Dileme americkog spoljnopolitickog establismenta o sirenju NATO

Henri Kisindzer je jedan od najzescih kriticara spoljnopolitickih vizija sadasnje administracije, dok Zbignjev Bzezinski strategijske vizije ocenjuje kao "previse parohijalne". "Za Ameriku je vazna stabilna i sigurna Rusija", kaze Volter Isakson

Dragan Bisenic

Americki ambasador u Moskvi iz vremena pada Berlinskog zida i sloma istocnog bloka potvrdio je u svojim memoarima da je nemacki kancelar Kol obecao Gorbacovu da NATO nece preci granice Istocne Nemacke nakon povlacenja i nestanka Varsavskog ugovora. Lideri zemalja bivseg komunistickog bloka obecali su tadasnjem sovjetskom vodjstvu da nece pristupiti NATO. Sva ta obecanja prekrsena su u protekle tri godine - zakljucuje u poslednjem broju americkog casopisa "The national interest" direktor za spoljnu politiku ruske drzavne televizije i clan uprave ruskog Saveta za odbranu i spoljnu politiku Aleksej Puskov, pitajuci se istovremeno da li to moze da znaci izazov Rusiji koji bi znacio uvod u novi "hladni rat". Isto pitanje postavlja se i pred americke spoljnopoliticke eksperte koliko i pred americku administraciju bas poslednjih nedelja, od helsinskog samita Klintona i Jeljcina, pa preko niza susreta generalnog sekretara NATO-a Havijara Solane s ruskim vodjstvom, sve do kraja maja kada se ocekuje konacni dogovor NATO-a i Rusije.

"Vazan dan za pregovore je 27. maj kada ce biti potpisan dogovor izmedju Rusije i NATO", kaze za "Nasu Borbu" direktor za evropska pitanja Saveta za nacionalnu bezbednost i savetnik americkog predsednika Klintona, Aleksandar Verzbov.

- Na sastanku u Parizu otvorena su nova pitanja o tome kako bi trebalo da budu primljeni novi clanovi. Izgledi za pregovore u ovom trenutku su "oblacni". Rusi izgleda da zele da pregovore zavrse u maju. Oni su odredili cak i datum - 27. maj za samit NATO-a i Rusije. Mi se necemo sloziti s tim datumom sve dok ne budemo imali tekst koji ce obostrano biti prihvatljiv. Pitanje je da li ce Rusi biti razumni i realisticni ili ce traziti previse. Mi smo razjasnili da prosirenje NATO nije pretnja, ali nismo spremni da pridruzene clanove cinimo gradjanima drugog reda, da bismo izasli u susret zaista preterenim brigama Rusa. Ostatak dokumenta, van vojnog, uglavnom je vec dogovoren. Verujem, stoga, da ce Rusi na kraju priznati da je njihov istinski interes da imaju partnerske odnose, a ne da se sami izoluju od Evrope, rekao je Verbzov u razgovoru koji je vodjen prosle nedelje u Vasingtonu.

Gospodin Verzbov je jedan od stratega "Partnerstva za mir" i na sadasnjem polozaju ostace do juna. Po Stejt dipartmentu moze se cuti da ga upravo to preporucuje i za novog americkog ambasadora u NATO.

Americka administracija, medjutim, ima niz kriticara pristupa Rusiji. Medju najistaknutijima je nekadasnji drzavni sekretar i dobitnik Nobelove nagrade za mir Henri Kisindzer. On veruje da prosirivanje NATO samo otezava odlucivanje u ovoj vojnoj asocijaciji i da se zamagljuje njena misija. Njome se zeli i zastita od Rusa i saradnja s njom, sto ce dovesti organizaciju u protivrecan polozaj. Jedan od mladjih i veoma popularnih analiticara Rusije, urednik u magazinu "New Yorker" i dobitnik Pulicerove nagrade 1994. za izvestavanje iz Rusije Dejvid Remnik, medjutim, Kisindzera ubraja u antirusko krilo koje nije spremno da Rusiju prihvati kao saveznika, ali bi volelo da bude bar stabilan rival.

Jedan od onih koji podrzava takvo razmisljanje je i urednik nedeljnika "Tajm" Volter Isakson. Isakson je autor vise knjiga, a poslednja od njih je kriticka biografija Henrija Kisindzera.

- Vaznost Kisindzerovih stavova je velika kako za svetsku diplomatiju, tako i za Sjedinjene Americke Drzave, kaze za "Nasu Borbu" Isakson, osvrcuci se na odnos SAD i NATO-a. "Veoma je opasno siriti NATO na nacin koji plasi Ruse. Americki interes je postojanje stabilne Rusije koja nece osecati pretnju. Da sam na mestu nekih ljudi u Klintonovoj administraciji, nisam siguran da bih tada ukljucivao u NATO neke zemlje koje vec imaju partnerski odnos sa Rusijom. To moze da postane veoma opasno. Nas nacionalni interes jesu i ljudska prava i demokratija i slobodno trziste, ali takodje za nas je bitno da postoji stabilnost kako bi sve to moglo da se razvija", istice Isakson.

Na sasvim drugu stranu svrstao se nekadasnji savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bzezinski. Bzezinski tvrdi da je sadasnja administracija nesposobna za stratesko planiranje.

- Savez za politicko planiranje Stejt dipartmenta to ne radi jer, u stvari, pise govore. Odeljenje za planiranje u Ministarstvu odbrane ne moze to da radi jer su mu vizije previse parohijalne, a Savet za nacionalnu bezbednost ne moze to da radi jednostavno jer ne moze - kaze Bzezinski, podsecajuci da je u njegovo vreme na celu posebno formiranog odeljenja za stratesko planiranje bio niko drugi nego autor vec cuvene teze o dolazecem "sukobu civilizacije" profesor Samjuel Hantigton.

Bzezinski je uveren da Rusija ne sme da strahuje od eventualne agresije NATO-a. "Ako se Rusija protivi ukljucenju Ceske ili Poljske u NATO, onda je to signal da bi ona zelela da prostre svoj geopoliticki uticaj i na ove zemlje. To je upravo ono sto te zemlje ne zele. To je ono zbog cega smo imali hladni i rat i ja nisam spreman da sada ispustimo to voce pobede - kaze Bzezinski u intervjuu za poslednji broj casopisa "Nacional Securitdz Studies Quarterldz".

Uprkos protivljenju Rusije, Bzezinski savetuje da u pregovorima s Rusima treba biti dovoljno istrajan i nepopustljiv, a Rusi ce na kraju vec potpisati. "Mi zelimo da prosirimo NATO i bicemo srecni da o tome potpisemo ugovor s vama ukoliko zelite da ga potpisete s nama. Uzmite ili ostavite", formulise svoj pristup Rusiji ovaj uticajni clan americkog spoljnopolitickog establismenta.

Kudikamo oprezniji su analiticari Bruking instituta, koji je redovni savetodavac americke vlade i njenih ministarstava. Autor poznate studije o americko-sovjetskim odnosima i kraju hladnog rata Rejmond Garthof podvrgava kritici gledista koja smatraju da bi trebalo iskoristiti trenutak ruske slabosti i napraviti sto pre ojacani antiruski vojni savez. "Upravo zbog toga mnogi u Rusiji se boje da je ovaj potez antiruska akcija od strane NATO-a i iznad svega od strane Sjedinjenih Americkih Drzava. Mnogi u Rusiji imaju antizapadne i narocito antinato strahove, sto proistice iz dugogodisnjeg hladnoratovskog razmisljanja. Ali, akcije Zapada u svakom slucaju opravdavaju ove sumnje. Linija koju zastupaju prominentni zapadni 'hladnoratovci' pobija zapadne argumente da je sirenje NATO u ruskom interesu", pise Gerthof.

On postavlja i pitanje troskova sirenja. O tome je krajem nedelje govorio americki ministar odbrane Vilijam Koen. "Izdaci se krecu od 25 do 37 milijardi dolara za 13 godina", precizirao je Koen govoreci pred kongresmenima. Za SAD ti izdaci bice podnosljivi, 150 do 250 miliona dolara godisnje. To je veoma malo prema cifri od 6,5 milijardi dolara koliko ce SAD potrositi na svoje angazovanje u Bosni do povratka americkih trupa sledece godine", rekao je Koen.

Odnos prema sirenju NATO za mnoge nije samo usko vojno pitanje, nego je i deo jednog sirokog politickog stanovista o odnosu nacionalne drzave i mogucnosti opstajanja supranacionalnih organizacija. Bivsi potpredsednik Nacionalnog obavestajnog Komiteta CIA i istrazivac RAND korporacije Grejam Foler u svom clanku o prevazilazenju granica iznosi tvrdnju da slom vise drzava sada vodi u prvu fazu novog ciklusa integracije drzave. "Nove etnicke drzave brzo ce uvideti da samoopredeljenje ili suverenost nisu dugorocni odgovor koji im je potreban. Stoga, brzo ce uci u aranzmane s drugim drzavama ili narodima", pise Foler ukazujuci na americke teskoce u prihvatanju separatizma.

Bezbednosne inicijative, inicijative o regionalnoj ekonomskoj saradnji proisticu iz takve filozofije. Inicijativa o saradnji u jugoistocnoj Evropi (SECI) jedan je od takvih programa. Na pitanje da li je SECI povezan s idejom Partnerstva za mir, Aleksandar Verzbov kaze: "SECI vidimo kao deo strategije saradnje i stabilnosti u balkanskom regionu, cemu moze da doprinese i "Partnerstvo za mir". To su paralelni delovi sire strategije integracije u Evropi."