Nedeljna, 27. april 1997. |
Zapadno vidjenje istocnih problemaKriza u procesu tranzicijeDa li je tranzicija na evropskom istoku zavrsena? Da li su problemi tranzicije od privrede socijalistickog tipa ka kapitalizmu toliko specificni da ih nikakva dosadasnja, socioloska i ekonomska, literatura ne moze objasniti? Strani ekonomisti slazu se u jednom: da treba ojacati ulogu (neideologizovane) drzave u procesu drustvenog i privrednog prestrukturiranja Politika i ideologija ostavile su zemljama evropskog Istoka u nasledje brojne probleme koji danas usporavaju zeljene reforme i razvoj. To su pre svega: kriza bankarskog sektora, skupa i neefikasna industrijska restrukturacija, ogroman porast socijalne nejednakosti i drustvenog raslojavanja, ulaganje krajnje nestabilnog stranog kapitala sumnjivog porekla. Minula godina je, ocenjuje francuski "Monde" u jednoj skorasnjoj analizi, bila izuzetno bolna za istocnoevropske zemlje. Albanija je potonula u haos pod teretom nekontrolisanih finansijskih spekulacija i prezivelog politickog sistema. Bugarska, koja je lose pocela svoju ekonomsku tranziciju, prolazi kroz veliku finansijsku krizu. Rusiji je privremeno obustavljen "istorijski kredit" od 10 milijardi dolara MMF-a, a odmah zatim u zemlji je usledio trend opsteg neplacanja. U gotovo citavom istocnom regionu porastao je kriminal, demografski indikatori su sve gori.
Drzava bez funkcijaCak i u grupi najrazvijenijih zemalja situacija nije bila ruzicasta, zakljucuje "Monde". Opsteprisutna inflacija sprecava predvidjeni rast nacionalnog dohotka. Madjarska koja je prva imala trend ekonomskog rasta posle soka tranzicije, suocila se sa recesijom. Ceska republika placa sada cenu kasnjenja strukturalnih reformi, sto ima za posledicu niz finansijskih skandala i likvidaciju banaka.Socijalisticke ekonomije imale su predimenzioniran industrijski sektor, po pravilu nekonkurentan. U mnogim drzavama i danas banke daju kredite za neprofitabilne programe, odrzavajuci vestacki u zivotu industriju i dovodeci same sebe na ivicu propasti. Njihova likvidacija ugrozava stednju i neminovno dovodi do porasta nezaposlenosti u trenutku kad se zatvore preduzeca kojima nema vise ko da daje kredite. Kriza u Istocnoj Evropi nece biti prevazidjena dok institucija drzave ponovo ne stekne vecu uverljivost i autoritet, pise francuski "Figaro". Najveci broj zapadnih ekonomista slaze se da je u procesu tranzicije ka trzisnoj ekonomiji uloga drzave ogromna. Ali ta drzava je u zemljama Istoka danas veoma slaba a cesto i svesno potcenjena u ime tzv. deetatizacije privrede. Najpre je potrebno napraviti razliku izmedju drzave koja kanalise privredne tokove, i drzave koja kontrolise i organicava te tokove (kakve su po pravilu bile drzave socijalistickog Istoka). Da bi privatni sektor imao prioritet, ali da bi bio i produktivan za ekonomiju u celini, potreban je paket zakonodavnih propisa koji regulisu budzet, poreze, socijalnu zastitu itd. Kriza drzave je gotovo sinonim za krizu demokratije, smatra Misel Kamdesi, generalni direktor MMF. "Demokratija pociva na dobrovoljnom pristanku gradjana da placaju poreze i da prihvataju ulogu drzave kao skupljaca poreza." Bez ovih funkcija drzava moze postati podstrekac anarhije ili zagovornik diktature. Slucaj Albanije pokazuje sa kojom se brzinom rusi jedna drzava koja se odrekla svojih osnovnih funkcija i obaveza." Sve dok drzava ne bude konsolidovana, ceo istocnoevropski region ostace plodno tle "primitivne akumulacije kapitala", sto podrazumeva bogacenje pojedinaca ili grupa, na margini drustva, a na racun drzave.
Saroliki motivi privatizacijeIstocna Evropa predstavlja zanimljiv i raznovrstan spektakl, narocito kad je u pitanju fenomen tzv privatizacije i prilagodjavanja normama koje postavlja Evropska unija.Prvi put se u ovim zemljama barata terminima kao sto su trziste kapitala, berzansko trziste, privatizacija drzavne svojine. Modeli privatizacije na Istoku variraju od zemlje do zemlje: u Poljskoj je, na primer, 54 odsto velikih preduzeca jos uvek u drzavnom vlasnistvu. U Rusiji ih je u drzavnom vlasnistvu ostalo najmanje 34 odsto. dok taj broj u Madjarskoj iznosi 42 odsto a u Ceskoj 40 odsto. U istocnoevropskim zemljama, uopsteno gledano, postoje tri najcesca modela privatizacije: prvi je prodaja preduzeca investitorima, koji je najuobicajeniji u Madjarskoj (40 odsto) a najnepopularniji u Rusiji (nula odsto) i u Poljskoj 5 odsto. Drugi je model otkupljivanja preduzeca od strane zaposlenih putem vaucera, koji uopste nije prihvacen u Ceskoj ali je zato vrlo popularan u Rusiji (55 odsto). Treci model je distribucija kupona koja je veoma uobicajena u Ceskoj (50 odsto), u Rusiji uhodana u slucaju 11 odsto preduzeca i sasvim neprihvacena u Madjarskoj: tamo nijedno preduzece nije privatizovano po ovom modelu.
Z. Banjac
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |