Politicka upotreba policije protiv gradjanskog pokreta u Srbiji 1996/97.

Policijski "cas demokratije"

"Vise od pola minuta su me udarali pendrecima":
Beograd, decembra
Foto: Foto Dokument

Okrenuo sam se na stomak i cekao

D. J, novinar

Nesto posle pola sest bio sam u Kolarcevoj ulici. Pratio sam studentske demonstracije. Policijski kordon je bio postavljen kod Kulturnog centra. Neki demonstranti su gadjali kordon petardama, letvicama od polomljenih transparenata i blatom od zardinjera. Baceno je i jedno jaje, ali ono je palo na nekog demonstranta blizu mene. Kordon se polako povlacio sve do "Jugoslovenske knjige", gde se zaustavio.

U jednom trenutku su krenuli u napad na narod. Tukli su pendrecima sve ispred sebe. Masa je krenula da bezi. Neki su legli na zemlju. Jedna zena, koja je sve vreme smirivala demonstrante i molila ih da ne gadjaju kordon, prva je dobila udarac pendrekom u glavu. U toj guzvi sam pao. Pokusao sam da ustanem, ali nisam uspeo, jer su drugi bezali preko mene. Okrenuo sam se na stomak i cekao da svi prodju. Medjutim, tada je policija krenula da me bije. Vise od pola minuta su me tukli pendrecima i sutirali. Vikao sam da sam novinar.

Tada mi je prisao neki komandir sa gustim crnim brkovima. Pokazao je onima koji su me tukli da idu napred, tako da su odmah prestali da me biju. Medjutim, onda me je taj komandir sa brkovima udario pendrekom po ruci. Vikao je na mene: "Kakav si ti novinar, kad nemas kameru!" Posle toga sam poceo da bezim.

Kod Kulturnog centra Beograda jedan policajac s ledja me udario pendrekom u potiljak. Tada su njih dvojica ili trojica pocela pendrecima da me udaraju po ledjima. Usao sam u turisticku agenciju "Stankom". Odatle sam gledao kako su dva puta bacili suzavac. Gledao sam kako je policajac uhvatio neku devojku za kosu, udario je pendrekom po potiljku, zatim po ledjima, a onda je bacio na zemlju. Policija je neke demonstrante prislanjala uz izlog i tukla. Narod je bezao ka Trgu Republike.

Urgentni centar
Odvezli su me u Urgentni centar i usili. Moj kolega Darko Kocijan isao je sa mnom i razgovarao sa povredjenim demonstrantima i uzimao im brojeve telefona. Secam se da su u Urgentnom centru bila i dva mladica, Amerikanca. Jednom od njih su takodje usili glavu, a drugi je lakse povredjen. Neka zena je sedela u bolnickim kolicima. Imala je srcane smetnje, jedva je disala. Nju je policija udarila 2-3 puta pendrekom po ledjima. Neki mladic je imao polomljena rebra, a jedna devojka posekotine na g lavi. Druga zena imala je nogu u gipsu sve do kuka. Stekao sam utisak da medju povredjenim demonstrantima koji su dosli u Urgentni centar ima najvise starijih zena i mladica sa razbijenim glavama.

Koji, bre, BK

S. N, snimatelj

U pola sest popodne policijski kordon u Kolarcevoj ulici se povlacio od Kulturnog centra do Palate "Albanija", gde se zaustavio. Snimatelj Goran Markovic i ja smo se prebacili na ulaz u Knez Mihailovu. Demonstranti u Knez Mihailovoj krenuli su prema kordonu. Neki od njih su gadjali policiju. Stranacko obezbedjenje je zadrzavalo i smirivalo demonstrante. U jednom trenutku kordon je jurnuo u napad. Protrcali su pored nas, njih stotinak policajaca, sa pendrecima u rukama. Mi smo sve to snimali.

Video sam najmanje desetoro ljudi koji su tuceni na ovaj nacin. Dok smo se tako probijali napred i snimali, dobio sam udarac pendrekom po nogama. U drugom napadu kordona na narod nisao video da su nekog tukli, mislim da ih nisu ni stigli. Posle toga su poceli da se povlace. Tom prilikom su Goranu i meni prisla dvojica policajaca. Jedan od njih je uhvatio kameru i povukao je prema zemlji, ocigledno u nameri da je obori i polomi. Vikali su: "Sta snimate?" Kad mu je Goran odgovorio na to pitanje, policajac ga je udario pesnicom u glavu. Viknuo je: "Koji, bre, BK?!" Onda je pendrekom udario mene, po desnom ramenu. Tada smo Goran i ja pobegli u Medjunarodni press centar i pozvali kola da dodju po nas.

Tehnika pendreka
Najcesce se desavalo da covek padne na zemlju, bezeci od njih, a petoro policajaca ga napadne, udaraju ga pendrecima i sutiraju. Zatim ih policajci odjure napred, a dodje druga grupa i nastavi da bije. U stvari, ko god prodje dobijao je pendrek.

Psuju majku lalinsku

S. D, fotoreporter

U pet ujutro otisao sam na Terazije da fotografisem postavljanje bine za miting podrske Milosevicu. Kada sam opalio prvi snimak, iz jednih od troje policijskih kola izleteo je uniformisani policajac i grubo mi se obratio, trazeci da izvadim film iz aparata. Odgovorio sam da radim svoj posao, da ne slikam nista zabranjeno i da mu ne mogu dati film. Okrenuo sam se i krenuo ka redakciji. Policajac je tada pobesneo i krenuo ka meni, sa jos jednim kolegom. Dragan Belic, odgovorni urednik "Nedeljnog telegrafa", koji je bio zajedno sa mnom na zadatku, pokusao je da im objasni da sam ja novianr i da ne mogu da me hapse. Na to su pripretili da ce i njega da uhapse. Strpali su me u kola i odvezli u SUP, u ulici Majke Jevrosine. Posle sam saznao da je Belic odmah otisao u redakciju i zvao advokata Tapuskovica. Jedva su saznali kuda su me uopste odveli. Za to vreme, na putu za policijsku stanicu, policajci su bili krajnje prosti. Psovali su sto ih u pet ujutro maltretiram, pa moraju da me hapse. Policajac koji je vozio, neprestano mi je pretio da ce da me razbiju cim stignemo. Pitali su me odakle sam, a kada sam rekao da mi je majka iz Opova, gde sam i sam neko vreme ziveo, poceli su da mi psuju majku lalinsku.

Istog dana oko pet popodne stajao sam u blizini prolaza kod Kolarceve 9. Gledao sam kako kordon juri prema meni. Imao sam novinarsku legitimaciju na jakni, a oko vrata dva fotoaparata. Drzao sam ih vidljivo ispred sebe i vikao: "Novinar, novinar!" Povlacio sam se prema prolazu kod Kolarceve 9. U tom jurisu policija je naletela na mene. U blizini sam video jednog stranca sa sesirom na glavi, koji je sve vreme vikao: "Pasport, pasport!" Pri tome je mahao pasosem. Cini mi se da je pasos bio crne boje. Taj covek nije imao kameru i izgledao je potpuno zbunjeno. U tom napadu jedan policajac me je pokupio svojim stitom, ali me nije oborio. Krenuo sam da bezim prema prolazu za Cumicevo sokace. Medjutim, na zemlji na ulazu u prolaz, lezalo je vec 7-8 ljudi koji su u naletu mase popadali. Nisam imao kud, nego da legnem preko njih.

Tada su prisla cetvorica policajaca i krenula da me tuku palicama i stitovima. Gazili su nas po nogama i sutirali gde su stigli. Na zemlji ispod mene lezala je jedna zena koju sam zagrlio, da ne bi i nju udarali. Drugom rukom sam uspevao da sebi zastitim glavu. Pored mene je lezao onaj starac, a do njega je lezao jedan decko od 17-18 gdoina. Ispod te dvojice lezali su drugi ljudi. Tukli su sve nas koji smo lezali odozgo, tj. svu trojicu. Mislim da su nas tukli oko pola minuta i odjednom su prestali. Ustali smo i kroz prolaz pobegli u Cumucevo sokace.

Americko "iskustvo"
U stanici me je primio sef smene, koji mi je odrzao "cas iz demokratije". Pricao mi je kako je dvanaest godina ziveo u Americi: "Pederi, narkomani, crnci, lezbejke, jel' to demokratija!?"

Na mestu gde smo pre toga lezali i gde su nas tukli, nasao sam sedam komada obuce (patike, cipele i cizme) i slomljen kisobran. Ugledao sam jedan stariji bracni par koji je izasao iz prolaza na Kolarcevu. Zena je bila zaprepascena: "Kuku, sta se ovo desava!" Sa muzem je stajala uz samu fasadu zgrade.

Medjutim, tada je policija jos jednom krenula u napad. Gledao sam sve to iz ulaza. U tom naletu jedan policajac je bez ikakvog razloga udario tu stariju zenu pendrekom u glavu, od cega se srusila. Njen muz je izbezumljeno kukao, plakao i vikao: "Zasto ste je udarili, zasto?" Na tom mestu sam stajao oko jedan sat. Neprestano su stizala kola hitne pomoci sa Terazija. Bar dvadestak povredjenih demonstranata je odvezeno kolima hitne pomoci u roku od jednog sata. Video sam mladica koji vodi devojku cije je lice bilo obliveno krvlju. Kosa joj je bila sva u krvi. Prosli su kroz prolaz prema Cumicevoj.

(Nastavice se)