Zapisi iz mracnih vremena

Tamo gde nista nije sveto, a najmanje ljudski zivot, gde je kao vrhovno pravo priznato i sprovodjeno pravo jaceg, nasilje je naslo svoje bezbedno utociste. A onda se dogodilo ono sto je neizbezna posledica, pravilo bez izuzetaka, kada se pribegava sili kao metodu razresavanja konfliktnih situacija: nasilje, to cudoviste sa hiljadu lica, izmaklo je nadzoru svojih tvoraca i okrenulo se protiv svojih gospodara

Pise: Filip David

Pogibija prvog po rangu srpskog policajca od ruke maskiranog ubice u ponocnim satima u jednoj beogradskoj kafani, ostala je obavijena misterijom. No, poruka koja iz tog nasilnickog cina stize jeste da su politika i kriminal nerazmrsivo isprepleli medjusobne veze i da od sveprisutnog nasilja niko nije postedjen, bez obzira na mesto u drustvenoj, politickoj i kriminalnoj hijerahiji. Golo i cisto nasilje, prikriveno i otvoreno, postalo je, nema zbora, vec zadugo nas najgori udes.

Kada nasilje udje u institucije sistema, preuzme zakon u svoje ruke i postane nacin razmisljanja i delovanja, onda nema vise toga kutka u koji se neko moze skloniti i biti siguran da je zasticen i bezbrizan. Nasilje u drustvu potkopanom kriminalom i bezakonjem pokazuje vise svojih razlicitih lica: od obicnog ulicnog terora do politickog terorizma. Ova vrsta nasilja u cijoj dubokoj senci danas zivimo nije uvezena sa strane, niti je dosla neocekivano. Takvo nasilje u svojim razlicitim ispoljavanjima proizislo je iz odredjenih politickih ponasanja i programa, ono je proizvod jednog sasvim odredjenog nacina misljenja i delovanja. U pocetku ovo milo i drago posvojce politike i ideologije kasnije je preraslo svoje pokrovitelje i staratelje i uzelo ih pod svoje. Tamo gde nista nije sveto, a najmanje ljudski zivot, gde je kao vrhovno pravo priznato i sprovodjeno pravo jacega, nasilje je naslo svoje bezbedno utociste. A onda se dogodilo ono sto je neizbezna posledica, pravilo bez izuzetaka, kada se pribegava sili kao metodu razresavanja konfliktnih situacija: nasilje, to cudoviste sa hiljadu lica, izmaklo je nadzoru svojih tvoraca i okrenulo se protiv svojih gospodara.

Ako je ista bagatelisano od pocetka sukoba na prostorima bivse Jugoslavije to je ljudski zivot. Ljudski zivot je izgubio svaku vrednost. Grubo ponizavanje bespomocnog stanovista uz stvaranje atmosfere straha i linca - bio je osnovni zadatak i cilj raznoraznih paravojnih grupacija koje su, zapravo, sve vreme delovale sa podrskom i uz obilatu pomoc zvanicnog drzavnog aparata. Nasilje koje se sirilo ratnim podrucjima nije nikada bilo samo nasilje izbezumljenih pojedinaca ili odmetnutih bandi. Bilo je to od samoga pocetka organizovano nasilje jedne ideologizirane skupine koja je dejstvovala u ime nacionalne drzave.

Na ratistu je nasilje pokazivalo svoje pravo, surovo lice. U pozadini i tamo gde zvanicno rata nije bilo pokazivalo se njeno izopaceno nalicje. Nasilje u svakodnevnom zivotu postalo je sastavni deo prezivljavanja u okolnostima neprekidnog ponizavanja. Postalo je navika, nesto uobicajeno, "normalno", kao i mnoge druge prihvacene izopacenosti: besparica, siromastvo, beda, depresija, sviknutost na sivilo, na neprekidno, nezaustavljivo raspadanje svih pozitivnih vrednosti, na sve dublje propadanje. Pokradena ustedjevina u bankama, uskracivanje istinitog informisanja na drzavnim medijima, neisplacivanje zaradjenih plata - neki su od ocitih oblika ovakvog pozadinskog nasilja.

Svaki od likova savremenog nasilja ima svoje osobene karakteristike. Moze se govoriti o fizickom, psihickom, duhovnom nasilju, o nasilju nad misljenjem i govorom, nasilju u politici, ekonomiji, nasilju na radnom mestu, ulici, u porodici... Nasilje jednom ozvaniceno i jednom upotrebljeno uvlaci se u sve delove drustvenog zivota. Pretvara se u nasilje vecine nad manjinom, nad neistomisljenicima, dobija ideoloske, religiozne i rasne oblike. Oni koji ga primenjuju kao instrument svoje vladavine varaju se, medjutim, ako misle da nasilje mogu vecito drzati kao svog vernog i odanog saveznika. Nasilje je slepo i bezobzirno, od vernog sluge ocas se pretvara u loseg i opasnog gospodara.

Nasilje kao vladajuce raspolozenje i stanje unelo je atmosferu straha i onemogucilo sustinske drustvene promene. Tamo gde nema tolerancije, nema dijaloga, a bez sporazumevanja o bitnim drustvenim interesima nista se ne moze menjati. Oni koji poseduju politicku, ekonomsku i materijalnu moc zele da po svaku cenu ocuvaju ovo stanje permanentnog nasilja jer je u situaciji opsteg bezakonja najlakse odrzavati status quo. Pred strahom od nasilja blede socijalni problemi, ostaju u drugom planu razne nepravde, a sve glasniji su zahtevi za vladavinom cvrste ruke. Ali, istovremeno, u okolnostima pravne i licne nesigurnosti gde je jedini vazeci zakon - zakon jaceg, neumitno stize cas kada i "nedodirljivi" polazu racune. A kako se placaju ti racuni i koja je njihova cena svedoce krvavi tragovi na beogradskom vrelom asfaltu.

Politicki vrh je hrabrio i snazio delovanje kriminalne mafije razvijajuci ispod kape medjunarodnih sankcija ogromnu mrezu crnog trzista, sverca i kriminala. Mnogi su se tako basnoslovno obogatili, a nezajazljiva pohlepa za novim sticanjem ojacala je kriminalno ponasanje i preko one granice koja se moze kontrolisati. Kriminal je poceo da kontrolise politiku te su se novi bogatasi iznenada obreli u cvrstom, smrtonosnom zagrljaju mafije. Nasilje se svom zestinom vratilo onima koji su verovali da ih politicki uticaj i veze sa podzemljom cine bezbednim i osiguranim sa svih strana.

Ukupan drustveni zivot prozet je nelagodnoscu. Nasilje se siri, strah diktira ponasanje ljudi, prevladava opste osecanje nesigurnosti. U pocetku ljudi su se sklanjali u stranu, uvereni da ih se to ne tice, da se lose stvari dogadjaju samo drugima. Medjutim, nasilje se iz institucija i krugova korumpirane vlasti i crne berze spustilo na ulicu, uslo u domove, ugrozavajuci i one koji sa njim nisu imali direktne veze. Na udaru se nasla licna sigurnost, imovina, goli zivot. A takvom nasilju, koje je opste i sveprisutno, koje je progutalo politicki sistem, ekonomiju, etiku, pretvarajuci se u sliku i priliku same drzave u moralnom i materijalnom raspadu - nema ko da se odistinski suprotstavi. I to je nasa tragicna istina.

Nasilje preobrazeno u oblik vladavine uspostavlja svoj poredak terora i obespravljenosti u kojem vise niko nije siguran ni postedjen. Niko, od dna do vrha.