POZORISNE PREMIJERE

Predstava "Sinjel" radjena prema Gogoljevoj noveli, ideja, dizajn scene i rezija Nina Dimitrova, Vasil Vasilev Zeuk i Svetlozar Gagov, teatar "Credo" iz Sofije, igraju Nina Dimitrova i Vasil Vasilev Zeuk

Jedna od retkih internacionalnih premijera u Beogradu predstava "Sinjel" bugarskog pozorista "Credo" bila je ne malo iznenadjenje za ovdasnju publiku. I to iz dva razloga. Dopustimo li sebi slobodu da o odnosu bugarskih umetnika prema ruskoj knjizevnosti sudimo na osnovu politickih, iznenadicemo se da nakon "odlaska" Rusa, Bugari uopste igraju ove pisce. Medjutim, kratkovidost tako postavljene stvari demantovana je esktremno lako. Ansambl, tacnije duo iz Sofije, za predlozak svog scenskog nadigravanja uzima Gogoljevu novelu "Sinjel", koju (i to je drugo iznenadjenje), mesanjem nekoliko pozorisnih "vrsta" lutkarskog pozorista, pantomime, dramskog i neverbalnog teatra, izvodi "celu". Dvoje glumaca, Nina Dimitrova i Vasil Vasilev Zeuk, (koji su zajedno sa Svetlozarom Gagovim kompletni autori predstave) uz pomoc nekoliko kartona, cicak trake i "bureta" od trske, ocas posla na sceni konstruisu, petrogradski trg, sudnicu, pisarnicu, petrogradsku zimu, pa i Akakija Akakijevica licno.

Nakon uspostavljanja mizanscena dvoje glumaca zatim krecu u razigravanje konkretne situacije. Slova koja Akakije Akakijevic najvise voli uz pomoc pravougaonog komada platna, i vestine Nine Dimitrove, ozivljavaju na sceni, igraju, tuguju, vesele se i nestaju, iznoseci pred publiku osecanja junaka, njegov drustveni polozaj i duhovno stanje. Fascinantna lakoca sa kojom dvoje glumaca realizuju pricu o aveti, mrazu i sinjelu potice od njihovog stava da je u pozoristu sve moguce, pa cak i realizovati slozenu pripovest uz pomoc minimalnog broja scenskih pomagala i ogromne maste.

Predstava "Sinjel" sofijskog pozorista "Credo" nije dakle projekat u kome su koriscena neverovatna otkrica ili kakva nova poetika pozorista. U pitanju je nepretenciozan postupak prozet duhovitim resenjima uz maksimalno prisustvo gotovo svih elemenata pozorisnog izrazavanja sa jednim jedinim ciljem - igrati se na sceni i realizovati toplu ljudsku pricu koja se uvek zavrsava isto, smrcu glavnog junaka.

Zeljko Jovanovic