zakasnio je na sastanak sa pokrajinskim rukovodstvom, gde su oni zeleli da ga informisu sa tendencijama Kosopoljaca, odlascima u Beograd... Nije bilo vremena za taj sastanak, pa smo otisli u salu gde je trebalo da se odrzi kosovopoljski skup. Tamo nismo nikog zatekli. Nakon izvesnog vremena dosao je Mitar Baljevic, koji je bio ukljucen u pokrajinske politicke strukture, "ali je fakticki radio nama iza ledja", i rekao Vlasiju i Milosevicu da ljudi nece da dodju jer je malo mesta.

"Imali smo informacije da oni pripremaju, nama iza ledja, sta ce i kako da govore. Obecano im je da ce sve to da proprati televizija i mediji. Milosevic je pristao da idemo u drugu salu, gde su uglavnom usli ljudi koji su bili pozvani. Glavne galamdzije ostali su vani, jer nisu imali pozive, pa su vrsili pritisak na strazare da udju unutra. Kako im nije bilo dopusteno, inscenirali su incident sa policijom", kaze Vlasi koji demantuje sve izvestaje da je policija prva pribegla sili.

Policija se, tvrdi Vlasi, samo gurala sa tom grupom nepozvanih ljudi koja je htela da provali unutra, jer su bili pripremljeni da govore, da promovisu jednu novu prljavu, velikorpsku politiku prema Kosovu i da dobiju podrsku Milosevica. Ali je to bilo zamisljeno i kao promocija Milosevica, "spasioca Srba na Kosovu". Nakon tog koskanja sa policijom, Solevic je dosao i rekao Milosevicu da milicija vani bije narod. Milosevic je izasao, iz znatizelje i Vlasi.

Potpaljivanje situacije
Vlasi smatra da je u Kosovo Polju Milosevic mogao da nastupi drugacije da je hteo da bude na pozicijama odgovornog politicara - koji zeli stabilizaciju stanja i resavanje problema. "Svesno je zauzeo kurs potpaljivanja situacije kako bi ostvario svoje ciljeve. Procenio je da tako moze da se ucvrsti na vlasti. Nije mario za realno stanje, za polozaj Srba na Kosovu niti je stvarno mislio da su Srbi ugrozeni. Srpski nacionalisti su zloupotrebili Kosovo za neke sire ciljeve koji ce se kasnije pokazati - za pokusaj ostvarenja velike Srbije", tvrdi Vlasi.
Prema njegovom misljenju, Milosevic tada nije spadao u krug duhovnih kreatora srpske politike. On je to samo iskoristio. Na tu kartu je igrao sve do 1989. godine kada je difinitvno ukinuta autonomija Kosova. "Posle toga, kao sto vidite, on i ne spominje narocito kosovske Srbe", smatra Azem Vlasi.

Uoci Osme sednice

"Upadom nahuskanih i nepozvanih, u sali je nastala atmosfera nevidjenog primitivizma i halabuke. Usledili su mnogobrojni nacionalisticki ispadi i vredjanja Albanaca. Zakljucili smo da se ako budemo govorili ogradimo od tih prljavih nacionalistickih ispada. Licno ne bih istrpeo da me izvizde, sto bi dovelo do eskcesa. Ostali smo po strani", objasnjava Vlasi "cutljivost" pokrajinskih funkcionera.

On kaze da je Milosevic dosao sa pripremljenim govorom i da je vec imao u vidu kako sastanak treba da protekne. "Dok smo sedeli, intervenisao je olovkom po tom tekstu. Pretpostavljao sam da ce se u govoru ograditi od tih antialbanskih nastupa". Medjutim, nije se ogradio, "amnestirao je skup sa svim prljavstinama koje su se cule".

Vlasi tvrdi da je svojim kanalima, kasnije saznao da se sa nastupom Milosevica, nisu slozili Stambolic, Dragisa Pavlovic i neki drugi. Smatrali su da je to dogadjaj koji moze da dovede do opasnog zaostravanja situacije. Milosevic je "kao covek koji stalno ima neki strah da mu je ugrozena pozicija i vlast, isao kasnije na pripremanje terena da se prvo obracuna sa njima dvojicom", sto se na Osmoj sednici i dogodilo.

Jedno od "nasjpornijih" odluka u to vreme je, prema tvrdnjama albanske strane, usvajanje ustavnih promena u Skupstini Kosova, 23. marta. 1989. godine. Vlasi tvrdi i da je oko toga bilo "manipulacija i to teskih". Bez obzira na protivljenje rukovodstva Kosova i Vojvodine, uslo se u proceduru za promene ustavnih resenja i u Srbiji. Nismo se slozili da se zadire u status pokrajina, a tokom javne rasprave na Kosovu, svi su listom bili protiv zadiranja u njegov status.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /