Dokumenti: Politicka upotreba policije protiv gradjanskog protesta u Srbiji 1996/97.

"Ja to nisam mogao da shvatim": Terazije, februar 1997.

Obrukao si Srbiju

Neko je reagovao vikanjem, pistaljkama, trubama. Ja sam izrazio protest noseci lutku predsednika Srbije. Nisam znao da ce toliko biti povredjena njegova sujeta. Ta lutka je predstavljala predsednika Srbije u zatvorskom odelu, jer on je lopov, zato sto je pokrao glasove. Ja sam to uradio, jer je pokrao prvo mene, jer sam ja glasao za koaliciju "Zajedno", a i Koaliciju su pokrali.

Kad se zavrsio miting koalicije "Zajedno", krenuo sam kuci. Razduzio sam neku zastavu koju sam bio zaduzio i krenuo sam kuci, prema Sabornoj crkvi. Tamo me je s ledja napala ekipa milicije koju nisam bio ni primetio. Samo sam osetio udarac u glavu. Pao sam. Poceli su da me tuku nogama. Onda su se pobunili gradjani koji su bili tu. Ovi su izvadili znacku i rekli su da su policija. Jedan je potegao pistolj i gradjani su se razisli iz bojazni da ne bi pucali. Onda su me uveli u haustor i poceli da me biju. Tamo sa dobio frakturu lobanje, frakturu nosa. Video sam, kad se sve to zavrsilo, kad sam se povratio iz nesvesti, kako brisu krv sa poda. Da ne bude znakova nikakvih. Onda sam ih pitao: "Ljudi, zbog cega? Sta sam je to uradio toliko da me bijete. Da mi unistite i zivot, i sve?". Oni su rekli: "Ti si drzao predsednika Srbije Milosevica i sve kamere sveta su vec emitovale tvoje drzanje predsednika u zatvorskom odelu. Ti si obrukao Srbiju. Ti si obrukao predsednika. Za to se ide na Goli otok. Za to ces biti mrtav. Tebi vise nece biti zivota".

Posle toga sam, u 29. novembra, mucki batinan od strane policije. Gurali su mi pendrek u anus. Stavljali su mi pusku u usta. Tolika zlodela. Tolika tortura. Ja to nisam mogao da shvatim.

Javices se kad izadjes

Bio sam na demonstracijama 29. novembra i bacio sam dva jajeta na zgradu "Borbe". Oko sest popodne miting na Trgu se zavrsio. Kola sam parkirao kod Kalemegdana, pa sam krenuo tamo. Policija me je verovatno pratila do kola i videla registarsku tablicu. Sutradan, 30. novembra, oko pola dvanaest prepodne, trojica u civilu dosli su kod mene u firmu. Jedan od njih se predstavio kao kapetan Bogic. Trazili su da podjem s njima u SUP, na informativni razgovor. Krenuo sam svojim kolima. Pored mene je sedeo Bogic. Pitali su me da li sam ja bio kandidat za odbornika na opstini Novi Beograd. Izvadio je predizborni letak sa mojom slikom iz kasete u kolima. Rekao sam im da sam pobedio na izborima i da sam izabran za odbornika na toj opstini.

U Gradskom SUP-u odveli su me na treci sprat, gde se nalazi Odeljenje za privredni kriminal. Primio me je covek u civilu, s bradom i naocarima, koji se predstavio kao Mirko Komazec. Tu se nalazio jos jedan covek u civilu, koji je rekao da se zove Filipovic. Citali su prekrsajnu prijavu koja je podneta protiv mene. Rekli su mi da me je njihov operativac za Zvezdaru video kako bacam dva jajeta na zgradu "Borbe". Njih sam prethodno dobio od neke zene koja je stajala na ulici medju demonstrantima. Iznenadili su se kad su culi da sam izabran za odbornika. Pustili su me oko dva posle podne.

Prvog decembra, oko dvanaest sati prepodne, na mojim vratima pojavila su se dva uniformisana policajca iz SUP Novi Beograd. Rekli su mi da imaju naredjenje da me privedu u SUP, ali da nemaju pojma zasto. Kad sam im rekao da ne zelim da podjem sa njima, zbunili su se. Trazili su da se od mene nekome jave telefonom. Pustio sam ih u kucu da telefoniraju. Policajci su ostali kod mene u stanu da cekaju novo naredjenje.

Pet minuta posle tog razgovora, zvao me je telefonom Filipovic. Rekao sam mu da necu da dodjem u SUP i da nemaju pravo da me uznemiravaju. Filipovic mi je rekao da treba da dodjem samo radi davanja dopuna u mojoj izjavi. Pre nego sto sam krenuo od kuce, pozvao sam Demokratsku stranu i javio im da idem u Gradski SUP. Ponovo su me odveli na treci sprat. U hodniku se pojavio Filipovic. Pored mene je prosao i Mirko Komazec koji je slegao ramenima i rekao da nisam vise u njegovoj nadleznosti. Kapetan Bogic je izdiktirao jednom coveku u civilu moje podatke. Bogic je znao sve o meni, cak je znao i ko sve u mom ulazu ima oruzje. Filipovic je posle toga naredio tom momku u civilu da me vodi dole. Sa mnom tada nije niko pricao.

Odveo me je u prizemlje, pa kroz dvoriste, do nekih metalnih vrata, na koja je pozvonio. Kad sam trazio svoje pravo na jedan telefonski razgovor, smejali su mi se: "Javices se kad izadjes!" Ubacili su me u celiju broj pet. Unutra je vec bilo deset demonstranata, jedan kriminalac i tri Rumuna. Svaki cas su nekome dostavljali resenja o pritvoru, a potom su po dvojicu odvodili kod sudije za prekrsaje. Ja nisam dobio resenje o pritvoru.

Oko sedam, pola osam uvece, odveli su mene, Djoseva, Sugina i Hudeludisa kod sudije za prekrsaje. Advokat Demokratske stranke Milojica Cvijovic dosao je oko dva sata da me trazi. Pokusavao je sve do sest sati popodne da stupi sa mnom u kontakt, ali mu nisu dali, te je otisao u Stranku i rekao im. Pred vratima sudije za prekrsaje dosao je advokat Radoje Prica, inace odbornik Demokratske stranke, pa je usao sa mnom kod sudije Djurisic. Sudija mi je procitala prekrsajnu prijavu, gde je stajalo da sam bacio cetiri-pet jaja na zgradu "Borbe". Rekao sam da to nije istina, da sam bacio svega dva jajeta. Insistirala je da priznam da sam bacio cetiri-pet jaja, a ja sam opet tvrdio da sam bacio samo dva. Kad sam potpisao izjavu, pitao sam kad cu da dobijem resenje. Sudija Djurisic je bila besna i uzrujana i povikala je na mene: "Nema sta, dobices zatvor!" Advokat Prica se iznenadio: "Zar zbog dva jajeta u zatvor?" Sudija Djurisic je na to besno odgovorila: "Da se ja nesto pitam, oni bi dobili trideset dana zatvora! Sta mislite, gospodine, da se to desilo u Americi, kako bi tamo prosli?" Dao sam advokatu Prici broj telefona, da se javi mojima. Oko pola devet uvece doneli su mi resenje sudije za prekrsaje. Dobio sam sedam dana zatvora.

Oko deset uvece prebacili su nas dvanaestoricu u Padinsku Skelu. U utorak, 3. decembra, bilo nas je sesnaestorica i prebacili su nas u drugu zgradu, u zajedniku spavaonicu. Posle toga su dosli Brajinovic i na kraju Bulatovic. Ukupno nas je bilo osamnaest. Bulatovic je imao jako otecen nos kad su ga doveli. Sa sobom je nosio rendgenske snimke nosa. Imao je neke tampone u nosu, podlive ispod oka. Advokat Cvijovic je uspeo da me poseti 4. decembra na pola sata. Ramjanc mi je ispricao da su ga u SUP-u osamarili i sutnuli u cevanicu. Pokazao mi je povredu na nozi. Sugin nam se zalio da su ga u SUP-u udarili u nogu i dva puta u glavu.

U subotu, 7. decembra kad je trebalo da izadjem, Bulatovicu je pozlilo. Imao je nesnosne bolove, curila mu je sukrvica iz nosa. Molili smo strazare da pozovu lekara. Dva strazara su se posle nekog vremena vratila s praznim listom papira. Dali su ga Bulatovicu, rekavsi mu da napise da je s tim povredama dosao u Padinsku Skelu. Do deset uvece, kada sam ja pusten, niko od lekara nije dosao da Bulatovicu ukaze pomoc.