LEKARI O ODLUCI FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Gradjanin sam svoj lekar?

Hitna pomoc nece naplacivati tzv. lazne pozive. Odluka ima psiholoski efekat, jer su vec sada za skoro 10 odsto smanjeni pozivi

- Hitna pomoc nece naplacivati pozive pacijenata za koje se naknadno ispostavi da nisu bili neophodni. To nije u politici nase kuce i mi necemo naplacivati usluge, bez obzira na nedavnu odluku Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje. Moram da podsetim da je i ranije postojala mogucnost da se naplate pojedine usluge, nezavisno od ugovora sa Fondom i da je poslednja odluka u stvari samo reaktivirana - komentarise za "Nasu Borbu" dr Zoran Durlevic, direktor Gradskog zavoda za hitnu pomoc, najnoviju odluku RZZO da se cak 32 zdravstvene usluge ubuduce naplacuju. Prema toj odluci, poziv pacijenta Zavodu za hitnu pomoc, koji lekarska ekipa kasnije okarakterise kao nepotreban, naplacvao bi se 120, odnosno, 180 dinara, u zavisnosti od toga koja strucna ekipa se pojavi na licu mesta.

- Ova odluka Fonda za zdravstveno osiguranje trebalo bi da ima psiholoski efekat na gradjane, usmeren u pravcu razumevanja situacije u kojoj se Hitna pomoc nalazi. Prema nasoj internoj statistici, oko 20 odsto poziva koje mi svakodnevno dobijamo, ne spada u nas delokrug, ni po indikacijama ni po metodologiji rada. Gradjani koji spadaju u ovu grupu, moraju da shvate da ako nasa ekipa ode po njihovom pozivu, koji nije hitan, moze ozbiljno biti ugrozen neciji tudji zivot - objasnjava direktor Zavoda za hitnu pomoc, napominjuci da se psiholoski efekat poslednje odluke vec oseca i da su svakodnevni pozivi smanjeni od 5 do 10 odsto.

Laz
Laz je da mi imamo besplatno zdravstvo, mi u stvari sve placamo, a zdravstvo je pripalo kriminalnim rubrikama u novinama i postalo je oblast za pranje novca odredjenog kruga ljudi - kaze dr Jaukovic.

Preznojavanje

Ipak, ako bi se ova odluka detaljno sprovodila, na dnevnom redu bi bila povecana odgovornost lekara koji, u telefonskom razgovoru, mora da proceni ko je zaista ugrozen a ko ne. O tome, dr Durlevic kaze: - Ovo je vrlo skakljivo pitanje, mogucnosti greske su velike i moramo biti vrlo oprezni. Mora se, medjutim, znati, da lekar ima pravo da proceni da li je po sredi tzv. lazni poziv ili ne, ali da ne sme da zloupotrebi svoj polozaj i da odbije da pruzi pomoc, iako je ocigledno da je hitna intervencija neophodna. Ono sto mi sada moramo da radimo, jeste da upozoravamo gradjane na to da je moguce naplatiti dolazak, ukoliko se utvrdi da mi za njega nismo nadlezni.

- Mislim da je odluka o placanju laznih poziva "preznojavanje" i za lekare i za pacijente. Jer, sta da se uradi ako lekar ode po pozivu, zakljuci da je dolazak bio nepotreban pa ga i naplati, a pacijentu se kasnije stanje pogorsa? Nerealno je ocekivati da gradjanin sam sebi bude lekar. Sta ako neko ima simptome koji lekaru sa druge strane telefonske linije lice na trovanje, a u pitanju je, recimo, dijafragmalni infarkt?, postavila je niz konkretnih, prakticnih pitanja dr Milena Jaukovic, clan Saveta za zdravstvo u Skupstini grada, podvlaceci da je ovim propisima odgovornost lekara povecana i da lekari u ovakvoj situaciji mogu da ocekuju tuzbu.

Slicna je situacija, prema misljenju dr Jaukovic, i sa odredbom koja se odnosi na trudnice, odnosno na deo koji kaze da su besplatna prva dva pregleda ultrazvukom, u slucaju nerizicne trudnoce, a da se, ako trudnica zeli vise pregleda, ostali naplacuju. - Ako je trudnoca normalna, dovoljna su dva ultrazvucna pregleda, ali je pitanje sta ako se kasnije nesto iskomplikuje?

Odluka bez efekta?
- Ova odluka nista nece promeniti i nece doprineti racionalizaciji troskova. Oni koji su bogati ici ce kod privatnika, lekari i dalje nece dobijati plate, a Fond ce pare iz doprinosa davati da bi otplatio kredite za kupovinu basnoslovno skupe opreme za pojedine zdravstvene ustanove, koja, sada kada nema lekova, moze samo da izigrava namestaj - kaze dr Milena Jaukovic.

Navikavanje gradjana

Trideset i dve usluge koje bi ubuduce trebalo placati, nisu toliko uzdrmale javnost, koliko odredbe koja se odnose na Hitnu pomoc i na trudnice - upravo tamo gde je zivot najugrozeniji i tamo gde je pomoc i poverenje lekara najpotrebnije. - Ono sto je u ovom trenutku najvaznije jeste jacanje poverenja izmedju lekara i pacijenta. Ako meni trudnica veruje, kao svom lekaru, ona zna da ne mora da ide na vise ultrazvucnih pregleda. Dva dobra ultrazvuka su sasvim dovoljna da se oceni situacija, ali je nase zdravstvo tako organizovano da trudnice od tih pregleda nemaju nista - kaze na ovu temu ginekolog dr Emilija Markovic, koja se u novobeogradskom Domu zdravlja svakodnevno srece sa trudnicama i vodi njihovu trudnocu. - Ja vec sada zakazujem preglede za juni mesec, jer je opterecenje ogromno. Mora se rasteretiti sluzba i mora se ostvariti takav odnos izmedju pacijenata i lekara da se zna da pacijent ne moze da uradi ono sto hoce, vec ono sto mu lekar kaze - kaze dr Markovic, dodajuci da pacijenti moraju znati da zdravstvo kosta, ali da se odluke o placanju nekih usluga moraju uvoditi postepeno, da bi se gradjani navikli.

S. Milicic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /