IZVODI: MEMORANDUM SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI

Neresena pitanja u Srbiji proizlaze iz njenog ustavnog polozaja i izbora separatistickih i autonomaskih kadrova, koji su upravo zbog takve orijentacije uzivali blagonaklonost onih koji su drzali monopol u Jugoslaviji, ocenili su akademici

Ustavom od 1974. godine Srbija je fakticki podeljena na tri dela. Autonomne pokrajine su u svemu izjednacene sa republikama, sem sto nisu definisane kao drazve i sto nemaju isti broj predstavnika u pojedinim organima federacije. Ovaj nedostatak one nadoknadjuju time sto se preko zajednicke republicke skupstine mogu mesati u unutrasnje odnose uze Srbije, dok su njihove Skupstine potpuno autonomne. Politicko-pravni polozaj uze Srbije je sasvim neodredjen, to nije ni republika ni pokrajina. Odnosi u republici Srbiji su konfuzni. Izvrsno vece koje je organ republicke Skupstine u stvari je Izvrsno vece uze Srbije. To nije jedina nelogicnost u razgranicavanju nadleznosti. Presiroka i institucionalno cvrsto utemeljena autonomija pokrajina stvara dve nove raseline u srpskom narodu. Istina je da su autonomaske i separatisticke snage insistirale na prosirenju autonomije, ali bi to tesko ostvarile da nisu dobile moralnu i politicku podrsku od republika u kojima separatisticke tendencije nikada nisu iscezle.

Splet neresenih odnosa u Republici Srbiji logicno proizlazi iz njenog ustavnog polozaja i izbora separatistickih i autonomaskih kadrova, koji su upravo zbog takve orijentacije uzivali blagonaklonost onih koji su drzali kadrovski monopol u Jugoslaviji. Bez odgovarajuce protivteze u koordinaciji, regionalizacija se po pravilu pretvara u provincijalnu uskogrudost i slepilo za sire nacionalne interese.

Fizicki, politicki, pravni, kulturni genocid nad srpskim stanovnistvom Kosova i Metohije najtezi je poraz u oslobodilackim borbama sto ih je vodila Srbija od Orasca 1804. do ustanka 1941. godine. Odgovornost za taj poraz pada, pre svega, na jos uvek zivo kominternovsko nasledje u nacionalnoj politici Komunisticke partije Jugoslavije i sledbenistvo srpskih komunista toj politici, ne preskupe ideoloske i politicke zablude, neznanja, nedoraslosti, ili vec okorele oportunizme generacija srpskih politicara posle ovog rata, uvek defanzivni i uvek u vecoj brizi sta drugi misle o njima i njihovim bojazljivim "postavljanjima" polozaja Srbije, nego o objektivnim cinjenicama koje uslovljavaju buducnost naroda kojim rukovode.

Danasnja sudbina Kosova nije vise "slozena", niti se i dalje moze svoditi na prazna samoocenjivanja, izuvijene, necitljive rezolucije, uopstene platforme - vec je, jednostavno, pitanje jugoslovenskih konsekvenci! Izmedju pokrajinske segregacije koja postaje sve iskljucivija i saveznih arbitraza koje samo paralisu svaku pravu, cesto i neodloznu meru - splet neresenih situacija zatvara se u krug neresivih. Sudbina Kosova ostaje zivotno pitanje citavog srpskog naroda. Ako ono ne bude reseno jedinim pravim ishodom nametnutog rata; ako se ne uspostavi istinska bezbednost i nedvosmislena ravnopravnost za sve narode koji zive na Kosovu i Metohiji, ako se ne otvore objektivni i trajni uslovi za povratak iseljenog naroda - taj deo Republike Srbije i Jugoslavije postace i evropsko pitanje, sa najtezim nedoglednim posledicama. Kosovo predstavlja jednu od najvaznijih tacaka unutrasnjeg Balkana. U skladu je sa etnickim profilom balkanskog poluostrva etnicka izmesanost na mnogim balkanskim terenima, i zahtev za etnicki cistim Kosovom, koji se sprovodi u delo, ne samo da je direktna i teska pretnja svim narodima koji su se tamo nasli u manjini, nego ce, ako se bude ostvario, zapoceti talas ekspanzije, predstavljati realnu i svakodnevnu pretnju svim narodima u Jugoslaviji.