Otmicar u skripcu

Teofil Pancic

Krajnje je neuobicajeno na ovim prostorima da drzava izgubi sudski spor protiv pojedin(a)ca; ako se to nekad negde i desi, u pitanju je obicno neka "apoliticna" sitnica u kojoj je gradjanin (ne)pokorni uspeo da istera pravdu u borbi protiv nekog lokalnog velmoze. Takve presude su cak i koristile drzavi, jos za Brozovog vakta, da se pokaze kako Ju-rezim niposto nije totalitaran, i da gradjanin i samoupravljac na kraju uvek pobedjuje "otudjene centre moci", samo ako se malo potrudi...

Kada su skakljive teme u pitanju, uvek se znalo - tuzilac i sudija su, valjda zbog ustede, bili sjedinjeni u istoj osobi ili instituciji, a branilac je bio samo puki dekor, sitan ustupak burzoaskom formalizmu.

Presuda Vojkana Simica, sudije Prvog opstinskog suda u Beogradu, po kojoj ce, ako postane pravosnazna, Republika Srbija biti duzna da isplati po 120 000 dinara osmorici tuzitelja, izbeglica iz BiH i Hrvatske koji su u leto 1995. protivpravno liseni slobode, mobilisani i prisilno odvedeni u susedne drzave da se bore u tamosnjim srpskim (para)vojskama, utoliko predstavlja istorijski presedan. Sudsko vece se, izgleda, protivno antologijski lucidnom savetu pokojnog Marsala, "drzalo zakona kao pijan plota", i nisu ga mnogo interesovale politicke implikacije ovakve presude.

Svi se jos secamo vruceg leta '95. kada je Milosevic, u panici zbog velikih ratnih poraza njegovih prekodrinskih saveznika, resio da, kad vec ne sme neposredno da se ukljuci u ljuti boj, bar posalje Karadzicu i Marticu malo sveze zemljacke krvi u vidu izbeglica koje su se, jel'te, vec dovoljno nauzivale u obecanoj zemlji Srbiji. Sada i sud priznaje ono na sta je demokratska javnost upozoravala jos tada: da se nije radilo ni o kakvoj mobilizaciji, nego o obicnoj otmici. A to je teroristicki akt za koji se krivicno odgovara.

Pravni zastupnici privatnih tuzitelja okrutne "majke Srbije" ocekuju da ce, ako ovu presudu ne obore vise sudske instance, tradicionalno bliske sa Tamo Gde Treba, hiljade nesrecnika krenuti putem osmorice najodvaznijih. Ko ce platiti sve te silne odstete, i koliko je za to potrebno para? I sta kad se za primerom izbeglica povedemo i mi ostali, i tuzimo Drzavu (i Drzavnike...) za jesenje otmice iz '91. (iako "Srbija nije bila u ratu"), za razbojnicku otimacinu nasih para - narocito onih izrazenih u mrskim kapitalistickim valutama - za sramotu i porugu kojoj smo, zbog njihovog delovanja, bili izlozeni od celog sveta, itd.? Ko ce to da plati? Sirota Familija. Siromastvo je vekovno prokletstvo proletera, a narocito njihove avangarde.