Kako pobediti rak

U medicinskoj literaturi opisan je slucaj kada je austrijski lekar Cajlern- Aspang izlecio rak koze kod kokoske, mazuci ga usitnjenim tkivom embriona samih kokosaka. Nesto slicno preduzeo je u Novokuznjecku Sergej Rodionov. On je tesku formu raka koze, uz saglasnost pacijentkinje, tretirao usitnjenim tkivom embriona coveka (ne treba da pominjemo koliko ih ostaje u ginekoloskim ordinacijama). Efekat je bio cudesan: rak je nestao

Lekari novosibirske privatne klinike "Bioterapija", u Akedemgorotku, primenjujuci najnovije preparate i metode, povratili su u zivot vec desetine ljudi koje je sudbina vezala za strasnu rec: onkologija.

"Rak nije bolest - to je obicna bioloska pojava. Istrazivanja procesa obrazovanja zlocudnih tumora potvrdili su teorijsku pretpostavku: to je somatska embriogeneza, nauci poznata pojava" - kazu lekari ove klinike.

Stvar je u tome da celija coveka cuva u svom informacionom disku, kao kompjuter, ne samo program savremenog razvoja, vec i proslih epoha, kada se formirala mnogoobraznost zivota. To su stari, davno zaboravljeni fajlovi, oni ne rade aktivno, cute, ali pamte mnoge arhaicne nacine deljenja i razmnozavanja celija koje je covek izgubio u procesu evolucije. Na celiju, tokom njenog zivota, deluje mnogo sta: toplota, hladnoca, hemijski reagensi, virusi, bakterije, napadnuta je sa svih strana i ona, braneci se, ukljucuje unutrasnji mehanizam za regeneraciju, da bi revitalizovala svoje zivotne funkcije. Ako u tome ne uspe, celija moze nastradati i tada biva eliminisana iz organizma, a na njenom mestu se obrazuje druga, nova. Medjutim, desava se (a to su ta cik-cak kretanja evolucije) da celija jos nije uginula iako su regeneracioni resursi u njoj vec iscrpeni. I ona, s obzirom da se ne moze regenerisati prirodnim putem, "izvlaci" iz memorije stare "fajlove" - davno zaboravljeni nacin reprodukcije nizih organizama. Takva celija, u borbi za opstanak, postaje, uz citav niz drugih celija, "zariste rata"; zapocinje nezaustavljiva deoba koja reprodukuje nize forme zivota, nesvojstvene coveku. Pojavljuje se tumor koji raste, a zatim se, kada dostigne kriticnu masu, raspada i male celije-ubice pocinju da cirkulisu po organizmu, stvarajuci nova zarista bolesti. To i jeste somatska embriogeneza - razmnozavanje celija bespolnim putem.

Svi pokusaji savremene medicine da izadje na kraj sa ovom uzasnom pojavom ostali su bez uspeha. Ako posle operacije tumora ostane samo jedna celija, ona ce nastaviti zapoceti program. Zracenje je vec, ma koliko opasno za zdrave celije, postalo bezopasno za zlocudne tumore. Hemijski preparati deluju samo na celije koje se dele, a u tumoru ima i onih koje "miruju". Kad se zavrsi hemijska terapija, one ce poceti da se dele.

Kako onda pobediti rak? Onkolozima je jasno jedno - metod borbe krije se u samoj prirodi raka u traganju za njegovom ahilovom petom.

Sta ako prizovemo u pomoc cudotvorne sile zivota koji se tek formira? Jer, masa covekvog embriona (visi organizam) raste desetinu puta brze od tumora (nizi organizam). Osim toga, proces rasta embriona odvija se, po pravilu, bez odstupanja: posebne materije koje organizam proizvodi - fetalne belancevine - ne dopustaju celijama da odstupe od programa. U medicinskoj literaturi opisan je slucaj kada je austrijski lekar Cajlern-Aspang izlecio rak koze kod kokoske, mazuci ga usitnjenim tkivom embriona samih kokosaka. Nesto slicno preduzeo je u Novokuznjecku Sergej Rodionov. On je tesku formu raka koze, uz saglasnost pacijentkinje, tretirao usitnjenim tkivom embriona coveka (ne treba da pominjemo koliko ih ostaje u ginekoloskim ordinacijama). Efekat je bio cudesan: rak je nestao.

Na Zapadu se fetalne belancevine koriste u dijagnostici raka: ako je njihova kolicina u krvi pojacana, onda se sa velikom verovatnocom moze govoriti da postoji neki tumor. U centru "Bioterapija" fetalna belancevima se koristi sa drugim ciljem: naime, tumor, koji se nalazi u neprijateljskoj sredini, okruzuje sebe zastitnim receptorima koji opet proizvode embrionalne belancevine. Imuni sistem coveka, s druge strane, pocinje da proizvodi antitela koja se vezuju za neprijateljske belancevine i taloze na receptorima, tako da se na povrsini tumora stvara debela opna "antigena-antitela". Receptori tako ostaju zatvoreni za napade imunog sistema, te druge celije-borci vise ne mogu prodreti u njega. Ali cim fetalna belancevina, koja je takodje antigen, dospe u organizam, antitela oslobadjaju receptore i krecu u borbu sa njom. Receptori ostaju nebranjeni, imuni sistem iz sve snage krece na tumor i on se tako reci u tren oka, raspada.

Istina, na mnoge maligne tumore, cak i na tako ceste melanome i sarkome, fetalna belancevina ne deluje. Za takve slucajeve u "Bioterapiji" primenjuju druge metode. Jedna od najefikasnijih je hipertermija - zagrevanje tela i unutrasnjih organa do temperature 45 stepeni. Jos ranije je utvrdjeno da celije tumora umiru na temperaturi od 43 stepena. Ali hipertermija je opasna kako za rak, tako i za pacijenta, te se primenjuje, tek nakon temeljne pripreme. Ovaj metod je efikasan za onkopatologiju linfnog sistema, melanome, neke vidove sarkoma, rak mlecne zlezde.

Lecenje citostaticima, jakim otrovima, komplikovano je jer je tesko odrediti dozu koja ce unistiti tumor, a da ne povredi pacijenta. Osim toga, hemijskim preparatima se napadaju samo celije koje se dele, dok one koje miruju, ostaju postedjene. Da bi citostatik dospeo u tumor ovde primenjuju poseban preparat - derinat. To je jednoipoprocentni rastvor DNK natrijeve soli koji se dobija iz mlecca kecige i morune. On ima sposobnost da se sjedinjuje sa svakim citostatikom i da se ustremljuje upravo tamo kuda treba - u tumor. U vezi sa derinatom citostatik nije opasan po organizam, a u samom tumoru on se oslobadja od citostatika i ovaj moze efikasno da deluje. Celije tumora ne uspevaju da se prestroje i bivaju unistene.

Lekari ovog centra saradjuju sa Medjunarodnim institutom bioloske medicine i razradjuju perspektivne metode lecenja jos nekih teskih oboljenja: skleroze, miastenije, degenerativnih oboljenja mozga, epilepsije, dijabetesa. Sto se tice statistickih pokazatelja rezultata lecenja na onkologiji, oni izgledaju ovako: 42 odsto imaju punu ili delimicnu remisiju; kod 25 odsto pacijenata doslo je do stabilizacije procesa ili do umanjenja broja zarista. Samo kod 12 odsto lecenje nije dalo efekta.

Priredila: Miroslava Pecovic