KAKO JE PREDSEDNIK SRBIJE PROCENIO SVOJ UTICAJ NA POLITICKI VRH CRNE GORE

Dejstvo policije na sablasne nevene

Umesto da podnese ostavku Djukanovic samouvereno govori o ubrzavanju privrednih reformi.

Vukasin Maras, sef crnogorske tajne policije nece se poput Entoni Lejka odreci kandidature zbog nezgodnih parlamentarnih pitanja o tajnim operacijama, jer mu takva pitanja nisu ni postavljena, ali bi u drugacijem odnosu snaga u srpsko-crnogorskoj partiji saha mogao postati reinkarirani Aleksandar Rankovic. Mogao bi isto kao i njegov veliki prethodnik da ode radi Jugoslavije, samo sto je prvom u greh pripisana njena unitarizacija i centralizacija, a Marasu nepristajanje da Jugoslaviji shvacenoj kao licni posed potcini i potencijalima sluzbe servisira "porodicnu manufakturu".

U oba slucaja u igri su i javni tuzioci, samo sto je u prvom slucaju na osnovu donete politicke kvalifikacije on trebalo da izvede pravnu posledicu, dok je u drugom, trebalo da otkrije krivicu, odnosno da se potrudi da je pronadje. Razlika je samo u tome sto je Tito aktom abolicije obuzdao tuzioca, a crnogorski celnik, da bi konsolidovao svoju vlast, nervozno trazi od tuzioca da sefu tajne sluzbe pronadje bilo sta sto bi iskoristio u obracunu sa grupom Mila Djukanovica i Svetozara Marovica.

Niko nije nevin

Bulatovic se, poput Karadjoza u Andricevoj "Prokletoj avliji" koji je iz svog polozaja upravnika zatvora mislio da niko nije nevin, ("makar mu je majka nesto ruzno pomislila dok ga je nosila u utrobi"), rukovodio nacelom da je najvaznije imati inicijativu i prvi optuziti protivnika. To je u politickim obracunima ponekad presudnije od krivice, pa cak i po cenu presedana da se javno raspravlja o aktivnostima tajne sluzbe, sto crnogorski paradoks cini jos vecim i neobicnijim. Posebno ako se zna da je partijska rasprava o Djukanovicevim "gresima", upravo na Bulatovicevo insistiranje, bila zatvorena za javnost, a sa skupova iz Podgorice, Niksica i Bijelog Polja inforamcije su se dobijale na kasicicu. U tome je Bulatovic bio ispod nivoa svog beogradskog idola, koji je neprikosnoveno seo na tron posle otvorene sednice.

Ako je za potpredsednika Vlade i ministra kulture znano da im je "greh" sto su se usudili da javno i slobodnije razmisljaju i dodirnu totem, za Marasevu krivicu se ne zna, jer po prirodi posla on i ne razmislja javno. Njegov odstrel se ultimativno trazi, a od krivice za sada je utvrdjeno jedino da sastanci sa svojim saradnicima po unapred utvrdjenom dnevnom redu. Medjutim, posto pripada istoj "grupi cija je delatnost otkrivena" i Maras pada na pitanju Jugoslavije, tacnije predstojece Jugoslavije koja bi trebalo da postane utociste poljuljanom srbijanskom dvoru.

Za punu i neometanu vladavinu potrebno je staviti pod kontrolu crnogorsku tajnu sluzbu ili je operativno detronizovati, kao sto je pri raspadu prethodne Jugoslavije razbijena vojna obavestajna sluzba, a zatim savezna. Maras nije hteo potpuno potcinjavanje svoje policije, vec je (sto je Srbija odavno uradila) izgradio autentican bezbednosni sistem, promenom tehnike koja onemogucava ulazak drugih sluzbi u crnogorski bezbednosni prostor. Tako je pocinio "korpus delikti" zbog koga mora biti kaznjen i uklonjen. Najuporniji u tom zahtevu je Pavle Bulatovic koji je, kao ministar odbrane, sa naglo probudjenim ambicijama da igra znacajniju politicku ulogu, preuzeo zadatak da Crnu Goru disciplinuje i prilagodi nastupajucoj novoj realnosti.

Naime, crnogorska policija se usudila da blokira agenturne punktove bratske republike, a delom i vojni, sto nije bio razlog da se postavi pitanje o nacinu funkcionisanja zajednicke drzave i karakteru zajednistva, koliko za izazivanje jos jedne krize i vadjenju iz arhiva, mislilo se, prevazidjenog scenarija.

Separatisticke namere

Kao i u slucaju potpredsednika Vlade S. Drljevica cija se izjava o crnogorskoj valuti uzima kao dokaz o separatistickim namerama, mada je prethodno, u vreme monetarnog udara, dok su trajale demonstracije u Beogradu, u republickom vrhu, zajedno sa Momirom Bulatovicem, razgovarano o zastiti Crne Gore od nove hiperinflacije. Tada, doduse, niko nije pominjao perper, ali jeste vrednosne bonove i, eventualno, nemacku marku. To naravno nije izlazilo iz okvira slobodne rasprave sve dok iz Beograda nije stigao hatiserif, kada je doslo do brzog prestrojavanja i zauzimanja pozicija za novu kadrovsku kompoziciju u cemu je prvi zauzeo novi polozaj i ponudio svoje usluge. Do tada govorljivi zagovornik zastite crnogorskih interesa i veciti omladinac Miodrag Vukovic, ocekujuci brze promene, poceo je da okuplja clanove Djukanovicevog kabineta ministra finansija P.

Goranovica, ministra poljoprivrede R. Rasovica, ministra prosvete D. Kujovica i ministre bez porfelja F. Dedvukaja i M. Milovica. Tu je bio i "kreativni" doprinos sefa poslanickog kluba DPS-a i duhovnog vodje "dopisnickog lobija" iz Podgorice Pavla Bulatovica koji je, sa prezimenjakom Momirom, obezbedio logisticku podrsku TV Srbije i reprizu specijalnih priloga na crnogorskoj televiziji. Poslednji, pak, dogadjaji, u kojima javno sve aktivniju ulogu igra Svetozar Marovic, pokazuju da Bulatovic nije izvrsio zadatak kako treba, a stvaljanje Marasa na dnevni red, kao optuzenog, govori o konfuziji i (ne)odgovornosti vojnog ministra.

Vec sada se postavlja pitanje da li je Slobodan Milosevic dobro procenio moc i spremnost egzekutora ili su njegovi protivnici sazdani od tvrdjeg materijala, nego sto je mislio. Jer, Djukanovic ne samo da nije podneo ostavku vec sa sigurnoscu govori o ubrzanju reformi. Milosevic nije ni slutio da ce, otvarajuci Pandorinu kutiju nove proizvodnje neprijatelja, vetrovi zavejani u njoj dovesti u pitanje i dobro uzdrmati njegove crnogorske pretorijance.

N. N. B.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /