Milan Beko, ministar za ekonomsku i vlasnicku transformaciju u Vladi Srbije

U prvom krugu transformacije preduzeca predvidjeno je da gradjani realizuju svoja prava na besplatne deonice, i gotovo celokupni drustveni kapital bice srazmerno rasporedjen na oko cetiri miliona gradjana. Privilegije koje zakon afirmise kroz popust odnose se na godine radnog staza, a ne na raspolozivi kapital

Tanja Jakobi

Iduce nedelje Zakon o vlasnickoj transformaciji dobice svoju konacnu formu, a javnost Srbije bar deo odgovora o ozbiljnosti namere vladajuce partije da sprovede reforme. Tekst Radne verzije zakona prosao je kroz gusto sito politickih, ekspertskih i sindikalnih kritika i pobrao razlicite ocene: od onih da je neprihvatljiv i da pati od nepopravljivih mana do umerenih u kojima se trazi izmena pojedinih clanova zakona. Za razliku od nekih drugih projekata Vlade Srbije, zakon je i kod oponenata i kod onih koji su ga podrzavali prihvacen kao dokument o kome vredi razgovarati, a ministar za ekonomsku i vlasnicku transformaciju Milan Beko, koji je u Vladu usao kao nestranacka licnost, osporavan je u opozicionim krugovima manje nego u dnevnoj stampi, koja ga je prozivala zbog privatizacije drustvenog preduzeca "Rapid".

Ministar Beko u intervjuu "Nasoj Borbi" govori o svom vidjenju sprovodjenja zakona, izazovima ministarskog mesta i odgovara na strahove javnosti da bi drustvena preduzeca mogli otkupiti novi bogatasi.

Svetozar Krstic, potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je da postoji gotovo potpuni konsenzus oko toga da privatizacija mora biti obavezna i da se nada da ce i SPS to prihvatiti. Da li ce u drugu radnu verziju zakona o vlasnickoj transformaciji biti uneta takva sustinska izmena, ili ce zakonski tekst biti menjan samo u tehnickim detaljima?

- Nema konsenzusa koji je "gotovo potpun" ako u njemu ne ucestvuje SPS. Oni su partija na vlasti i oko toga treba biti objektivan. Privatizacija je toliko neophodna da gotovo da je svejedno da li je u zakonu obavezna ili neobavezna. I tek oko te cinjenice kao i nuznosti sprovodjenja dubokih reformi u ekonomiji, postoji konsenzus.

Posto smo javnu raspravu priveli kraju, sve znacajne primedbe na zakon koje su dosle bilo od strane sindikata, politickih partija, ili eksperata, cemo sistematizovati i javno predstaviti. Nakon toga, a to ce biti u prvim danima maja napravicemo konacnu verziju zakona koju cemo predloziti Vladi na usvajanje, a odmah potom i Skupstini.

Ne zelim da prejudiciram konacna resenja, ali prihvatam obavezu da javnost bude upoznata sa konacnom verzijom teksta zakona, pre njegovog usvajanja. Znacaj ovog zakona prevazilazi nase licne i profesionalne sujete, moje i clanova ekspertskog tima, pa cemo uvaziti sve dobre izmene koje bi zakon ucinile efikasnijim.

Ono sto mogu da kazem je da ce konacna verzija biti jednostavnija i za razumevanje i za sprovodjenje, posebno sa stanovista pojedinaca, ucesnika u privatizaciji.

U svim dosadasnjim istupima insistirali ste samo na "sargarepi" u zakonu, odnosno na poklonu od 14.000 DEM. Na sastanku u Sindikatu Beograda mnogo vise paznje izazvala je vasa najava da ce u prvoj fazi privatizacije biti otpustanja. Da li se to odnosi samo na preduzeca pod ingerencijom Vlade (ona koja ce se transformisati po posebnim vladinim programima i drzavna preduzeca) ili smatrate da ce se sama preduzeca u procesu transformacije oslobadjati viska radnika?

To nije bila moja najava na sastanku u Sindikatu Beograda vec deo odgovora na jedno od postavljenih pitanja. Da se ne bi dalje pogresno interpretiralo pojasnicu. Svaka privatizacija vodi u prestrukturiranje preduzeca. Interes novih vlasnika je da preduzece maksimizira profit izmedju ostalog i racionalizacijom troskova. I to ce se desiti i kod nas kao sto se svakodnevno desava u svim razvijenim ekonomijama. Ako hocemo da dobijemo zdravu ekonomiju nasim firmama moramo dati sansu da posluju sa optimalnim brojem ljudi i ocekujemo da ce biti i otpustanja.

Oko ozdravljenih preduzeca stvorice se potreba za novim firmama koje ce se ukljuciti u podelu rada. U medjuvremenu Vlada ce delovati svojim socijalnim programom i usmeravati sredstva na saniranje te privremene situacije. Ministarstvo za rad boracka i socijalna pitanja vec intenzivno radi na tom programu i on je vazan komplementarni dokument zakonu o svojinskoj transformaciji.

Da li se slazete sa procenom Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, da bi firme trebalo da otpuste 500 000 radnika ako zele da rade efikasno?

- Nije mi poznata takva procena Instituta, ali mislim da je tokom sankcija gotovo cela nacionalna ekonomija pretvorena u skupu socijalnu politiku. Sada, sprovodeci ovaj zakon o privatizaciji i reforme, tu socijalnu politiku treba da pojeftinimo. Drzava treba da preuzme te obaveze, a preduzecima da prepusti da se bave ekonomijom.

Kada ce po vasem misljenju preduzeca i prakticno uci u proces privatizacije, s obzirom da bi zakon trebalo da pocne da se primenjuje tek od jula i da su za taj posao potrebne opsezne pripreme?

- Procesu privatizacije preduzeca prethodi donosenje programa transformacije i izrada procene vrednosti koju mora da verifikuje direkcija u sastavu ministarstva. Taj deo traje u proseku dva meseca. Kad to uzmemo u obzir ocekujem prve transformacije od jeseni.

U nekoliko navrata rekli ste da ce sam proces privatizacije biti komplikovan i da cete uraditi posebne praktikume i raditi na programu edukacije preduzeca. Da li je vase ministarstvo kadrovski spremno da odradi praktican deo posla oko sprovodjenja privatizacije?

- Moje ministarstvo osnovano je pre dva meseca i paralelno radimo vise programa. Pored toga i kadrovski se popunjavamo. Trenutno imamo 11 zaposlenih i ocekujemo dolazak jos troje novih kolega. U jeku privatizacije ocekujemo da ce ministarstvo uz stalne saradnike angazovane na sprovodjenju ovog zakona imati oko 120 clanova.

I sami ste ucestvovali u privatizaciji jednog drustvenog preduzeca, doduse po sada vazecem republickom zakonu. Nedavno su se u pojedinim listovima pojavili tekstovi u kojima se tvrdi da je "Rapid" privatizovan bez dinara. Mozete li da objasnite tok i detalje te privatizacije?

- Prva faza privatizacije "Rapida" obavljena je pre vise od godinu dana u skladu sa zakonom i procenom republicke Agencije. Ugovorom o dokapitalizaciji koji je overen od strane saveznog ministarstva za trgovinu predvidjeno je da se 11.5 miliona DEM uplati tokom sledece tri godine.

Do danas je uplacena jedna trecina tih sredstava koja je upotrebljena za kupovinu robe, adaptaciju dela poslovne zgrade, kupovinu voznog parka za distribuciju, kompjuterske i druge opreme. Najvaznije je da smo firmi koja je prezivljavala iskljucivo od izdavanja vlastitog prostora vratili komercijalne funkcije i da do danas niko od zaposlenih radnika nije otpusten.Tim ugovorom drustveni kapital u preduzecu sveden je na nesto manje od 48 procenata.

U drugoj fazi "Medtrejd" je otkupio preostali drustveni kapital sa obavezom da otplatu izvrsi u roku od sledecih pet godina kao sto zakon predvidja. Inace, ovo je bio prvi projekat znacajnog stranog ulaganja u Srbiju nakon ukidanja sankcija.

Pre nego sto ste dosli na mesto ministra, protiv Agencije za procenu kapitala, pokrenuli ste spor zbog procene "Rapida" s kojom se ne slazete. S obzirom da ce Agencija po novom zakonu preci u jurisdikciju vaseg ministarstva kako cete resiti ovu konfliktnu situaciju? Da li cete i na koji nacin razdvojiti ingerencije koje imate kao ministar od privatnih vlasnickih interesa?

- Tacno je da smo pred sudom pokrenuli spor protiv republicke Agencije zbog neslaganja sa visinom procene. Da ne bismo zadrzavali proces privatizacije mi smo postupili i poceli otplatu po resenju Agencije nadajuci se da cemo spor na sudu dobiti, a svoje preostale rate uskladiti sa vec uplacenim iznosom.

Konflikt o kome pricate je to samo na prvi pogled jer stvar je kao sto vam je poznato na sudu, a za sudove nisam nadlezan. Inace sa direktorkom Agencije za procenu kapitala sa kojom intenzivno saradjujem na zakonu o svojinskoj transformaciji, od momenta mog dolaska u Vladu Srbije o "Rapidu" nisam progovorio ni rec.

Ako sud uvazi nas zahtev i ponisti resenje Agencije, ona ce postupiti kao sto je to radila u svim drugim slucajevima i zalice se, pretpostavljam, Vrhovnom sudu. Taj automatizam necu spreciti.

Za jugoslovenske prilike sa 36 godina ste veoma bogat covek. U javnosti je prisutan strah da ce upravo ljudi koji u ovom trenutku poseduju veliki novac jeftino otkupiti drustvena preduzeca. U vasem slucaju takva bojazan bi mogla da bude opravdana tim pre sto kao ministar raspolazete viskom informacija?

- Sustina i sadrzaj zakona diskvalifikuju takve bojazni. U prvom krugu transformacije preduzeca predvidjeno je da gradjani realizuju svoja prava na besplatne deonice, i gotovo celokupni drustveni kapital bice srazmerno rasporedjen na oko cetiri miliona gradjana. Privilegije koje zakon afirmise kroz popust, odnose se na godine radnog staza, a ne na raspolozivi kapital.

Nadalje, predvideli smo da promet akcijama koje su besplatno stecene moze poceti nakon isteka odredjenog vremena. Prvo, da novi vlasnici ne prodaju preterano jeftino ono sto su dobili besplatno, pre nego sto vide koliko akcije mogu da doprinesu njihovom porodicnom budzetu. A drugo, da bi zastitili preduzeca da se akcije za male pare ne koncentrisu u rukama relativno malog broja ljudi koji raspolazu novcem, ali ne i znanjem da vode odgovorno poslovanje firme.

Jednostavno ne zelimo da neko prodaje akcije iz nuzde, vec kad se nakon konsolidacije trzista pocnu postizati iodgovarajuce cene.

Kad prodje taj period vremena, akcije ce se u skladu sa ponudom i potraznjom na trzistu vremenom koncentrisati u rukama zainteresovanih firmi i pojedinaca. Koncentracija i ukrupnjavanje kapitala je prirodan proces u trzisnoj ekonomiji.

Ljudima sa kapitalom vise odgovara trenutno vazeci zakon po kome se transformacija drustvenog kapitala realizuje po formuli "koliko kapitala, toliko kapitalizma".

S obzirom na izrazito visok stepen javnosti u sprovodjenju vlasnicke transformacije preduzeca, javnost ce biti upoznata sa novom vlasnickom strukturom preduzeca. Uz sve gore receno, visak informacija s kojima raspolazem mi ne pomaze.

U svim istocnoevropskim zemljama ministri za privatizaciju otisli su pre kraja mandata praceni skandalima i optuzbama da su uzimali provizije u prodaji drzavnih preduzeca. Da li verujete da se tako nesto moze dogoditi i vama?

- To se nece dogoditi. Prihvatio sam da dodjem na ovo mesto da bih pomogao u kreiranju i sprovodjenju reformi i zbog toga privremeno napustio ugodan i komforan polozaj direktora uspesnog preduzeca u kome sam bio sklonjen od ociju javnosti.

U ovom vremenu rehabilitacije ekonomije svi bi trebalo da imamo svoju ulogu, a ja sam svoju prihvatio. Niposto i ni na koji nacin necu dozvoliti da se kompromitujem. Prihvatajuci ovo mesto bio sam svestan njegove delikatnosti, pa sam tim pre i spremniji da se izlozim sudu javnosti.

Da li ste spremni da javnosti stavite na uvid spisak imovine koji posedujete u ovom trenutku, i isti takav dokument na kraju vaseg mandata?

Slozicete se da je takav cin uvek licno neugodan, ali onog momenta kad to bude propisano, ja cu to uraditi. Van toga, to bi bila cista demagogija. antrfile