POSLE DESETOG FAJNAL-FOR TURNIRA U RIMU

Vladimir Stankovic
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Rima

U najavi rimskog zavrsnog turnira cetiri najbolja evropska kluba, proslog ponedeljka podsetili smo na "fenomen ic" u evropskoj klupskoj kosarci, a trijumf Olimpijakosa dao nam je potpuno za pravo. Pobeda grckog sampiona nad Barselonom u finalu (73:58, najveca razlika u desetogodisnjoj istoriji ovog takmicenja) bio je istovremeno i trijumf Dusana Ivkovica, godinama jednog od najboljih evropskih trenera, koji je sticajem okolnosti tek sada imao drugu priliku da se bori za najveci evropski klupski trofej. Prvu sansu propustio je sa PAOK-om 1993. u Atini, kada je njegov tim bio treci, sada je znao da iskoristi priliku. Trener koji je sa reprezentacijom Jugoslavije bio tri puta prvak Evrope, sampion sveta i olimpijski vicesampion zasluzio je ovu titulu koja ga automatski kandiduje za trenera godine.

Finalna utakmica bila je klasican primer (ne)sposobnosti trenera da pripremi svoj tim. Na jednoj strani imali smo "vecitog gubitnika" Aita koji ni pred sestim debaklom na fajnal-foru nije za pedalj ustuknuo od svoje prevazidjene trenerske filozofije, na drugoj stratega koji je do tancina isplanirao utakmicu, predvideo razvoj igre i pravom taktikom i pravim izmenama odrzao javni cas iz kosarke. Aito je u 11. minutu pri vodjstvu Barse od 16:11 izveo Djordjevica jednostavno zato sto je to vreme kada u igru ulazi Rafa Djofresa. Djordjevic moze da igra super dobro, dobro, prosecno ili slabo kao preksinoc, ali njegovo raspolozenje, forma i rezultat uopste nisu bitni, izmena je neminovna. U 11. minutu Barselona je na terenu imala drugih pet igraca u odnosu na kvintet koji je poceo mec i vec tada je, kao posledica Aitove "manije" da svaki cas menja igrace, brodolom katalonskog tima bio na vidiku.

Dok je Djordjevic bio na parketu, makar i u ne najblistavijem izdanju, Barselona je vodila, a Rivers je na svom licnom kontu imao samo dva poena. Djofresu je "pojeo" u samo nekoliko minuta, dao mu je sedam uzastopnih poena, ukrao nekoliko lopti i kola su krenula nizbrdo. Razlika u igri Riversa i Djordjevica bila je na neki nacin i razlika izmedju Aita i Ivkovica, odnosno trenera koji zna i ne zna da pripremi svog najboljeg igraca i iz njega izvuce maksimum.

Djordjevic je bio razocaran i ljut, spanski novinari "vukli su ga za jezik" i malo je falilo da "eksplodira", ali se za sada zadrzao da na pitanje da li je utakmicu trebalo pripremiti i voditi drugacije kaze: - To nije pitanje za mene, vec za trenera. Mogao bih da odgovorim, ali necu, nije momenat.

Sto se utakmice tice, priznao je:

- Treba biti posten i reci da je pobedio bolji tim. Olimpijakos je igrao odlicno, posebno u odbrani. Nisam imao gotovo nijedan otvoren sut, stalno je trebalo nesto da izmisljam da bih loptu uputio ka njihovom kosu. Skakali su izvanredno, uzeli nam mnogo lopti pod nasim kosem gde smo bili apsolutno nemocni. Rivers je odigrao veliku utakmicu.

Dusan Ivkovic je pobedu posvetio svom preminulom bratu Slobodanu Pivi Ivkovicu, od koga je mnogo naucio i sa kojim je puno saradjivao. A o utakmici je rekao:

- Presudila je nasa odbrana jer smo zatvorili prilaze nasem kosu, nismo dozvoliti Djordjevicu da "busi" nasu odbranu, a Cavi Fernandes, jedan od najboljih sutera Evropske lige nije se ni upisao.

Nekoliko reci posvetio je i Riversu:

- Dejvid je pokazao da je jedan od najboljih Amerikanaca u Evropi. U decembru je bio MVP na prvom evropskom Old staru u Istanbulu, sada je isto ponovio i ovde. On i ja imali smo na pocetku sezone nekih nesporazuma, ali smo se brzo razumeli i sada saradjujemo izvanredno.

Ivkovic je od brojnih kolega, novinara i evropskih kosarkaskih funkcionera dobio sve cestitke za trijumf svog tima. U kuloarima se pricalo o nastavku dominacije "srpske trenerske skole" jer od 1989. na fajnal-for turnirima pobedjuju jugoslovenski treneri. A da nije rec samo o fajnal-foru pokazuje i bilans ovogodisnje evro-sezone: Kup Koraca osvojio je Aris, ciji je trener Slobodan Subotic. U Kupu Evrope trijumfovao je Real Madrid sa Zeljkom Obradovicem na klupi, a sada im se trijumfom u Evropskoj ligi pridruzio i Olimpijakos sa Dusanom Ivkovicem.