DR BOZIDAR PAVICEVIC O DETALJIMA UGOVORA "BRACA KARIC" BK TREJD I JP PTT SRBIJA

Ustupanje koriscenja mobilne telefonije jednoj stranoj kompaniji poznato je i u drugim zemljama Istocne Evrope. Ne znam da li je u tim zemljama poznat slucaj da je neki strani konkurent naknadno ucestvovao i time (ne)lojalno konkurisao korisniku koji je ranije obezbedio to pravo, kaze dr Pavicevic

Ugovor BK i JP PTT Srbije oko mobilne telefonije dospeo je ponovo u zizu javnosti u trenutku kad je postalo jasno da se postojeci ugovor "ozbiljno preispituje" na najvisem drzavnom nivou, a u mobilnoj telefoniji "nastaju problemi tehnicke prirode". Vlada Srbije, kako se nezvanicno saznaje, u pregovorima o privatizaciji telekomunikacija ne iskljucuje mogucnost da "Mobtelu" nadje konkurenta. O detaljima ugovora koji su sklopili "Braca Karic" BK Trejd i JP PTT Srbija i eventualnim posledicama nepostovanja tog ugovora za "Nasu Borbu" govori dr Bozidar Pavicevic, konsultant sistema "Braca Karic" BK Trejd u Moskvi.

"Nasa Borba": Profesore Pavicevicu, Vi ste u Vasim naucnim istrazivanjima posebnu paznju posvetili posebnim problemima prometa roba i usluga sa inostranstvom. Nedavno je objavljena i monografija u koautorstvu sa profesorom Dragoljubom Stojanovicem o obezbedjenju potrazivanja i garancijama prava stranih ulagaca. Posto je jedan od osnovnih ciljeva nase privredne politike saradnja sa inostranstvom i olaksice za strane investitore, kakva obezbedjenja stranim ulagacima po Vasem misljenju predvidja jugoslovensko zakonodavstvo?

Dr Bozidar Pavicevic: Ako se posmatra aktuelno zakonodavstvo moze se uociti niz propisa kojima se stranim ulagacima obezbedjuje zastita i to su propisi o transferu dobiti, repatrijaciji kapitala, udeo stranog ulagaca koji premasa 50 odsto u odnosu na domaceg ulagaca kao i vazenje onih propisa koji su bili na snazi u momentu ulaganja. Osim toga, postoji opste nacelo koje je prihvaceno za strana preduzeca u poslovanju na jugoslovenskom trzistu da imaju tzv. nacionalni tretman tj. u svim pravima izjednacena su sa domacim preduzecima.

NB: Posle ove optimisticke i prelazne ocene naseg zakonodavstva, kako objasnjavate sada jos uvek skromne investicione poteze stranih ulagaca iako se moze zapaziti njihovo interesovanje i pracenje svih pojava u zemlji?

B. Pavicevic: Poznato je u svetu da je jedna od osnovnih pretpostavki od investicionih pa i ostalih ulaganja pravna sigurnost. Naime, pogresno je uverenje da strane ulagace u prvom redu privlace poreske olakscie. Taj zakljucak demantuju SAD u kojima je u zadnjih nekoliko godina ulozeno 250 milijardi dolara stranog kapitala a ova zemlja je poznata po rigoroznom poreskom sistemu na nivou pojedinih drzava i na nivou federacije i po veoma ostroj konkurenciji i probirljivom trzistu.

NB: Kakva su Vasa dosadasnja iskustva u ovoj oblasti u nasoj zemlji?

B. Pavicevic: Pokusacu da to objasnim na jednom od najsvezijih primera, cesto pominjanom i u Vasem cenjenom listu.

Naime, kao konsultantu sistema Braca Karic BK Trade u Moskvi, bio mi je dostupan zakljucen Ugovor BK Trade sa JP PTT "Srbija" o osnivanju zajednickog preduzeca za uvodjenje mobilne telefonije u Srbiji. Po odredbama ovog Ugovora, domaci ulagac ulaze ustupanje prava koriscenja prikljucne mreze za instaliranje uredjaja i opreme u odgovarajucim prostorijama kao relativno manji iznos novcanih sredstava u dinarskoj protivvrednosti i to u trajanju od 20 godina. Osim toga, PTT se obavezao da preko nadleznih organa obezbedi koriscenje potrebnih radio fekvencija za koriscenje mobilne telefonije. Strani partner je ulozio devizna sredstva za kupovinu vrhunske tehnologije mobilne telefonije u to vreme. Najveci deo svojih obaveza strani partner je ispunio i u izuzetno teskim uslovima koji su postojali u to vreme.

U Ugovoru je predvidjeno ekskluzivno pravo domaceg preduzeca da koristi postojecu prikljucnu mrezu PTT na podrucju Srbije za potrebe mobilne telefonije. Tu se neki vezu za monopolisticki karakter ovakve odredbe u Ugovoru i nemogucnosti pojave konkurencije drugih ucesnika na nasem trzistu. Medjutim, ustupanje koriscenja mobilne telefonije jednoj stranoj kompaniji poznato je i u drugim zemljama Istocne Evrope. Organizacije koje se bave ovom delatnoscu i tamo imaju slican status javnopravnog karaktera i takve ugovore odobravaju nadlezni organi za telekomunikacije.

Ovde nije rec o monopolu vec o proceni ponude koju je strani partner ucinio u njenom prihvatanju od strane domaceg partnera kao i nadleznih drzavnih organa. Sa tog aspekta nema velike razlike u prenosenju prava koriscenja domaceg javnog preduzeca na stranog partnera. Nije mi poznato da li je u ovim zemljama bilo slicnih pojava da neki strani konkurent naknadno ucestvuje i time lojalno ili nelojalno konkurise korisniku koji je ranije obezbedio to pravo.

NB: Vase misljenje o odnosima ulagaca u zajednickom preduzecu i daljoj perspektivi zajednickog rada.

B. Pavicevic: Prema iskustvima koja postoje u svetu u ovoj veoma znacajnoj oblasti izuzetan znacaj ima stabilnost regulative i ponasanje poslovnih partnera u radu zajednickog preduzeca. Naime, telekomunikacije su delatnost koja se ne moze uporediti sa klasicnim privatnim prometom robe i usluga sa inostranstvom. Ovde ne postoji samo zajednicki interes poslovnih partnera nego i siri drustveni interes koji namece posebna pravila ponasanja za oba partnera. Delatnost kojom se zajednicki bave oba partnera daje poseban pravni karakter njegovim odnosima koji se ne mogu u potpunosti podvesti pod pravila obligacionog prava. Usled toga, ovde se mora u spornim situacijama ceniti ne samo zajednicki interes poslovnih partnera tj. osnivaca i clanova zajednickog preduzeca, nego i siri drustveni interes za odrzavanje saradnje svim legitimnim sredstvima.

Svako nepostovanje ugovornih obaveza prema stranim osnivacima, pa i u konkretnom slucaju BK Trade, moze izazvati katastrofalne posledice po drzavu u sirem smislu, jer bi to nesumnjivo dalo pravo stranom ulagacu na veliku odstetu, a istovremeno bi sprecili svaki dalji priliv stranog kapitala u zemlji.