Pogled popreko

"Sve srecne porodice lice jedna na drugu, a svaka nesrecna porodica - nesrecna je na svoj nacin."

(L. N. Tolstoj)

Pise: Nikola Burzan

Ovi "takozvani nezavisni" mediji bas su se izbezobrazili: ne daju coveku, glavi jedne srecne familije, da na miru provede obican porodican vikend, stalno su mu na tragu, za petama, prate ga, denunciraju, spijuniraju! Te "misteriozni vikend", te "inkognito", te kako (i zasto?!) jedan zvanicni (visoki!) moze da vikendise privatno?! Cine upravo ono za sta ce, po "Radinom zakonu" (o zastiti drzave), debelo odgovarati: mesaju se u privatni zivot gradjanina - pojedinca, maltene samo sto ne vire kroz kljucaonicu spavace mu sobe!

Zar "takozvani nezavisni" ne znaju za (ovdasnje) pravilo: ono sto rezimski mediji nisu objavili, nije se ni dogodilo!? Ako, dakle, nisu javili da je predsednik Milosevic minuli vikend proveo u Atini - a oni, podrazumeva se, najbolje znaju kud se krece i sta (im) radi Predsednik - onda doticnog vikenda nije ni bilo! Svojim citaocima, gledaocima i slusaocima uskratili su jednu normalnu (obicnu ili neobicnu - prosudite sami) informaciju i prepustili ih na milost i nemilost onih sto preferiraju "takozvane nezavisne" da im prepricavaju i traciraju sta (im) radi Predsednik Republike (Srbije, zasad).

A nikakvih "misterija", zapravo, nije ni bilo, sve je teklo normalno, kako i dolikuje jednoj srecnoj srpskoj porodici. Tata je (konacno!) primio platu, pa odlucio da familiju "izvede". Kuda? U Karadjordjevo? "Ne, tamo ti dolazi onaj uobrazeni Tudjman" - kaze mama. U Dobanovce? "Ne, tamo dovodis onog razmetljivog Karadzica" - opet ce ona.

- Nismo odavno bili DOLE, u down-town. Mogli bismo...

- Mama mia! - ushicemo povika cerka.

- Kakva "Mamma mia"! Ti nisi normalna! - usprotivi se sin.

- U pravu si, sine! Iz razumljivih razloga! - slozi se tata.

- A i ovi novi beogradski fasisti organizuju nekakve maratone, posten svet ne moze ni ulicom da prodje! - dopuni ga mama. - Malo im je bilo tri meseca rusilackih fasistickih demonstracija!

I bas tada zazvoni telefon. "Koja li je ovo budala u ovo doba"?! - rece tata podizuci slusalicu. "A, ti si, Milane! Dobro sam. Dogovaramo se za vikend... Ti si uvek pun ideja..."

- Naravno - Atina! Moja vikendica vas spremna ceka!

- Kakva, bre, tvoja vikendica?!

- Pa, Ambasada! Dobili ste nove PLAVE pasose. Ti, kao najzasluzniji za ovu i ovakvu Jugoslaviju, broj 1, Mira broj 2... Zasto ih ne biste isprobali? A, usput, mogao bi da proveris kako je onaj crnogorski svercer dobio kredite i pored svih mojih intervencija da mu ne daju ni centa!

- Al' vam je boja! - progundja mama prevrcuci nove pasose.

- Ideja ti je super. Hvala ti, Milane. I izvini za ono malopre... Nisu cuo? Jos bolje. I ne treba bas sve da cujes...

I tako srecna familija iznajmi avioncic i poce da se pakuje. Ali, sin nece: "Moze samo pod uslovom da ja vozim!"

- Nemoj, sine, to je mali avion i prespor je za tebe i tvoje sposobnosti - odvraca ga mama. - Tata ce ti kupiti veci, nadzvucni, cim primi novu platu! Uostalom, dobro znas da tvoj tata ne prihvata nicije i nikakve ultimatume! I posto je svako ostao pri svome, krenuse samo njih troje. Uredno su, kao i svi gradjani SRJ, platili aerodromske i izlazne takse (racun za avion platice Saveznoj vladi u 30 godisnjih rata), prosli carinsku i pasosku kontrolu (morali su, bilo je to privatno putovanje!), i - eto ih u Atini! Lepota bozja! Sta je sad tu "misteriozno"!? Svaki gradjanin ove zemlje ima pravo da putuje kud zeli i kako zeli. Oni su izabrali prijateljsku Grcku. Nece, valjda, u Crnu Goru, kod onog mafioza?! Dok je on tamo, pravi i posteni Srbin nece krociti na njegovo primorje! Nek' tamo letuju Italijani, Austrijanci, Nemci, Englezi i ostali antisrbi i domaci izdajnici! Vikend srecne familije oznacio je turisticku destinaciju ovog leta: ajmo, ajde, svi u Grcku!

- I sta ti kaze Pangalos: zasto je dao kredite onom crnogorskom fasisti? - pita ona, sutradan, njega.

- Zamisli, molim te: s njim je razgovarao dva i po sata, vodio ga na rucak, sve najlepse o njemu govori! A za mene nije imalo ni pola sata! Cak me ni picem nije ponudio!

- Ju, svasta! A i ti imas neke velike prijatelje! A ostali?

- Koji, bre, ostali?! Micotakis pobegao na Krit, a Simitis u Nemacku! Nego, da ostanemo jos koji dan, mozda ce se vratiti?

- Ja ne mogu! Moram u Zagubicu! Znas da stvaram snazan blok levih snaga za borbu protiv srpskih fasista!

- Bas si im dobro ono u Brusu odbrusila! Nabrusimo kose! Imamo podrsku ruskih komunista. Perosevic je o tome razgovarao sa Zjuganovim i u izgledu je formiranje nove Kominterne!

- Ju, pa to je ono pravo! Dodji da te poljubim! Al' cemo srediti ove fasiste! Ali, i ti moras kuci, dolazi ti Klajn!

- Ma, ko ga sljivi! Jesi li procitala sta je izjavio: srpske i hrvatske izbeglice po principu reciprociteta treba da se vrate - TAMO ODAKLE SU DOSLI! Znaci, u p...m...! Ja njemu lepo isporucio i Slavoniju i Baranju, a on meni tako! Bull shit!

- Nemoj da se sekiras! Primeni i ti reciprocitet i lepo mu reci da i on ide odakle je dosao, pa smo kvit! Nego, idemo mi kuci: svoja kucica, svoja slobodica!

- Lako je tebi u Zagubici, a meni se stalno motaju po glavi one provokativne De Golove reci: "Samo za vreme rata moze se vladati kao sto dolikuje!" Sta da radim, kako da vladam?

- A borba protiv srpskih fasista? A kosovo?!

- Znaci, neka bude borba neprestana! - povikase uglas oboje...

I tako je, eto, protekao jedan obican vikend jedne srecne srpske porodice. Bez "misterija"! Bilo, pa proslo. U stvari, nije se ni dogodilo: sve su izmislili "takozvani nezavisni"...

A da li je Tolstoj bio u pravu - procenite sami...