STA (NE) DONOSI NOVI ZAKON O LEGALIZACIJI BESPRAVNO PODIGNUTIH OBJEKATA

"Nijedan Zakon o legalizaciji bespravno podignutih objekata ne moze biti dobar. To je za bilo koju drzavu nedopustivo, niti ona od toga bere pare", kaze Kaca Lazarevic uz tvrdnju da novi Zakon ne donosi nikakav pomak - procedura je identicna onoj kada se prvi put zida

Zakon o legalizaciji bespravno podignutih objekata koji je pod poduzim i nezasluzeno komplikovanim nazivom - Zakon o posebnim uslovima za izdavanje gradjevinske, odnosno upotrebne dozvole za odredjene objekte - usvojen u Skupstini Srbije istog dana kad je objavljen i u Sluzbenom glasniku RS (16. aprila), stupice na snagu tokom ove nedelje.

Sve je krenulo od ambiciozno zapocete akcije legalizacije bespravno podignutih objakata u Beogradu, koju je oktobra 1994. godine pokrenuo bivsi gradonacelnik Nebojsa Covic. Vise desetina hiljada zahteva za legalizaciju koji su pristigli na saltere Gradskog sekretarijata za urbanizam samo u prestonici, bili su signal za resorno republicko ministartvo da se sa "divljom" gradnjom obracuna posebnim zakonom. Mada je pocetkom proslog leta ministar za gradjevinu Branislav Ivkovic najavio da ce se ceo problem oko legalizacije preko 150 hiljada bespravno podignutih objekata u Srbiji resavati u sklopu mnogo hvaljenog Zakona o izgradnji objekata, krajem 1996, pojavio se predlog prvog srpskog Zakona o legalizaciji, koji je sada usvojen pod novim imenom i nesto siromasnije sadrzine od ministrovih prvobitnih najava lane, u junu.

I vesernice

- Da su gradjani mogli prvi put da zidaju sa tolikim neophodnim "hartijama", oni ne bi bespravno gradili. Ljudi bespravno zidaju iz dva razloga: zato sto tako brze dobijaju krov nad glavom i zato sto im je to jeftinije. Ako pri tome znaju da su gotovo sva planska dokumenta neuskladjena, jer kod nas urbanisticki planovi apsolutno nisu u skladu sa onim sto se u praksi dogadja, kao i da kod nas u principu moze sve da se podigne a da niko nista ne srusi, onda se dobija stanje ovakvo kakvo jeste - komentarise gospodja Lazarevic.

Novi zakon je obuhvatio, pored "na divlje" podignutih stambenih objekata, i bespravno adaptirane vesernice i zajednicke prostorije, ali je, prema recima gospodje Lazarevic, problem sto se propisi odnose na odredjeni vremenski rok pa su u mnogim delovima nedoreceni.

- U skladu sa ovim zakonom, gradjevinske dozvole ce se izdavati za objekte koji su izgradjeni, odnosno rekonstruisani, do 4. novembra 1995. godine, a da pri tome zakonodavac nijednom recenicom ne precizira sta sa objektima zapocetim posle ovog datuma. Kada je rec o legalizaciji zajednickih prostorija u visespratnim objektima, Zakon se odnosi na sve radove zapocete do 12. jula 1995, objasnjava vlasnica agencije "Alka".

Gradjevinske dozvole izdavace se samo u slucajevima gde se bespravno podignuti objekti mogu uskladiti sa urbanistickim, gradjevinskim i ostalim propisanim uslovima gradjenja. Kod objekata kod kojih to nije slucaj ili se nalaze na podrucjima za koja jos nisu doneta planska dokumenta, do privodjenja lokacije nameni izdavace se privremene gradjevinske dozvole, koje ce se odnositi na ispunjavanje uslova u pogledu stabilnosti, bezbednosti i higijensko-sanitarne zastite.

"Ko pije"

Pored tehnicke dokumentacije, za legalizaciju bespravno podignutih objekata neophodan je i dokaz o pravu svojine , odnosno koriscenja gradjevinskog zemljista ili koriscenja objekta koji je rekonstruisan, kao i dokaz o placenoj nadoknadi za koriscenje gradskog gradjevinskog zemljista koja se sada u Beogradu krece oko 200 maraka po kvadratnom metru korisnog prostora.

- Kao dokaz o vlasnistvu podnosi se izvod iz zemljisne knjige ili ugovor o kupovini zemljista, dok je u slucajevima kad vlasnik objekta nije i vlasnik zemljista potrebna u sudu overena saglasnost pravog vlasnika. Nesto slozenija varijanta je kada su objekti bespravno podignuti na zemljistu u drzavnoj svojini, kao sto je to slucaj sa citavim "divljim" naseljima u Medakovicu, Jajincima... kada se potrebni papiri pribavljaju u nadleznim organima opstine ili grada - objasnjava Kaca Lazarevic.

Sve se dodatno komplikuje cinjenicom da poslednjom izmenom Zakona o gradjevinskom zemljistu, gradskim gradjevinskim zemljistem od sada gazduje Republika. Problem legalizacije prakticno ce se resavati na tri nivoa (opstina - grad - republika) pa ce se, s obzirom na konkretnu politicku i socijalnu situaciju, tesko znati "ko pije" ono sto ce po slovu novog Zakona placati vlasnici "divlje" gradnje. U pogledu placanja svega sto se tice legalizacije, Zakon je vise nego jasan - posao ce obaviti za to "nadlezni organi" (opstinska, odnosno gradska uprava) preko komisija koje ce u tu svrhu formirati, a sve na trosak zainteresovanih gradjana. "Postupak je dug i skup, mada u startu ne znaci obaveznu legalizaciju, i ako zakonodavac namerava da legalizuje gotovo celikupno bespravnu gradnju", tvrde upuceni.

J. Tasic