KONJUNKTURNI BAROMETAR EKONOMSKOG INSTITUTA: TESTIRANJE IZDRZLJIVOSTI KREDITNO MONETARNE POLITIKE

Suzavanje spoljnotrgovinskog deficita zasnovano na smanjivanju uvoza jos se ne odrazava na industrijsku proizvodnju jer taj efekat kasni tri do cetiri meseca

Ekonomsku stabilnost prati ocigledno usporavanje privredne aktivnosti. Pri tome restriktivna monetarna politika, a pre svega povlacenje gotovine iz opticaja (u odnosu na decembar februarski nivo gotovog novca bio je nizi za 620 miliona dinara), uspela je da odrzi relativnu stabilnost cena. Godisnja stopa inflacije u martu iznosi 26,4 odsto. Ujedno Centralna banka nastavlja sa politikom odrzavanja vrednosti deviznog kursa po cenu visokih trzisnih kamata i nelikvidnosti banaka. Najnoviji pad kursa znak je da i dalje postoje problemi sa nedostatkom gotovog novca u opticaju, nalazi su najnovijeg Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta.

Martovski rast industrijske proizvodnje nizi je od sezonski ocekivanog, a u drugom kvartalu ocekuje se da rast industrijske aktivnosti u odnosu na prvo tromesecje, iznosi 4,9 odsto. U prvom polugodistu ove godine moguc je rast industrijske proizvodnje od sest procenata, sto su naravno daleko nize stope od planiranih. Valja znati i da je u svim prognozama sadrzan efekat promene pondera za izracunavanje industrijskog rasta, koji je za prva tri meseca, na primer, podigao ovu stopu za 2,5 odsto. Od privrede koja toliko nisko koristi kapacitete i vapi za obrtnim sredstvima, ne moze se ni ocekivati vise. Ponovo se namece dilema - imati ili ne inflaciju. Ako bi se emisionim parama kreditirala proizvodnja (a to ne treba ciniti), imali bi nekakav rast, ali po cenu inflacije koja bi sve to ubrzo ponistila, podsetio je dr Miroljub Labus.

Jos jedno podrucje na kojem ce se testirati izdrzljivost kreditno monetarne politike je javna potrosnja. U martu je, doduse, prevazidjena kriza u naplati javnih prihoda, s obzirom da je naplaceno 3,8 milijardi dinara, sto predstavlja nominalno povecanje od 47 odsto u odnosu na prethodni mesec (kada je prikupljeno svega 2,58 milijardi dinara) i kada je kulminirala finansijska nedisciplina). Time se realni nivo javnih rashoda vratio na svoju dugorocnu vrednost od jedne milijarde dinara kupovne snage iz 1994. godine. Ostao je, medjutim, jaz koji je napravljen u prethodna dva meseca, zbog cega su porasli dugovi prema korisnicima javne potrosnje. U prvom tromesecju realno je povecan ovaj dug za iznos koji odgovara polovini mesecnih realnih javnih izdataka.

- Posto je planirani nivo javne potrosnje ocigledno previsok za postojeci drustveni proizvod, a prava se ne smanjuju, nosioci ekonomske politike su se opredelili da ovaj problem ublaze odlaganjem izvrsavanja javnih obaveza. To je rastuci drzavni dug po osnovu javne potrosnje, koji nije iskazan, objasnjava dr Labus.

Suzavanje spoljnotrgovinskog deficita zasnovano je na smanjivanju uvoza, sto se jos ne odrazava na industrijsku proizvodnju, jer taj efekat kasni oko tri do cetiri meseca. Pocetkom jeseni mogu se, medjutim, ocekivati problemi sa uvoznim repromaterijalom, jer je sasvim izvesno da se nivo deficita u razmeni sa svetom u visini lanjskog ne moze finansirati i u ovoj godini.

Zanimljivo je da snabdevenost sirovinama i repromaterijalom nije vise primarni ogranicavajuci faktor za rast proizvodnje, vec su to sada tokovi novca i problemi likvidnosti. Za 37,8 odsto anketiranih preduzeca glavna smetnja u poslovanju je nedostatak kredita, a povecao se i broj onih koji se zale na slabu traznju (27,4 odsto preduzeca). Kod kuce nema platezno sposobnog kupca, pa zalihe rastu, tim pre sto nije lako naci ventile ni u izvozu, koji u naredna tri meseca uopste ne planira cak 43,5 odsto ispitanih preduzeca. Moguce je da tome doprinosi cinjenica da realni devizni kurs dinara opada u poslednja dva meseca. Tek na trecem mesto medju ogranicenjima za proizvodnju (za 17,9 odsto preduzeca) nalazi se nedostatak uvoznih sirovina.

To sto samo 0,2 odsto preduzeca smatra da je stanje u privredi dobro objasnjava se ocekivanjem privrednika da rastu rizici poslovanja, njihovim strahom pre svega od sve vece nelikvidnosti i ocekivanjem da ce se u narednom periodu povecati nenaplacena potrazivanja i medjusobni dugovi.

Bojana Jager