BOGATA SRBIJA NAS NAJVAZNIJI NACIONALNI INTERES

Milan Panic

Na medjunarodnoj konferenciji o "Sudbini bivse Jugoslavije i izgledu novih nezavisnih drzava za buducnost u Evropi" 1993. godine u Gorici, citirao sam jednog poznatog ekonomistu koji je govoreci o problemima ovih zemalja rekao: "Stvar je u ekonomiji". Danas bih tom citatu dodao: "Stvar je u ekonomiji i nauci". Moj stav je da onaj ko nije u stanju sam sebi da pomogne, nije vredan bilo kakve pomoci spolja! Srbija ima naucnog potencijala da stekne pravo na pomoc spolja upravo koristeci sposobnost i znanje koje se nalazi na nasim univerzitetima. Pa zar nismo tolike godine snabdevali razvojne timove mnogih evropskih i americkih naucnih institucija i multinacionalnih kompanija?

Poslovna filozofija sedamdesetih: proizvesti-plasirati-naplatiti, zamenjena je u postindustrijskom drustvu sa sloganom: osmisliti-razvijati-integrisati. Tako nesto moguce je jedino uz snaznu orijentaciju ka tehnoloskoj inovaciji, investiranjem u sektor naucno-istrazivackog rada i visokog obrazovanja. Na zalost, i u tom pogledu sankcije su ostavile katastrofalne posledice, kao uostalom i na sve druge oblasti. Problem zaostajanja u nauci je dodatno usloznjen jer se visegodisnje zaostajanje ne moze nadomestiti prostom zamenom zastarele opreme i boljom organizacijom proizvodnje.

Sektorska struktura bruto domaceg proizvoda u periodu 1981-1994. godine pokazuje povecanje udela poljoprivredne proizvodnje. U istom periodu svetska kretanja su sasvim suprotna i karakterise ih tehnolosko-informacioni "bum" koji je glavno obelezje perioda kasnih osamdesetih i prve polovine devedesetih.

Nosioci izvoznih poslova srpske privrede su delatnosti iz grupe tradicionalnih (proizvodnja i prerada obojenih metala, proizvodnja rezane gradje i ploca, proizvodnja poljoprivrednih masina, proizvodnja koze i krzna) sto znaci opadanje u trgovinskoj kurentnosti. Sve to ce nas sigurno voditi ka udaljavanju od svetskih kretanja i produbiti zaostajanje. Novi tehnolosko-ekonomski koncept mora se zasnivati na informacionoj intenzivnosti procesa i proizvoda. Umesto masovne, mora se razvijati maloserijska i fleksibilna proizvodnja koja omogucava brz odgovor na zahteve trzista. Nosilac rasta postace na znanju zasnovane industrije: - elektronika, farmaceutska industrija, telekomunikacije i sl.

Mislim da u Srbiji postoje realne sposobnosti i mogucnosti za takav razvoj. Da bi se to postiglo neophodno je postavljanje nauke na mesto koje ona ima u svetskoj privredi, sto znaci i usmeravanje znacajnih sredstava u ovu oblast, uz brigu drzave. Analizom ulaganja kompanija i njihovih investicija prema teritorijalnom principu, u svetskim okvirima su locirana tri centra moci: SAD, Evropska unija i Japan. Oni su svoj polozaj zauzeli i zbog ulaganja u oblast naucnog razvoja koji je bio glavni pokretac u promeni privredne strukture.

Buducnost ubrzano stize, i mi joj se moramo prilagoditi svim nasim sposobnostima i mogucnostima, koje, jos jednom odgovorno tvrdim, posedujemo i mozemo ih staviti u funkciju ukljucenja Srbije u savremene evropske i svetske tokove!

Svaki gradjanin ima pravo da se pita: Sta je smisao zivota kada odem dalje od osnovnih pitanja opstanka i sigurnosti? Jednostavno, zelja da stvorim osnovu za bolji zivot svojoj deci i unucima. Nacionalisticki lideri prethodne Jugoslavije nisu znali kako da razviju svoje ekonomije, a ne znaju ni sada. Ako im se ponudi ideja za razumnu ekonomsku reformu, oni se tresu od straha pri pomisli da moraju da se odreknu apsolutne kontrole nad svojim sistemom koji ne funkcionise. Zato su i uradili ono sto rade sve vlastoljubive vodje kada im ekonomije propadaju. Pribegli su nacionalistickoj demagogiji! Kao posledica toga, izgubljene su desetine hiljada zivota, razorene stotine hiljada domova, materijalne stete su ogromne.

Kako izaci iz ove krize? To je danas nas najvazniji nacionalni interes? Mislim da probleme moramo resavati na regionalnoj osnovi. Uspesna obnova svake pojedinacne privrede u regionu zavisi od obnove privrede svih zemalja tog regiona!

Inicijativa za saradnju jedanaest drzava jugoistocne Evrope, zvanicno je pokrenuta 6. decembra 1996. godine u Zenevi. U nju su ukljucene sledece zemlje: Albanija, BiH, Bugarska, Makedonija, Grcka, Madjarska, Moldavija, Rumunija, Turska, Slovenija, Hrvatska. Savezna Republika Jugoslavija je prvo pozvana, a zatim je poziv povucen zbog nedemokratskog ponasanja rezima u Beogradu povodom novembarskih izbora.

Cilj ove inicijative je da ohrabri ekonomsku saradnju, uveca privatna ulaganja i dovede do kontinentalne integracije njenih clanica. Bez lazne skromnosti, zelim da kazem da sam ovu ideju promovisao jos maja 1993. godine. Raspad prethodne Jugoslavije na pet nezavisnih drzava je prekinuo stotine proizvodnih i prodajnih mreza. Svetska zajednica ne moze da uvede programe za novostvorene drzave, ali zato moze da ponudi inicijativu koja ce ohrabriti region da se sirom otvori za nove investicije. To je trziste od 150 miliona stanovnika i moglo bi da bude privlacno za velike kompanije i medjunarodne finansijske institucije.

Na kraju zelim da kazem da je inicijativa za saradnju drzava Jugoistocne Evrope prilika da srpski narod dostojanstveno udje u Evropu gde mu je i mesto. Takodje, ova inicijativa nam moze pomoci da jednom zauvek skinemo sa dnevnog reda pitanje Kosova. Kosovo je deo Srbije i zauvek ce to ostati. Ali, samo bogata i prosperitetna Srbija bice privlacna i za Albance koji zive u njoj. Moj cilj je da svi zajedno stvorimo upravo takvu Srbiju. (Autor je predsednik ICN).