USKRSNJA POSLANICA PATRIJARHA PAVLA

           Svetkujmo umrtvljenje smrti, 
           razorenje ada, pocetak drugog -
           vecnog zivota, i igrajuci
           pesmom proslavljamo Vinovnika,
           jedinog Boga otaca, blagoslovenog i najslavnijeg
           (3. tropar 7. pesme Kanona na Vaskrsu) 

Da se svi izgnanici vrate svojim domovima: Patrijarh Pavle cita uskrsnju Poslanicu Foto: Z. Mancic/FoNet

Kada smo na Jutrenju Velike subote strazili kraj Gospodnjeg groba, slusali smo Jezekiljevo prorostvo. Naime, kada je Gospodnja ruka odvela svetog Proroka Jezekilja u Dolinu placa i smrti, on je video u viziji puno polje sasusenih ljudskih kostiju. Video je one koji su nekad bili zivi. Sigurno je bio uveren da se tu zivot nikada vise nece vratiti, jer je receno da cemo zaista pomreti, buduci da smo "kao voda koja se prospe na zemlju i vise se ne moze skupiti..." (2. Sam 14, 14). Smrt nije bozanskog porekla, jer je njen uzrok praroditeljski greh - a "plata za greh" je smrt (Rim 6,23). "Zaista je veoma strasna tajna smrti; kako se silom dusa odvaja od tela, po Bozjoj volji prekida se najprirodnija veza sklada i srascivanja." Psalmopevac je bio siguran da su mrtvi daleko od ruke Bozje kada je rekao: "Eda li ce na mrtvima ciniti cudesa? Ili ce mrtvi ustati i Tebe slaviti? Eda li ce se u grobu pripovedati milost Tvoja, i istina Tvoja u trulenju? Eda li ce u tome poznati cudesa Tvoja, i pravdu Tvoju gde se sve zaboravlja" (Ps 88,10-12). I danas bi mnogi odgovorili: mrtve kosti ne mogu nikad oziveti. Ali nije tako mislio nas Stvoritelj, Cija je rec prilikom stvaranja sveta i coveka bila stvaralacka: "Jer On rece, i postade; On zapovedi, i pokaza se" (Ps 33,9). Bog salje Duha Svetoga, Kojim "svaka dusa zivi i cistotom se uzvisuje". (stih na Slava... 1. antifona Stepena 4. glasa), i zivot se vraca u sasusene kosti. Sveti Prorok je vrlo brzo bio u prilici da u viziji gleda kako suhe kosti, u koje se vratio dah zivota, ustaju u punoj snazi, a "bejase puno kostiju" (Jez 37,1).

Ovo prorocanstvo ispunio je Izbavitelj nas i Iskupitelj nas. Njegovo ime je Isus, jer je On spasao narod Svoj od greha njihovih" (Mt 1,21). Bogoizabrani narod ocekivao je od Njega povelje o politickim slobodama i nezavisnosti, On im je govorio o Carstvu nebeskom i vecnom zivotu. Dosao je na zemlju da donese mir i slobodu od greha i smrti. "Svojima dodje, i Svoji Ga ne primise" (Jn 1,11). Kada je nastupio cas onih koji Ga ne primise, i "vlast tame" (Lk 22,53), stvorenja sudise svome Stvoritelju. Pontije Pilat, rimski guverner Sirije i Palestine, video je da je Gospod Isus bio nevin, i da su Ga Njegovi neprijatelji "iz zavisti predali" (Mt 27,18), te je pokusao da Ga pusti i oslobodi suda. Medjutim, kada je oslobodio razbojnika Varavu, onda je upitao narod: "Sta da cinim sa Isusom nazvanim Hristom?" (Mt 27,22). Povikase svi u glas: "Da se razapne" (Mt 27,22) - i tako smrtna stvorenja osudise Bozanski zivot, jer ne znadjahu da "u Njemu bese zivot" (Jn 1,4). Ali Bog ponovo stupa u dejstvo, i "Ovoga, po odredjenom savetu i promislu Bozjem Predanog, uzeste i rukama bezakonika prikovaste i ubiste. Njega Bog vaskrse, razdresivsi muke smrti, jer ne bese moguce da Ga ona drzi" (Dap. 2,23-24). Spasitelj je vaskrsao, izisavsi iz zatvorenog groba kao zenik iz svojih odaja. Sa Njim je vaskrsao sav ljudski rod, jer nas "Hristos Bog prevede iz smrti u zivot, i sa zemlje na nebo" (1. tropar 1. pesme Kanona na Vaskrsu). Zato nam je danas posebno, Gospode, "bozanstven i drag i veoma sladak Tvoj glas! Jer si Ti, Hriste, istinski obecao da ces sa nama biti do svrsetka sveta" (2. tropar 9. pesme Kanona na Vaskrsu), rekavsi: "I Ja im dajem zivot vecni, i nikad nece izginuti, i niko ih nece oteti iz ruke Moje" (Jn 10,28).

Vaskrsenjem Hristovim zivot nam je dat u izobilju; a covek i danas seje smrt sirom sveta, jer dar zivota nije uvek rado primljen. Zar nismo i mi opet oterani u dolinu smrti? Zar se medju nama jos uvek ne cuje "plac i ridanje... mnogo" (Mt 2,18) od nejaci, sirocadi i odraslih, koji su izgnani ili planski izvedeni sa svojih vekovnih ognjista? Zar nasa Crkva ne oplakuje nevino postradalu decu svoju? Oplakuje ona u nerodjenu decu kojoj roditelji nasilno oduzese zivot, i ne dadose im da ugledaju svetlost Bozjeg dana. Ako se nastavi i dalje sa cedomorstvom, ugasice se ne samo nasi domovi, vec ce se od nas oduzeti i Duh Sveti.

Iako nam Gospod stalno porucuje: "izaberi zivot, da budes ziv ti i seme, tvoje" (5. Moj 30,19), jedni dizu ruke na sebe, a drugi drogiranjem i raskalasnim zivotom unistavaju mladost svoju, mladost naroda i Crkve nase. Sve nas ovo podseca na dolinu punu suhih kostiju.

Vaskrsli Gospod, nasa vecna i jedina Radost, danas na svetlonosni dan Svoga Vaskrsa, kuca na vrata nasih srca i zeli da ih mi dobrovoljno otvorimo, posto On nikad ne ulazi silom jer postuje zakon ljudske slobode, kako kaze Irinej Lionski, koji je On Sam objavio. Pa sta da se radi? Izaberimo vecni zivot koji nam je na danasnji dan Gospod darovao Svojim Vaskrsenjem; prihvatimo Ga i prigrlimo Ga kao svoga Boga i Spasitelja. Samo tako cemo uzvratiti Njegovu neizmernu ljubav prema nama. Dokle god mozemo da kazemo: Sta da cinim sa Isusom? - ima nade! Ali svi moramo misliti na onaj cas kada ce pitanje biti postavljeno u proslom vremenu: Sta si ucinio sa Isusom? Od svih drugih, to je najvaznije pitanje - u nasem ovom zivotu, i u onome.

U ovoj svetoj i spasonosnoj noci, sa radoscu poklonimo se Zivome Bogu, setimo se nasega krstenja i nasih obecanja datih Gospodu, jer cemo na taj nacin ponovo dobiti ono sto smo primili krsnim umiranjem i vaskrsenjem, i bicemo u mogucnosti da produzimo i nastavimo izbaviteljsko delo Spasitelja nasega.

U ovim sumornim i cemernim danima, nas Gospod nam Svojim Vaskrsenjem daje nadu na bolje dane; i On je i danas nasa jedina Svetlost koja "svetli u tami, i tama je ne obuze" (Jn 1,5). Njemu su upucene nase zelje i stalne molitve: da se prekrate sva iskusenja nasega naroda; da ga u svima mestima i krajevima obasja sunce slobode; da se svi izgnanici vrate svojim domovima i mirno nastave svoj zivot.

Saosecamo sa svima onima ciji su hramovi poruseni ili nece danas u postojecim hramovima "proslaviti u praznicnom raspolozenju spasonosnu Bozju Paljshu" (3. tropar 5. pesme Kanona na Vaskrsu), jer su i jedni i drugi ostali bez svojih pastira.

U ovim pashalnim danima, secamo se svih pravoslavnih Srba sirom celoga sveta, i neprestano se molimo za njih da budu usavrseni u svojoj Pravoslavnoj veri, koju su poneli sobom kada su polazili sa svojih ognjista. Nadamo se da ce Vaskrsli Gospod sacuvati svu nasu duhovnu decu od greha i duhovne smrti, kako bi postali "nova tvar" (Gal 6,15) "u novom zivotu" (Rim 6,4) koji dobismo Hristovim Vaskrsenjem.

Zeleci svima vama milost, blagoslov i blagodat Vaskrslog Gospoda, vas Patrijarh i svi arhijereji Srpske pravoslavne crkve pozdravljaju vas sveradosnim pozdravom:

HRISTOS VASKRSE!

Dano u Patrijarsiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 1997. godine.