VELIKA NESTASICA DINARA SMANJILA CRNI KURS

Uprkos tome sto su devize sada "najjeftinija roba", dileri se zale na vrlo slab promet jer "narod nema para". Nedostatak gotovine u pojedinim bankama rezultat njihove nelikvidnosti

Crni devizni kurs vec dva-tri dana opstaje na najnizem nivou u poslednjih nekoliko meseci - ulicni dileri marku otkupljuju za 3,5 a prodaju za 3,7 dinara, s tim sto im je i za manje sume prilicno tesko da prikupe dovoljnu kolicinu domace valute. Upadljivo je da nemaju novih novcanica, vec gotovo iskljucivo stare i pohabane posto im, kako kazu, ne stizu "novi kontingenti".

"Sta vredi sto su devize sad najjeftinija roba, kad narod nema para da ih kupi", kaze jedan ulicni diler koji se zali na slab promet. To je pouzdan znak da gradjanima, kad izmire sve obaveze, ne preostaje para za stednju, odnosno za pretvaranje u (pokazalo se najpouzdanije) devize.

Razlog za novi blagi pad marke jeste dalje povlacenje dinara iz opticaja, sto je suprotno opstim ocekivanjima da ce NBJ popustiti pod pritiscima i poceti novu emisiju. O tome svedoce i podaci Privredne komore Jugoslavije, koji kazu da se novcana masa od pocetka godine iz meseca u mesec smanjivala. Bankari od kojih smo potrazili objasnjenje sta se postize stalnim smanjivanjem kolicine dinara u opticaju, priznali su da su i sami ovoga puta u dilemi. Jedan od nasih sagovornika pretpostavlja da se pored smanjivanja obima dinara povecala u izvesnoj meri i kolicina deviza u opticaju, jer su pojedine banke morale da unesu svoje devize sa racuna u inostranstvu kako bi ovde pokrile minuse i spasle se nelikvidnosti. Pored toga, treba ocekivati novi blagi dotok deviza pred uskrsnje praznike, kad nasi radnici iz inostranstva dodju u zemlju.

Drugi nas sagovornik, pak, misli da ako su neke banke i unele devize, rec je mahom o manjim bankama i relativno beznacajnim sumama koje ne mogu bitnije uticati na kurs dinara. Velike banke, koje su u najvecim dubiozama nisu unosile devize za pokrivanje svojih minusa jer ih, tvrdi nas sagovornik, jednostavno nemaju toliko, ali njima i ne preti direktna opasnost od gubitka dozvola za rad bez obzira sto su danima u minusu.

Nedostatak para indirektno se odrazava na likvidnost banaka, jer im preduzeca kojima su plasirale kredite, a koja mahom nemaju para, te dugove ne vracaju. Na pitanje da li su se i same banke "preplasirale", nas sagovornik kaze da se pokazalo kako zapravo jesu, jer su uracunavale kamate na vec plasirane kredite i tako uvecane sume plasirale dalje, a onda im ti prethodni krediti nisu vraceni, dok su one svoje plasmane na osnovu toga multiplikovale. "Mi smo poslovali sasvim po zakonu i u skladu sa uobicajenim bankarskim pravilima, ali kod nas taj sistem jednostavno ne funkcionise, kad niko ne vraca dugove. Dzabe ja racunam i planiram, kad nikad ne znam od koga cu uspeti da naplatim, pa na kraju upadnem u debeli minus", kaze direktor jedne vece domace banke.

Smanjenje novca u opticaju ipak ne utice direktno na nedostatak gotovine u pojedinim bankama, gde gradjani danima ne mogu podici ni dinara sa svojih tekucih i ziro-racuna. Tu zapravo nije rec o opstem nedostatku para, vec o nelikvidnosti tih banaka, ciji su racuni prazni, pa ne mogu dobijati kes. Tako gradjani dolaze u situaciju da iako imaju para na svojim racunima, zbog nelikvidnosti banke ne mogu tim novcem slobodno raspolagati. Jedan od bankara, cija je finansijska organizacija u takvoj situaciji, donekle cinicno komentarise da je to mozda i dobro, posto gradjani ne dobijaju kes, koji bi mogli na ulici zameniti za devize "pa se i time brani stabilnost dinara". Likvidne banke nemaju takvih problema, u njima se moze podici onoliko gotovine koliko stranka poseduje na svom racunu.

B. M. Stepanovic