ZASTO SU NA CRNOM TRZISTU POJEFTINILE DEVIZE

"Slaba" marka - kratkotrajna roba

Ako od 150 do 250 miliona maraka, koliko se po nekim procenama novih deviza mesecno sliva u sektor stanovnistva, drzava uspe da otkupi pedesetak, to predstavlja znacajan izvor za podkusurivanje sadasnjeg rezima

Tri podupiraca:
crni i zvanicni kurs skoro izjednaceni

Pad ulicnog kursa nemacke marke na 3,5, odnosno 3,65 dinara, ali i pad ziralnog kursa poslednjih dana, po oceni strucnjaka posledica je u ovom trenutku barem tri razloga - nestasice dinara, povecane ponude deviza jer je za uskrsnje praznike sa ljudima stigla i cvrsta valuta i cinjenice da je drzava dosla do novog deviznog izvora od stanovnistva. Povlacenjem novca iz opticaja i cvrstom monetarnom politikom, isusena je dodatno dinarska likvidnost, sto znaci da nema platezno sposobnih kupaca, pre svega na ulicnom deviznom buvljaku.

U drugom polugodju lane, zalihe su povecane za 15 milijardi dinara, a polovina toga se odnosi na trgovacku robu, sto je najbolji pokazatelj da pada promet i da stanovnistvo nema finansijske snage ni da kupuje robu. Sa prosecnom proslogodisnjom platom od oko 120 maraka ljudi nemaju za zivot, a devize moze da kupuje onaj ko ima viska para. Para nema ni u sektoru privrede, pritisnute gubicima rastucim zalihama i dugovima, ni kod gradjana. Uostalom, ovi poslednji sve redje primaju plate i penzije, objasnjava dr Jovan Rankovic.

Drzavno "grebanje"

Primetno je da je bitno splasnula i potraznja privrede za repromaterijalom, u odnosu na stanje sa pocetka godine, kada su, na primer, banke na deviznom trzistu za prva nepuna dva meseca kupile od Centralne banke preko 180 miliona dolara. Time je povucen novac i iscrpljena je platezno-sposobna traznja za devizama. Ovaj repromaterijal se, medjutim, zaglavio u proizvodnji koja stagnira, u nedovrsenoj produkciji ili u robi koja zavrsava neprodata na zalihama. U poslednje vreme i Savezna vlada je poprilicno zategla sa uvoznim kontingentima, pa je, sve u svemu, smanjena potreba privrede za devizama. A zbog gubitaka, rasta zaliha i troskova, povecana je njena potreba za dinarima, pa je tako u aprilu zabelezen obrnut tok - preko 30 odsto transakcija na deviznom trzistu u ovom mesecu otpada na kupovine NBJ od strane banaka i privrede.

Primedbe privrednika i bankara da restriktivna novcana politika direktno utice na pad proizvodnje, i da je to zrtveni jarac za odrzavanje ovakvog deviznog kursa, neki strucnjaci dopunjavaju i drugim razlozima - smisljenim selenjem deviza pod drzavno okrilje, s tim sto se naravno razlikuju procene o tome koliko tih deviznih sredstava ima. Pretpostavka je da se, preko isplate deviznih penzija koje je ova vrsta penzionera ponovo pocela da prima, delimicnog uspostavljanja platnog prometa sa inostranstvom i rodjacke pomoci od strane sunarodnika koji rade u inostranstvu, u stanovnistvo sliva novih 150 do 250 miliona maraka mesecno, kaze dr Srdjan Bogosavljevic. Po njegovom misljenju, stanovnistvo, poglavito primaoci bednih zarada, u situaciji kada je domace trziste jos uvek relativno dobro snabdeveno, iznosi te devize na trziste, a to vise nisu marke iz starih istanjenih rezervi.

Na svim mestima, gde su ranije menjane devize gradjana, buvljacima, pijacama i kafanama, primetno je da se sve vise placa direktno u markama, sto je neka vrsta odbrane stanovnistva od niskog kursa. Te devize dobrim delom cirkulisu u sektoru stanovnistva, ali ogrebe se i drzava za svoj deo, prosto zato sto se ne moze svuda placati u markama. Za telefonske racune, struju i famozne razlike i doplate, samoposlugu i slicno, kad zatreba, izvuku se marke iz svog ili tetkinog dzepa. Ako drzava, koja ima godisnji trgovinski deficit od preko dve milijarde dolara, po ovom osnovu otkupi od stanovnistva pedesetak miliona maraka mesecno ili vise, (a to su ujedno i devize koje moze da usmerava gde hoce), jasno je koliko joj to olaksava tekucu situaciju, objasnjava dr Bogosavljevic.

Zvanicna verzija
Zvanicno, za sta se najvise koriste nedavne izjave saveznog ministra za finansije Bozidara Gazivode, Centralna banka je odlucna da i u drugom tromesecju ove godine cuva stabilan kurs i da podstice "slobodno devizno trziste", sto ce reci da odstupanja od sadasnje politike nema. Ne mali broj bankara i ekonomista istovremeno upozorava da se stabilnost ekonomije ne moze cuvati jedino deviznim kursem, a to je prakticno jedina poluga koja sada jos funkcionise, jer su tako, a bez svega ostalog, stvoreni uslovi za jos dramaticniji pad proizvodnje i plata.

Prinudni kreditori

Drzava, iako su joj devizne potrebe velike, otkupljuje dozirano, malo po malo, da ne bi digla naglo devizni kurs, kaze dr Rankovic. Svaki devizni penzioner moze na sopstvenom primeru izracunati u kojoj meri je tako postao prinudni kreditor svoje drzave.

Na ovom terenu nalaze se i prognoze sta se ubuduce moze desavati sa deviznim kursom. Dr Bosko Zivkovic misli da je ova situacija kratkotrajna jer ce se svakako smanjiti sadasnja nesto veca devizna ponuda, a pre ili kasnije novacana masa ce morati da se vrati na tolerantan nivo, bice nesto vise dodatnog novca u opticaju, na sta ce morati da reaguje i neformalni devizni kurs. Neki ekonomisti, medjutim, podsecaju da idu prvomajski praznici, i sa njima isplata "praznicnih" zarada, sto znaci da ce preduzeca koja imaju deviza biti prinudjena da ih prodaju i isplate plate, a to ce povecati ponudu cvrste valute, pa se zato ovaj nivo deviznog kursa moze zadrzati jos neko vreme.

Bojana Jager

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /